Farmaceutkinja Kinga Đember Harangozo: Naši geni su samo meci u pištolju, mi smo ti koji svojim načinom života povlačimo okidač

Kinga Đember Harangozo je diplomirana farmaceutkinja i nutricionistkinja. Kinga kaže u intervjuu za portal Magločistač da je oduvek znala da lekovi ne mogu da izleče, samo su dobri da ublaže simptome.

„Naravno, zahvalna sam nauci što postoje lekovi, jer postoje bolesti koje se bez njih ne mogu ublažiti ili kontrolisati. Ali verujem u to da samo mi možemo da krojimo svoju sudbinu, tačnije, svoje zdravstveno stanje. Naši geni su samo meci u pištolju, mi smo ti koji zapravo svojim načinom života i mislima povlačimo okidač“, smatra Kinga.

Zbog toga je odlučila da nastavi da uči da bi postala nutricionistkinja jer, kako kaže, oseća da na ovaj način može mnogo više da doprinese i pomogne ljudima.

Kinga je za naš medij govorila o suplementima, o tome na koji način se oni proizvode, da li su zdravi ili štetni, u kojim količinama se preporučuju, i koji su to sve prirodni oblici vitamina koje ona preporučuje svojim pacijentima.

Šta su suplementi (vitamini)?

Suplementi, odnosno, dodaci ishrani su vitamini i minerali koji se ne unose hranom, već se uzimaju odvojeno u tabletama, kapsulama, prahu, kapima, eventualno u obliku sirupa. Neki čak postoje i u obliku kreme, gela ili ulja.

Svi se mi bezbroj puta razbolimo, pa nam lekari kažu da nam je opao imunitet i da je neophodno da dopunimo neke svoje istrošene rezerve vitaminima. Da li su vitamini prirodni ili veštački napravljeni i kakav oni sastav treba da imaju da bi njihova primena bila zdrava?

Postoje i sintetički i nesintetički vitamini. Nesintetički su oni koji sadrže prirodne ekstrakte povrća i voća. Svi ostali su sintetički vitamini. Njihova upotreba je takođe različita. Dok prirodni izvori vitamina (povrće, voće) pored vitamina sadrže mnoge druge enzime i koenzime, koji pomažu u inkorporaciji i korišćenju vitamina, ovi enzimi se ne nalaze u sintetičkim vitaminima. A onda nismo ni govorili o solima koje se nalaze u različitim vitaminima i mineralima čija je upotreba takođe različita, a najbolji primer za to je mineral magnezijum. On je u ljudskom telu uključen u više od 300 metaboličkih procesa, tako da je za današnjeg čoveka neophodan, pa je pored redovne ishrane, gotovo svakom potrebno da ga unosi u većim količinama u svoj organizam. Međutim, većina suplemenata ima loš nivo apsorpcije, među kojima je i magnezijum oksid, koji se u najboljem slučaju apsorbuje samo 3-5 odsto. Magnezijum citrat, bisglicinat, malat, taurat, i drugi se mnogo bolje apsorbuju. O magnezijumu je vredno znati da se on takođe veoma dobro apsorbuje kroz kožu. Dakle, suština je da i to zahteva detaljnu pretragu, ako želimo da koristimo najbolje iskorišćenu verziju svih vitamina i minerala. Nažalost, to nas nisu naučili na fakultetu.

Nakon što sam odlučila da želim da budem nutricionistkinja i nastavila sam da se školujem, tek tada sam se suočila sa time koliko ovo pitanje uopšte nije jednostavno. Ako želite da uzimate vitamine sa odgovarajućom apsorpcijom, birajte prirodne izvore ili se konsultujte sa nutricionistom jer u apoteci najverovatnije neće dobiti odgovore na sva vaša pitanja.

U kojoj meri suplementi pomažu našem organizmu da se izbori sa gripom, raznim virusima, bakterijama, pa i kovidom-19?

Različiti suplementi mogu u velikoj meri sprečiti virusne i bakterijske infekcije ili njihov blagi tok, ali to nije sve. Takođe je veoma važno kako se osoba hrani, koliko se kreće i kakvo je njeno ukupno fizičko i mentalno zdravlje. Pored toga, nije svejedno ni koje doze suplemenata koristimo u slučaju različitih infekcija. Na primer, ako se razbolite, možete uzimati 1.000 mg C vitamina na sat (čak 8-10 g dnevno), možete povećati i dozu D vitamina na 10.000 IU (IJ) dnevno. Cink je takođe važan, pa ga možete uzimati 30-50 mg dan, i naravno, dajte sebi vremena da vaš imunološki sistem može da se nosi sa nekom bolešću. U ovakvim slučajevima, nemojte da idete na posao i nemojte vežbati (ako možete to dozvoliti sebi), odmarajte se i pijte dosta tečnosti (posebno biljnih čajeva i negaziranu vodu). Po mom mišljenju, pandemija je upravo odraz zdravlja svih nas.

Koja je to dnevna količina suplemenata koja je dozvoljena i kako da znamo da li treba da pijemo 5-6 različitih odjednom ili je dovoljna i manja količina?

Svi ljudi su različiti, ne postoje ni dve iste doze. Za ovo nema proverenog recepta, pa da vam kažem da uzimate ovoliko ili onoliko suplemenata (vitamina) svakog dana, pa se nećete razboleti. To zavisi od svakog pojedinca, od nivoa stresa koji nosimo sa sobom, a najviše zavisi od toga da li smo u dobrom mentalnom stanju. Džaba konzumirate i do 100 različitih vrsta suplemenata, na primer, ako ne možete psihički da se nosite sa nekim lošim osećajem (kao što su bes, ljutnja, tuga…). Važno je da budete psihički dobro, da možete da se oslobodite stresa, da se hranite na način koji odgovara vašem organizmu, da se krećete, da ste na svežem vazduhu i da budete dobro iako uzimate suplemente. Čak i ako se razbolite, velike su šanse da to lakše prevaziđete.

Da li je neophodno praviti pauzu u konzumiranju suplemenata i zašto?

Ovo pitanje mi je mnogo puta postavljeno i uvek imam jedan odgovor. Da li se naš organizam i naše ćelije ikada odmaraju od svog rada? Imali bismo ozbiljnih problema da se naš organizam malo odmori od svog posla jer bi to značilo da nismo živi. Ja ne pravim pauzu ni prilikom konzumiranja D vitamina. Možda pauziram samo 10 dana koje provedem na moru, kada sam gotovo sigurna da će moja koža proizvesti dovoljnu količinu ovog vitamina da mi on neće nedostajati.

Da li suplementi mogu da zamene voće, povrće, pravilan način ishrane i kretanje?

Naravno, ne mogu da zamene, kao što sam napomenula i tokom našeg razgovora. A razlog je apsorpcija. Međutim, neophodno je u 21. veku uzimati suplemente, jer je sadržaj vitamina u povrću i voću drastično opao u poslednjih 50 godina i nemoguće ga je uneti u količini koja je dovoljna našem organizmu.