Gimnazijalci o rodnoj ravnopravnosti: Mladi sebe u budućnosti vide kao ravnopravne partnere u porodici i društvu

Učenice i učenici Gimnazije “Svetozar Marković” u Subotici razgovarali su, u okviru radionice “Ravnopravno! Bez foliranja”, sa liderkama i liderima o rodnoj ravnopravnosti i rušenju rodnih stereotipa koje im društvo nameće, a glavni zaključak mladih Subotičana je da sebe u budućnosti vide kao ravnopravne partnere u porodici i u društvu.

Učenica drugog razreda Gimnazije, Isidora Cvijović, rekla je da je rodna ravnopravnost važna tema o kojoj se ne govori dovoljno:

„Smatram da ženama treba pružiti iste prilike kao i muškarcima i da ne postoji razlog zbog kog bi za žene postojale neke predrasude i neki standard života koji bi one trebalo da prate po nekoj društvenoj normi“.

Isidora, međutim, kaže da u njenoj porodici postoji podela poslova.

„Moja mama je nezaposlena i ona se uglavnom bavi kućnim poslovima, a tata je zaposlen, pa je njemu to nekako dužnost. Dok je i mama radila, oni su se smenjivali. Ponekad je tata kuvao ili mama. Jednostavno su pomagali jedno drugom“, istakla je Isidora.

Nju lično zanimaju, pak, prirodne nauke, a to su uglavnom oblasti u kojima su muškarci dominantniji.

„Uglavnom sam ja bila isključena zato što se smatralo da nisam jednaka nekom dečaku. To mi se nije svidelo. Trudim se da se uvek istaknem u tim prilika i da pokažem da to nije tačno“, poručila je Isidora.

Prema mišljenju Danila Dulića, učenika četvrtog razreda Gimnazije, rodna ravnopravnost je mogućnost da svi funkcionišu ravnopravno u društvu i da se osećaju dobro u njemu.

„Mislim da društvo u kom živimo deluje dosta ravnopravno na nivou obrazovanja i u svakodnevnom životu, ali da na nekom akademskom nivou to nije jednako. Međutim, smatram da je to nešto što može da se popravi“, kaže.

On je naveo da podela poslova u porodici mora da postoji jer ne može jedna osoba da radi sve, samo je pitanje ko taj posao može bolje ili efikasnije da uradi.

„Nije pitanje da li je neko muško ili žensko, nego kome koji poslovi više odgovaraju. I poslovi kao što su policija, vojska su individualna stvar. Mislim da će sve više žena da aplicira za mesto u vojsci, što je normalno i u redu“, kazao je Danilo.

On veruje da mlađe generacije bolje usvajaju pojam rodne ravnopravnosti i da su informisaniji o ovoj temi i kroz ovakve radionice.

Feministička aktivistkinja iz Subotice Margareta Bašaragin kaže da postoji iskreno interesovanje kod mladih da se upoznaju sa istorijom razvoja ženskih prava, te da postoji svest o tome da ono u čemu uživamo danas možemo zahvaliti osobama koje su se tokom istorije trudile da zadobiju prava i slobodno delovanje u svim sferama javnog života – politička, radna, društvena i prava na obrazovanje.

„Devojke i mladići sebe vide u budućnosti kao ravnopravne partnere u porodici i u društvenom životu u Srbiji. Sa druge strane, primećuju implicitne poruke koje se preko medijskih sadržaja najčešće u reklamnom diskursu prenose, a koje se baziraju na stereotipnom prikazivanju muških i ženskih uloga u današnjem društvu“, objašnjava.

Ističe da mladi danas teško mogu da zamisle da žive u periodu njihovih baka i prabaka, a neki možda i majki, u kojima su žene prihvatane kao podređene kućanice bez ikakvog udela u javnom životu, i bez bilo kakvih doprinosa.

Dodaje da je neophodno da se o rodnoj ravnopravnosti češće i konkretnije govori u obrazovnim ustanovama u Srbiji na svim nivoima.

Predstavnik Akademije ženskog liderstva Miloš Đajić rekao je da se mladi na ovim radionicama motivišu i inspirišu da prihvate koncept rodne ravnopravnosti, što bi trebalo da bude sadržajni element njihovog profesionalnog razvoja i životnog stila.

Glavni problem je da mladi o ovoj temi ne razgovaraju dovoljno, a na formiranje njihovog razmišljanja bitno utiču i društvene mreže.

„Oni su veoma izloženi sadržajima preko društvenih mreža koji su najčešće antirodni“, upozorava Đajić.

Profesorka Gimnazije „Svetozar Marković“ Aleksandra Vukomanović smatra da se učenici najčešće ponašaju po modelima iz svojih porodica i po modelima čije autoritete žele da poštuju.

„Ako je neko naviknut da rodna ravnopravnost nije zastupljena u porodici, on taj model ponašanja nastavlja i misli da je to normalno. U različitim anketama tokom rada sa učenicima ističe se baš taj uticaj porodične sredine, a kasnije i uticaj školske sredine“, navela je.

Radionica je organizovana u okviru projekta “Svi imaju reč – zajedno za rodnu ravnopravnost u školama” koji sprovode Akademija ženskog liderstva i Medijski centar Beta, a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole “Mladi i mediji za demokratski razvoj”.