Eskalacija nasilja u školama: Prevencija i dobra saradnja sa roditeljima ključni za rešenje problema

Eskalacija nasilja u školama u Trsteniku i Subotici, u kojima su žrtve bili profesorka i učenik, uzdrmala je proteklih dana javnost koja budnim okom prati završnicu ovih događaja, oštro odmeravajući svaku predloženu meru ili ocenu resornog ministarstva. Istovremeno, traže se krivci za alarmantnu situaciju u školstvu i pretežno krivi loš sistem koji je doveo do sve učestalijih ovakvih pojava, ali krive se i – roditelji.

Mere koje je, naime, neka obrazovna ustanova dužna da preduzme razvrstane su u tri kategorije u zavisnosti od nivoa nasilja.

Na prvom nivou, problem ponašanja učenika rešava samostalno odeljenski starešina, u saradnji sa roditeljem, u smislu pojačanog vaspitnog rada.

U slučaju nasilja na drugom nivou, pored odeljenskog starešine uključuju se i školski pedagog, psiholog, tim za zaštitu i direktor, uz obavezno učešće roditelja, u smislu pojačanog vaspitnog rada. Ukoliko ova mera nije delotvorna, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak.

Na trećem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi – centra za socijalni rad, zdravstvene službe, policije.

Nasilje se u nekoliko jednostavnih koraka može prijaviti u okviru Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu na adresi https://cuvamte.gov.rs/.

Kada je Bačka Topola u pitanju, u Srednjoj teničkoj školi “Jožef Šinković” je tokom protekle školske godine bio zabeležen jedan slučaj nasilja između učenika koji je Tim za zaštitu učenika okarakterisao kao treći nivo, a dalja procedura i obaveštavanje nadležnih institucija su urađeni u skladu sa zakonom.

Podaci Gimnazije i ekonomske škole “Dositej Obradović” kažu da unazad pet godina nisu imali drugi i treći stepen vršnjačkog nasilja, te da se u toj školi pojavljuju prekršaji prvog stepena koji se uglavnom uspešno rešavaju intervencijom odeljenskog starešine.

Prema evidenciji Poljoprivredne škole sa domom učenika, u prošloj školskoj godini su imali 6 prijava nasilja, od kojih je pet svrstano u drugi nivo nasilja, a jedan u prvi. Nakon sprovođenja mera pojačanog vaspitnog rada i društveno korisnog rada, učenici su se ponašali primereno, te nije pokrenut nijedan disciplinski postupak, navode iz ove škole.

U Poljoprivrednoj školi, kao ni u samom domu učenika, gde je trenutno smešteno 100 đaka koji pohađaju neku od tri srednje škole u Bačkoj Topoli, ove školske godine nisu imali prijavljene slučajeve nasilja.

Prema podacima navedenim u Razvojnom planu opštine Bačka Topola, stopa dece uzrasta 14-17 godina koja su u sukobu sa zakonom u Bačkoj Topoli je 2019. godine dostigla procenat od 18,48 odsto, što je skoro duplo više od republičkog i pokrajinskog proseka. Veća je značajno i od Kule, dok je od Sente i Bečeja manja. 

“Ovo ne znači da nema elemenata nasilnog ponašanja, ali na to reagujemo u datom momentu. Razgovaramo sa učenikom, pomažemo mu da uvidi kako njegovo ponašanje može da utiče na drugog i pomažemo mu da pronađe adekvatan i konstruktivan način reagovanja u određenim situacijama”, kaže za Magločistač školska psihološkinja Poljoprivredne škole, Maja Obradović.

“Dečija prava se stavljaju u prvi plan, a obaveze i odgovornosti učenika u zapećak”

Da su nove generacije prezaštićene, jedinstven je stav rukovodstva i stručnih lica u bačkotopolskoj Poljoprivrednoj školi sa domom učenika.

“Moj utisak je da se dečija prava danas stavljaju u prvi plan, dok se njihove obaveze i odgovornosti stavljaju u zapećak. Kad god im predočimo da je nešto njihova obaveza ili školsko pravilo, odmah imaju odbojan stav prema tome i pitaju ’Gde to piše?’. Postavljaju se u odnosu na nas svesno zaštićeni i odmerajavu svaku našu reč”, smatra psihološkinja u domu učenika, Milena Lemajić.

Analizirajući minule nemile događaje u školama u Subotici i Trsteniku, naša sagovornica smatra da će se možda situacija sada prelomiti na ovih nekoliko učenika, te da problemu ipak treba pristupiti sa više aspekata:

“Da su se ova dva dešavanja dogodila u većem vremenskom razmaku, možda se situaciji ne bi pristupilo na ovakav način. Ne znam koliko je ispisivanje iz škole kao kaznena mera efikasno, jer postoji verovatnoća da će isti učenik nastaviti nasilno da se ponaša i u drugoj školi. Potrebno je i da prvenstveno roditelji promene svoj pristup problemu i budu otvoreniji za saradnju”, smatra Lemajić.

Ona dodaje da je upravo dobra saradnja sa roditeljima ključ u rešavanju ovakvih problema:

“Kada roditelji dođu na razgovor, onda stid pređe na neki viši nivo i uglavnom se na taj način problem saseče u korenu. U slučaju nasilja u domu, procedura nalaže da se preskaču sve blaže vaspitne mere i učenik može automatski da bude isključen iz doma. Kada to roditeljima predočimo, uglavnom odmah počnu da sarađuju”, dodaje naša sagovornica.

Ukoliko se nasilje, međutim, dešava u školi, pokreće se pojačan vaspitni rad, uključuju se timovi škola za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, roditelji, a u slučaju da roditelji ne žele da sarađuju – interveniše i nadležni centar za socijalni rad pošto se takav postupak roditelja smatra vidom zanemarivanja deteta od strane roditelja.

Ovakvi slučajevi su, međutim, navodi naša sagovornica, danas iznimno retki.

“Uglavnom škole, kako bi obezbedile siguran broj učenika za narednu školsku godinu i kako ne bi narušile svoju reputaciju, gledaju da problem ne poprimi veće razmere i da slučajeve nasilja rešavaju odmah sa roditeljima i unutar same ustanove i da se tako slučaj zadrži na što nižem nivou”, zaključuje psihološkinja Milena Lemajić.

“Ovo je ozbiljan poraz kompletnog društva”

Pedagoškinja u Srednjoj tehničkoj školi “Jožef Šinković” iz Bačke Topole, Sanja Popović, smatra da su nedavna nasilna dešavanja u školama ozbiljan poraz kompletnog društva i pokazatelj da nešto hitno treba da se menja:

“Ovo što se desilo je poniženje za ceo prosvetni sistem. Doduše, u samom prosvetnom sistemu ima puno propusta, nedostataka, nedefinisanih odnosa, dvosmislenih i neprecizno definisanih zakona. Mislim da smo se svi pomalo izgubili u ovom vrtlogu birokratije“.

Ona smatra da prevencija – u kojoj je ključ rešenja problema – mora da se odvija kontinuirano, te da je upravo ona pola obavljenog posla.

“To mora biti prevencija koja je neizostavni deo kako kućnog tako i onog ’dopunskog’ vaspitanja koje se, pored obrazovanja, odvija u školi. Mnogo toga zavisi od porodice, uzora u njoj, odnosa i načina vaspitanja, ali mislim da je ovo zapravo propust svih nas. Pod tim mislim na sve nas u prosveti, na roditelje i, naravno, na društvo u celini”, ističe Sanja Popović.

Ona ocenjuje da je kazna koja predviđa izbacivanje učenika iz škole efikasna samo ako je udružena sa drugim merama.

“Takva kazna može biti efikasna samo ukoliko je propraćena ozbiljnim pojačanim vaspitnim radom, pre svega u okviru porodice, te pronalaženjem uzroka određenog ponašanja. Treba raditi i na prihvatanju odgovornosti svih učesnika u vaspitanju i na njihovom osvešćivanju preispitivanjem stavova čijoj promeni prethodi promena u razmišljanju, a samim tim i u ponašanju”, zaključuje pedagoškinja Sanja Popović.

A šta o ovome misle srednjokolci?

O tome kako vide situaciju nasilnih dešavanja u školama, razgovarali smo sa učenicima drugog i trećeg razreda Poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli.

Većina njih je čula i za druge slučajeve nasilja u školama u svojoj okolini, ali niko od njih nije svedočio nekom takvom događaju. Jednoglasni su u oceni da su ih minula dešavanja šokirala i navode da takve eskalacije zahtevaju timski rad sa učenikom, što ukazuje da su upoznati sa procedurom u slučaju nasilja u školama.

Jedna od učenica sa kojom smo razgovarali kaže da je odgledala video koji je kružio društvenim mrežama i ocenjuje ga kao posledicu nevaspitanja, te kao nešto što više ne bi smelo da se događa:

“Osim tog samog izmicanja stolice, sporno je i snimanje i nastup ostatka razreda iza kamere koji je trebalo to da spreči, a ne da podržava. Čula sam i za digitalno nasilje, ali nisam svedočila nečemu sličnom”.

Njen vršnjak kaže da video nije pogledao, ali da je situaciju ispratio na društvenim mrežama:

“Mislim da je ta žena došla u školu kako bi zaradila svoju platu, nije zaslužila da se nosi sa takvim stvarima. Nisam bio u prilici da svedočim vređanju profesora. Da jesam, nastojao bih to da sprečim”.

Njegov drug iz razreda smatra da su neprimerena ponašanja posledica prezaštićenosti učenika:

“Zaštićeni smo kao beli medvedi. Mislim da treba da budu ista pravila za sve. Nebitno da li je neku glupost napravilo dete ili odrasla osoba, sankcije treba da snose svi i da preuzmu odgovornost za to što su učinili”.

Šta je primerno ponašanje?

Prema Pravilniku o ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju, ocenom ‘primerno’ ocenjuje se vladanje učenika koji redovno pohađa nastavu i druge oblike rada u koje je uključen, poštuje dogovorena, odnosno propisana pravila ponašanja i mere bezbednosti, neguje atmosferu drugarstva i konstruktivnog rešavanja konflikata u odeljenju; svoje stavove brani argumentovano vodeći računa o osećanjima drugih i usvojenim pravilima ponašanja, poštuje školsku imovinu i imovinu drugih, ima aktivan odnos prema očuvanju i zaštiti životne sredine.

Učenica iz Subotice smatra da se slučajevima nasilja ne posvećuje dovoljno pažnje:

“Mislim da je ovo prešlo meru. Na osnovu njihovog ponašanja, deluje da ih nije briga ako budu izbačeni iz škole. Sa njima je potrebno posebno raditi i uključiti roditelje”.

Jedna od učenica drugog razreda kaže da je u neverici gledala video snimljen u trsteničkoj školi:

“Mislim da ne poznajem nikoga ko bi toliko prešao granicu u svom ponašanju. Koliko god da je razred glasan na času, granica mora da postoji. Niko nema pravo da omalovažava nastavnika na času. Mislim da ovaj problem treba dublje analizirati, a ne smao učenike izbaciti iz škole”.

Duga učenica smatra da je nasilje mnogo prisutnije nego što je poznato, te da većina iz straha i neznanja ne prijavljuje slučajeve koje je doživela ili kojima je svedočila, i dodaje:

“Nije mi jasno kako profesorka sa videa nije sprečila takvu situaciju. Na videu se vidi da su je opkolili i situacija je jasno navodila da će joj uraditi nešto. Trebalo je da zna da nešto može da se desi. U školi su uvek direktor i psiholog i trebalo je odmah da ih pozove. Sigurno to što smo videli nije bilo prvo takvo dešavanje”.