Foto Nino kao subotički Instagram: Poslednjih 20 godina dokumentovane istorije gradskog života danas je u “klaudu”

Mnogo pre pojave društvenih mreža, Subotičani koji su želeli da vide šta se dešava u gradu – ili da budu viđeni – posećivali su sajt photonino.com. Više od 20 godina dokumentovanja gradske svakodnevice danas je u „klaudu“ (oblaku, etru), a jedna od rubrika koja „živi“ sve to vreme jeste Dejli foto tj. fotografija dana, koja opstaje uprkos svim promenama koje savremena tehnologija i internet sa sobom nose. 

„Ja sebe smatram nekom vrstom hroničara koji je tu da zabeleži razne situacije“, kaže u razgovoru za Magločistač naš kolega Nikola Tumbas, poznatiji kao Foto Nino.

U fokusu njegovog subotičkog portala je da dokumentuje crtice iz svakodnevnog života grada – slikom, rečju i video-zapisnom, pa tako ovaj sajt Subotičanima služi i kao svojevrsna istorijska arhiva gde će svako pre ili kasnije pronaći ono što ga zanima.

„I onda ljudi iz toga mogu sami da izvlače zaključke, ako hoće, a ne da im se naturaju neka mišljenja i stavovi“, smatra Nino.

Ovaj portal i dalje prati sva lokalna dešavanja i arhivira važne momente u svoju bogatu arhivu, a često služi i nama novinarima kao da možemo napisati neku vest sa događaja na koji nismo stigli da odemo, ali Nino jeste, kao i inspiracija za neke buduće teme.

Kako je zapravo nastao portal photonino.com tj. kako ga danas pretražujemo – subotica.info?

Svojevremeno, kada smo počeli, bili smo entuzijasti. Nas nekoliko, jedna grupa ljudi, pripremali smo nedeljnik “Fleš” koji je bio zasnovan na sajtu photonino.com. Mi smo to dve godine stvarno udarnički radili, još dok su novine „živele“, i dok nije bilo toliko mobilnih telefona, a opstajalo je zahvaljujući nekim minimalnim reklamama koje smo dobili i pojedincima koji su nas podržali. Posle je to rapidno opalo i više nije moglo da funkcioniše.

Više od 20 godina imaš rubriku Dejli foto. Mnoge od tih fotografija mogu biti prilog almanahu Subotice za poslednje dve decenije. Koliko se duh grada promenio za tih 20 godina?

To je prilično raznorodno, tu su razni detalji. U jednom momentu sam i ja pomislio da napravimo svojevrsno izdanje, almanah, koji bi sadržao te dnevne fotografije. Možda će se to jednom i desiti. Fotografije su nastajale u zavisnosti od situacije u kojoj sam se našao, od datog momenta. Ne bih možda mogao da kažem da se današnje fotografije razlikuju mnogo od ranije zabeleženih trenutaka, jer se u svakom trenutku može pojaviti neki zanimljivi momenat i on će na ovaj način ostati upamćen. Rubrika Dejli foto je nastala zato što je zanimljiva. Nekako smo to izdvojili da nije neki događaj, nego kombinacija koja se dogodila u momentu sa nekim, a nekada je to samo kombinacija boja, ili možda neki udes koji se dogodio, ili je to neka indirektna poruka koja se na ovaj način može poslati. Dakle, čitava pozicija događaja se definiše s tom jednom fotografijom.

Značajan deo tih fotografija predstavljaju ljudi. Tu su i bivši, i budući, ili ih više nema među nama. Koliko su se ljudi promenili za 20 godina?

Vreme je ostavilo traga kako na meni, tako i na drugima. Sve što smo prošli od 1999. godine na ovamo je ostavilo traga na svima nama. Negde 2000-tih je možda bilo malo više elana i ideja da će neke stvari da se razviju, a na kraju se to ipak nije desilo. Ja sebe smatram nekom vrstom hroničara koji je tu da zabeleži razne situacije, retko i da ih prokomentarišem, kada stvarno baš nešto očigledno nije dobro, jer novinar je tu i da kritikuje, uglavnom. Drago mi je da ovaj portal mnogim ljudima, ali i mojim kolegama može da posluži za njihov rad. Čitava ideja oko sajta se vodila time da se stvari dokumentuju, slikom, rečju i video-zapisom. I onda ljudi iz toga mogu sami da izvlače zaključke ako hoće, a ne da im se naturaju neka mišljenja i stavovi.

Ne mogu da ne primetim da nakon 20 godina, tokom kojih je tehnika daleko otišla napred, nekako ulažeš sve manje napora u obradu tih fotografija. Znaš i sam kakve su bile nekada, a kakve su danas. Manje koristiš foto-aparat, više se služiš mobilnim telefonom. Koliko si se ti promenio za 20 godina?

Ja u principu pratim, koliko-toliko, razvoj tehnike. Što se tiče foto-aparata, krenuo sam od digitalnih, ali odustao sam od njih kada su se pojavili mobilni telefoni. Sada najviše radim video-zapise putem mobilnog telefona jer su se oni jako dobro usavršili. Klasične digitalne aparate, koji se i dalje razvijaju, više nije finansijski isplativo imati ako nisi neki profesionalni fotograf koji može negde to da naplati. Teško je čak ispratiti do kraja sad već i telefone koji su u višoj klasi. Ja sam zadovoljan video-zapisima koje snima moj telefon. Ali tačno je to – ne obraćam više toliko pažnje na obradu fotografija. Više sam se prebacio na video-priloge koje montiram, posebno one koji mogu biti zanimljivi. Ne mislim ovde na klasične izjave sagovornika, nego na one koji se nalaze na mom Jutjub kanalu i nisu toliko vidljivi na sajtu. Uglavnom su to priče sa Palića i sa Ludoša, jer najviše tamo dokumentujem video-zapise i neke stvari koje su vizuelno lepe za oko, pa ih onda složim u montaži u neki kratak prilog, i trudim se da to ne bude više od dva minuta, jer ljudi ne mogu ni toliko da pogledaju.

Da li postoji nešto što još želiš da uradiš, a do sada nisi imao vremena ili mogućnosti za to?

Imamo ideju da povodom 25 godina postojanja subotica.info, odnosno photonino.com, izdamo neku vrstu sećanja, arhive, nešto što ćemo dokumentovati u papirnatom obliku. To je u planu da se realizuje za dve godine.

Kada je u pitanju video-produkcija, Nino nam otkriva da je ovo jedan primer snimanja i montaže u kojem on uživa…

„I ja se iznenadim kada povremeno pogledam. Ima nešto magije, pravog života u ovom zapisu. Ponese me…“, kaže uz osmeh Nino.