Ekspanzija novogradnje u centru Subotice ugrožava dojučerašnji način života građana: Profit preuzima primat nad kvalitetom

Usled ekspanzije novogradnje u Subotici, kao uostalom i u celoj Srbiji, sve više se ruše stare prizemne porodične kuće u centru grada, a na njihovom mestu podižu neprimerene višespratnice koje utiču na dojučerašnji izgled ulica, ali i na uobičajeni način života meštana u određenim delovima grada.

Arhitekti za Magločistač kažu da se na taj način povećava gustina stanovništva u centralnim zonama, što sa sobom povlači i povećan broj automobila, nedostatak parking mesta, probleme sa komunalnom infrastrukturom, nedostatak zelenih površina.

Novogradnja u urbanoj zoni, posebno u malim, uskim ulicama narušava život same ulice i njenih žitelja. Stambeno-poslovni objekti neretko sa sobom donose useljavanje trgovinskih lanaca u prizemlje, što dodatno stvara gužvu u saobraćaju zbog utovara i istovara robe, donosi buku, ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, a naročito dece.

Pešti: Novogradnji je mesto u naseljima poput Prozivke, a ne u centru grada

„Ako dozvolimo da se ruši centar grada Subotice, dobićemo svuda novogradnju – to nas očekuje“, ocenjuje za Magločistač subotički arhitekta Atila Pešti (Pesti Attila), što je, smatra on, nestručno projektovanje grada.

Višespatnice, dodaje, treba da se izmeste u posebna naselja projektovana po modelu Prozivke, koja je od početka planirana za kolektivno stanovanje, ima potrebnu širinu ulica, i zelene površine.

Kao suprotan primer onoga što se sada dešava, Pešti navodi ulicu Nikole Kujundžića koja se nalazi u najstrožem gradskom jezgru, a koja je pretvorena u ruglo.

„Ako gledamo ’hod’ sunca u ulici Nikole Kujundžića u Subotici, sa južne strane, ostale su još samo one stare ruševine, nema visokih zgrada, ali ako i tamo vremenom izgrade visoke zgrade kao sa suprotne strane, ta ulica će biti znatno mračnija jer neće dobiti sunca od tih objekata“, navodi Pešti.

Dalje, pojedini poslovni prostori u novogradnji u ovoj ulici su prazni, kaže Pešti, a „kada su ovakvi prostori prazni, to znači da nema gazde, a kada nema gazde, onda sledi smeće, izlozi su prljavi, grafiti se ne uklanjaju zato što nema ko da iznajmljuje te prostore“.

On upozorava i da zelenilo u urbanoj zoni nestaje, što je vidljivo u ulici Petefi Šandor:

„Ta relativno nova zgrada ima prilično dobar dizajn, ali ništa drugo od humanosti tamo nije ostalo. U prizemlju se nalazi prometna samoposluga, drveće je nestalo, i potpuno se na toj strani izgubio čar te ulice, ono što je nekad postojalo“.

Velika gustina stanovništva ugrožava kvalitet života

U nekom trenutku može da se čini da je neki prostor sređen podizanjem nove zgrade, kaže Pešti, ali od tog trenutka počinje i novi proces opadanja zato što velika gustina stanovništva ugrožava kvalitet same ulice i života građana u njoj.

„Ako je ulica svačija, onda zapravo nije ničija, pa se na taj način i u ulici Petefi Šandora vidi da ona nije negovana, nije čista, i da je jako velika gužva od automobila. To je tipičan primer šta ćemo mi dobiti ako dozvolimo izgradnju višespratnica u zaštićenom gradskom jezgru“, kaže Pešti.

On upozorava da ćemo sa sve više betona imati i sve više poplava u centru grada, jer ne postoje adekvatni odvodi.

„Vidi se da je gotovo sve betonirano i asfaltirano, a trebalo bi pored kanalizacije da se položi i atmosferska kanalizacija. To su kanalizacije velikog preseka koje nose veliku količinu kiše“, objašnjava Pešti.

Dodaje da razvijene zemlje poput Švajcarske, Austrije, Holandije imaju postavljene i atmosferske kanalizacije, dok mi to nemamo:

„Mi samo betoniramo, dižemo zgrade, što je besmisleno jer nam nije potrebna tolika gustina u centru grada. Prilikom projektovanja ovakvih zgrada u centru, zamisao je bila da stanari od svog stana u krugu od pet minuta imaju i apoteku i prodavnicu. Međutim, naše jezgro je toliko malo da je ovakav preduslov već zadovoljen“, smatra Pešti.

Prilikom izrade urbanističkih planova, nadležno preduzeće je u obavezi da prethodno pribavi podatke o postojećem stanju, uslovima korišćenja i razvojnim planovima vezano za izradu urbanističkog dokumenta. Tako je JKP “Vodovod i kanalizacija” za izradu PDR za centar grada Subotice – Zonu II dostavilo analizu postojećeg stanja javnog vodovoda i kanalizacije čiji je obuhvat sa jugozapadne strane trgovi Košut Lajoša i Žrtava fašizma i ul. Matije Gupca, sa jugoistočne strane ulica Maksima Gorkog, sa severostočne strane ulica Štosmajerova, Trg Republike i ulica Dimitrije Tucevića, sa severozapadne Trg Sinagoge i Ulica Žarka Zrenjanina.

U analizi se, između ostalog, navodi sledeće:

“U zoni obuhvata plana nema evidentiranog problema sa javnom vodovodnom mrežom dok sa javnom kanalizacijom postoje sledeći problemi:

POSTOJANJE ZIDANE KANALIZACIJE – Zidani kanali su prisutni na 40% od ukupne dužine javne kanalizacije u obuhvatu plana. Starost zidanih kanala se kreće u rasponu od 129 do 186 godina. Održavanje zidanih kanala praktično nije izvodljivo – problematika je opisana u okviru opšte problematike hidrotehničke infrastrukture a izgradnja bilo koje infrastrukture u neposrednoj blizini zidanih kanala uvek je rizična sa aspekta stabilnosti kanala i okoline, pogotovo rekonstrukcija puteva jer teme ovih zidanih kanala je na nekim lokacijama već na dubini 40-50 cm od kote puta.

IZLIVANJE SADRŽAJA IZ KANALIZACIJE je u proteklom periodu u obuhvatu plana evidentirano duž sliva III: na uglu ul. Maksima Gorkog i I.L.Ribara, neposredno uz Gradsku kuću na uglu Štrosmajerove i Petra Drapšina, duž Rudić ulice, duž ul. Dimitrija Tucovića i unutar dvorišta Sinagoge. Ovo je pet od dvadesetak lokacija na teritoriji grada na kojima se dešava izlivanje voda iz kanalizacije. Izlivanje voda iz kanalizacije se dešava kada se prevaziđe jedan ili oba parametra na osnovu kojih je dimenzionisana postojeća javna kanalizacija a to su: koeficijent oticaja i intenzitet padavine. Koeficijenti oticaja na osnovu kojih je dimenzionisana kanalizacija grada su znatno manji nego sadašnji koeficijenti oticaja koje propisuju urbanistički planovi a takođe je primetno povećanje učestalosti i inteziteta padavina. Posledica preopterećenja kanalizacije sa izlivanjem sadržaja na površinu terena je ugrožavanje zdravlja i imovine stanovništva.”

Ovo su samo neki od problema komunalne infrastrukture, a kompletnu analizu možete pročitati ovde.

U istorijskom jezgru, zaključuje on, treba ponuditi druge raznovrsne sadržaje građanima.

„Šta će nam 50 istih trgovinskih lanaca u centru, ako nemamo male zanatske radnje koje prodaju svoje čokolade, razne ukrasne predmete. U centru Subotice ne postoji šarolikost ponude, ima samo kladionica, prodavnica i apoteka“, upozorava Pešti.

Bakić: Arhitekti bi trebalo da odbiju da potpisuju neadekvatne planove

Arhitekta iz Beograda Dragoljub Bakić kaže za Magločistač da je Subotica posebno građanski sagrađena, sa divnim starim zgradama koje moraju da se očuvaju.

„Kada to krenete da uništavate i ugrožavate, vi menjate identitet grada, jednostavno mučite svoje stanovnike, otežavate im život, sem što im ružite grad. Najtužnije je da struka stoji iza toga. Kada bi arhitekti odbili da naprave neku zgradu na neadekvatnom mestu, kada bi odbili da u tome učestvuju i da potpisuju takve planove, a naročito kada se povećava spratnost nekih objekata van građevinskih dozvola, toga ne bi ni bilo“, smatra Bakić.

Osnovni postulat kada se projektuje – prvo što se uči u školi – jeste odnos prema okolini, sredini u kojoj je lokacija, a koja treba da korespondira sa onim što je tu već ranije sazidano, podseća on.

„Taj odnos nove kuće prema starom okruženju je bila osnovna stvar od koje počinjete da razmišljate o projektu nove kuće – to više ne postoji. Promenio se i način obrazovanja, profesori, sve se nekako srozalo generalno“, ocenjuje Bakić.

Prema njegovim rečima, reč je o globalnom problemu koji se i u Srbiji jasno vidi, a najgori primer je Beograd.

„U Beogradu su davno uništeni svi kvartovi gde su postojale te stambene ulice, sunčane, pune drveća, to se sad sve gubi, posebno u poslednjih 10 godina, a ima mnogo činilaca koji tome doprinose: vrsta kapitalizma koji se razvija, prljavi novac koji se stvorio od nekud, vrlo tajnovito, svega tu ima. Kad sve to pomešate, tu su i korumpirane lokalne vlasti i povrh svega sve to potpisuju neki arhitekti. To je jedan opšti trend i jedan opšti pad profesionalnog morala na svim nivoima i onda nam se dešava to što se dešava. Znači, novac, profit preuzima vlast i tako se to dešava“, objašnjava Bakić.

On ocenjuje da je ovo trend koji traje bar dve decenije, a takođe se ne poštuje ni ono što stoji u izdatim građevinskim dozvolama.

„Nekada, u moje doba, niste smeli na svojoj kući da napravite intervenciju, a da ne pitate i da ne kažete šta ćete tačno da radite. Danas, možete da radite šta god hoćete“, zaključuje Bakić.

Komunalna infrastruktura u svakom gradu veliki problem

Prema rečima ovog arhitekte, komunalna infrastruktura je u svakom gradu jedan veliki problem jer infrastruktura ne prati izgradnju objekata.

„Ako u nekoj ulici postavite četiri puta veću stambenu površinu, vi morate da pojačate cevi, da intervenišete na kanalizaciji, na vodovodu, na struji, a da ne govorim šta znači kada sve zabetonirate i kada od svega napravite parking. To polako zagušuje gradove“, kaže Bakić.

Beograd je primer grada koji će uskoro da stane jer više ne može da primi ni automobile na parkingu, niti može saobraćaj da se odvija normalno.

„Do te mere je zakrčeno sve, a reč je o ulicama koje se ne mogu širiti, to su stare ulice. Nema strateškog planiranja, nema održivog razvoja, već se sve razvija stihijski. I onda se baš ni o čemu ne vodi računa. U Beogradu je sada najdrastičnije to što se na polju na kom se nalazi vodoizvorište, koje snabdeva ceo Beograd vodom, planira izgradnja 4,5 miliona kvadrata, kao što je Beograd na vodi, pa još tri puta toliko. To građani moraju samo telima da spreče, nema drugog načina, jer vlast to forsira, u tome vidi profit“, upozorava Bakić.

S druge strane, pravljenje infrastrukture je za vlast trošak jer se time „novac zakopava pod zemlju“.

Kao još jedan od problema, on ističe da se mnogo gradi, ali da se ništa ne održava:

„Tako se dešava da čuveni Sava Centar na Novom Beogradu, koji je bio nekad simbol napretka i modernosti, propadne i bude prodat. Pukne neko staklo, vi ga ne zamenite, ne popravite, onda dođe do situacije da sva stakla koja su kosa prokišnjavaju. To se desilo i Beograđanki, to se sad dešava i Pančevačkom mostu jer je najnovija priča da treba da se ruši pošto nije održavan“.

Generalno, na delu je jedna vrednosna promena, koja ne vodi ničemu dobrom:

„To je naša slika. Živi se danas, a šta će sutra biti – nije važno. Nije više važno ni šta ostavljate potomstvu – samo da meni danas bude dobro“, zaključuje Dragoljub Bakić.