Ekološki centar “Radulovački”: Jedini omladinski centar u Srbiji koji nosi oznaku kvaliteta Saveta Evrope

Subotica je primer koji potvrđuje pravilo da su, kada se radi o Srbiji, na lokalnom nivou prostori za mlade jedna od najizraženijih potreba ove dobne skupine, pa samim tim i jedna od najslabijih karika u lokalnim strategijama i akcionim planovima za mlade, koji često predstavljaju formu bez suštine.

Takav zaključak može da se izvuče na osnovu ispitivanja stavova mladih koje je sprovelo Udruženje građana „Klara i Rosa“, ali i na osnovu do sada objavljenih tekstova na portalu Magločistač u sklopu realizacije projekta „Polet 21/22“, čiji jedan od ciljeva jeste upravo da se podigne vidljivost problema koje uočavaju mladi u svojoj lokalnoj zajednici.

Tragajući za rešenjima, ujedno i primerima dobre prakse koji predstavljaju izuzetak od uočenog pravila, završili smo u Sremskim Karlovcima, u Ekološkom centru „Radulovački“, koji funkcioniše pod okriljem Pokreta gorana Vojvodine kao neprofitnog udruženja građana.

„Pokret gorana Vojvodine je jedna od najstarijih ekoloških organizacija u Srbiji, osnovan je davne 1960. godine. U nekom trenutku je bilo odlučeno da se otvori ekološki centar, pa je tako kupljena kuća iz 18. veka finansijskim sredstvima koja su ostala još iz tog perioda, koja je potom rekonstruisana 2008. godine, i u kojoj je jedan deo bio namenjen mladima koji se bave zaštitom životne sredine. Međutim, vremenom smo odlučili i da to nije jedina stvar koju želimo da radimo, već da hoćemo da se bavimo radom sa mladima na sve teme koje su njima zanimljive“, objašnjava istorijat ovog centra Vladimir Budalić Buđa, koordinator omladinskog programa Pokreta gorana Vojvodine.

Tako su u Ekološki centar „Radulovački“ počele da dolaze organizacije koje rade sa mladima na raznorazne teme, da bi se ispostavilo da za sve tekuće aktivnosti – prostora manjka.

„Zahvaljujući profesoru Radulovačkom“, nastavlja Vladimir Budalić, „iznašli smo sredstva da izgradimo novi deo Centra koji ima dve velike prostorije za rad, kao i 11 soba sa 46 kreveta, da bi kasnije – opet zahvaljujući članovima porodice profesora Radulovačkog, a nakon njegove smrti – u dvorištu napravili još jednu salu za rad, ali i prostor koji može da koristi lokalna zajednica za kulturna dešavanja jer se u Karlovcima skoro ništa ne dešava“.

Centar je, kako se to danas popularno kaže, zelen: izgrađen je i funkcioniše u skladu s principima održivosti, pa se energetska efikasnost zgrade postiže uz pomoć obnovljivih izvora energije sunca i zemlje – solarni paneli obezbeđuju toplu potrošnu vodu, dok se geotermalna energija koristi za hlađenje i zagrevanje objekta. Centar poseduje i ekološki lift – prvi takve vrste u Srbiji, a u planu je postavljanje i solarnih panela za proizvodnju struje.

Ko je bio prof. dr Miodrag Radulovački?

Miodrag Radulovački je rođen u Paragama u Bačkoj, 1933. godine, gde su mu roditelji bili učitelji. Osnovnu školu je pohađao u rodnom mestu i u Hrtkovcima, da bi gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima, a Medicinski fakultet u Beogradu. Kao predavač je radio na raznim univerzitetima širom sveta, da bi postao redovni profesor na čikaškom Univerzitetu Ilinois, gde se i proslavlja, radeći na projektima vezanim za probleme u snu kod ljudi i razvijajući patente. Godine 1984. je postavio adenozinsku teoriju spavanja, nakon čega je počeo da se bavi istraživanjem apneje ili prestanka disanja u toku spavanja. Otkrića u toj oblasti su njemu i njegovom kolegi Dejvidu Kareliju donela titule pronalazača 2010. na Univerzitetu Ilinois.

U Karlovcima je, međutim, čuven bio po izreci „Ne daje onaj ko ima, već onaj ko hoće“. Profesor Radulovački je, naime, hteo da nešto da vrati mestu u kom je proveo mladost, pa je tako 2007. obnovio čuvenu karlovačku česmu „Četiri lava“, 2009. je finansirao obnovu fasade zgrade Ekološkog centra u vlasništvu Pokreta gorana Vojvodine, 2010. je obnovio nadgrobni spomenik Branka Radičevića na Stražilovu, a 2012. započinje svoj najveći poduhvat – izgradnju novog dela Ekološkog centra, koji je u međuvremenu poneo njegovo ime.

U Ekološkom centru „Radulovački“ danas se realizuje širok spektar programa, a kao primarni se izdvajaju neformalno obrazovanje, aktivizam i volontiranje na lokalu i šire, te javno zagovaranje za poboljšanje položaja mladih u Srbiji.

„Kad se spustimo na lokal, najprepoznatljiviji je SKOK – Sremskokarlovački omladinski klub. To je program podrške mladima u Sremskim Karlovcima, gde mladi mogu da koriste resurse Centra – prostor, mentorsku podršku omladinskih radnika, a nekad i finansije. Najbitnije je, pokazalo se, da imaju prostor gde mogu da realizuju svoje ideje, a mi im pomažemo da se one i ostvare, pa zajedno iznalazimo sredstva, dok oni sve sami organizuju. Van ovog centra, mladi u Karlovcima nemaju gde to da urade“, navodi primer Vladimir Budalić.

Tako se tu organizuju raznorazni programi s ciljem kvalitetnog provođenja slobodnog vremena – filmske večeri, večeri društvenih igara, tematske radionice zabavnog i edukativnog karaktera u čijem fokusu su do sada bile rimska, keltska, egipatska, japanska kultura…

Potom, sprovode se akcije sređivanja lokalnih parkova i mobilijara u njima, akcije urbanog ozelenjavanja koje su propraćene i mini kampanjama na društvenim mrežama o biljkama koje se sade u urbanim sredinama a koje privlače oprašivače…

A nakon izlaska iz karantina, uspešno je zaživela i aktivnost nazvana „Muralizam“, zahvaljujući kojoj su Sremski Karlovci danas bogatiji za nekoliko oslikanih murala koje su osmislili mladi.

Šta je subotička delegacija pitala Buđu

Kako finansirate sve ovo?
„Magijom. Sam prostor je finansijski održiv jer ga iznajmljujemo. Naime, kao udruženje građana imamo registrovanu privrednu delatnost od koje ostvarujemo prihode, koje potom vraćamo nazad organizaciji za ostvarivanje ciljeva definisanih Statutom. Dakle, grupe koje ovde dolaze zbog svojih projekata plaćaju uslugu smeštaja, a mi iz toga održavamo prostor, deo odlazi za ljude, deo za programe. To je otprilike pola budžeta, a druga polovina su projekti koje moramo da pišemo. To znači da imamo i duplo više posla, jer održavaš i objekat a radiš i projekte, ali snalazimo se.“

Koliko vas ima u ekipi?
„Malo. Stalno zaposlenih pet, a trebalo bi bar duplo više, pa se onda oslanjamo dosta na volontere i spoljne eksperte. Super je što imamo neku stabilnost, a objekat – koji je kompletno u vlasništvu Pokreta gorana Vojvodine – nam daje i nezavisnost, što je jako bitno, pa ne može neko da nas baš ucenjuje.“

Koliko su popunjeni vaši kapaciteti tokom godine?
„Pre korone, negde oko 70 posto godine je bila popunjenost – ne kreveta, nego dana.“

Za potvrdu kvaliteta rada Ekološkog centra „Radulovački“ dovoljno je navesti podatak da ga je Savet Evrope u Strazburu akreditovao kao Evropski omladinski centar (CoE quality label – European Youth Center), što je oznaka koju ima sve ukupno 15 omladinskih centara.

„Jedini smo van EU koji imamo tako nešto“, ističe naš domaćin Buđa.

U toj odabranoj skupini, dodaje, Ekološki centar „Radulovački“ je najmanji, a pored jednog omladinskog centra iz Rumunije, takođe je i primer centra iza kog stoji udruženje građana.

„Ostali su ili na budžetu grada, ili na budžetu države tj. nekog fonda koji država pomaže, pa imaju kontinuitet u finansijama. E, to je ono što je kod nas problematično, pa, na primer, ne možemo da kažemo da ćemo imati pet omladinskih grupa koje će svakog ponedeljka, četvrtka koristiti prostor jer će možda doći neka grupa za iznajmljivanje“, pojašnjava Budalić.

To ih zato ne sprečava da sa drugima dele svoje bogato višedecenijsko iskustvo u omladinskom radu, a svakako ih čini kompetentnim da učestvuju u kreiranju krovnih dokumenata kada se radi o mladima u Srbiji.

„Upravo smo radili na standardizaciji omladinskih prostora, što će biti jedna od glavnih stvari u novoj nacionalnoj strategiji za mlade. Čitav jedan njen deo se bavi prostorima za mlade baš zato da ni lokalna samouprava ne može da radi šta hoće, a ni udruženja da rade bez institucija. Ide se ka tome da neće više svaki prostor da se nazove omladinski centar, jer će morati da ispuni 11 standarda da bi to bio, na primer, da u njemu rade omladinski radnici, da postoje programi za mlade“, zaključuje Vladimir Budalić Buđa na kraju, uveravajući nas da se radi o procesu koji će kad-tad morati dati rezultate.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.