Mirjana Dokmanović, foto: NJ/Magločistač
Naučna istraživačica Instituta društvenih nauka u Beogradu u penziji, dr Mirjana Dokmanović, izjavila je za Magločistač da se naučnice, ne samo u Srbiji nego i u svetu, suočavaju sa marginalizacijom i stereotipizacijom – samo zato što su žene.
„Žene su se kroz celu istoriju suočavale sa patrijarhalnim odnosom, da su imale različiti pristup svim resursima, naročito u položajima moći i odlučivanja. Još u Mesopotamiji, starom Egiptu i staroj Grčkoj mnoge žene su otkrivale razne stvari, bavile se naukom, filozofijom, ali jednostavno one su nepoznate, nisu bile vidljive jer je vidljivost uvek na muškarcu“, istakla je Dokmanović koja je i članica institutske Studentsko istraživačke grupe za rodnu ravnopravnost i javne politike.
Kako navodi, veruje se da žene nemaju isti poriv za naukom i za istraživanjima poput muškaraca, što nije tačno.
„Kao ljudska bića imamo iste unutrašnje porive za istraživanjima, umetnošću, ili za bilo čim drugim. Ali da bi žena to ispoljila, često se suočava sa dodatnim preprekama, onim što određuje njenu rodnu ulogu u porodici, u braku, pa i u pristupu obrazovanju“, kaže Dokmanović.
Ističe da su žene u nauci danas formalno izjednačene sa svojim muškim kolegama, da postoji potpuna ravnopravnost, i da nema rodno negativnih odnosa, ali kada se malo pročačka iza, onda se vidi da to baš nije tako.
„Danas devojke više nego mladići stiču visoko obrazovanje i naročito se više bave društvenim naukama. Ali uprkos tim višim pozicijama moći, i dalje ih nema na upravljačkim pozicijama gde se priznaje naučna izvrsnost. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti kroz celu istoriju ima samo 6 odsto žena, dok u odeljenju za društvene nauke danas nema nijedne žene“, napominje naša sagovornica.
Dokmanović smatra da je sam položaj žene teži zato što žena naučnica, kao i bilo koja druga žena koja se bavi nekom profesijom, ima dodatne prepreke u smislu usklađivanja posla sa porodičnim životom, posebno ako ima i decu, što se posebno ističe i u pojedinim medijima gde su vidljive diskriminacija i predrasude prema ženama.
„Kada sam pravila analizu diskursa medija, žene su najviše prisutne na poslednjim stranicama na kojima se govori o zabavi, filmu, pozorištu, glumice, starlete, voditeljke… a na početku se sada pojavljuju žene u politici. Međutim, neki doprinos žena u nauci, toga jednostavno nema – žene su tu nevidljive“, ocenjuje.
Kada se novinari obraćaju nekim naučnicima radi komentarisanja određenog događaja, dodaje, to su uglavnom muškarci.
„Ako je reč o nekoj naučnici, često se vidi diskriminacija jer se komentariše kako ona izgleda, kako se obukla, a neretko se dešava da ženu koja je na nekoj funkciji, na primer političarku, pitaju da li ima decu, kako usklađuje posao i porodični život, dok muškarce to nikada ne pitaju“, objašnjava Dokmanović.
Prema rečima naše sagovornice, komentari mržnje, posebno prema uspešnim i obrazovanim ženama, vidljivi su i na društvenim mrežama.
„Komentari mržnje na društvenim mrežama pokazuju odnos društva prema ženi. Čim ona nešto postigne, suočava se sa takvim negativnim odnosom okoline koja smatra da je ženi prvenstveno mesto u porodici i u kuhinji“, ističe Dokmanović.
Podseća da je naše obrazovanje rodno nesenzitivno, i da bi društvo trebalo da ima tu ulogu promene odnosa prema ženama.
„Ako se pogledaju udžbenici najveći broj autora koji pišu udžbenike su muškarci, a znamo da su većina nastavnog osoblja u školama žene. Rodne analize udžbenika pokazuju da oni već malu decu uče tako da je ženama više mesto u porodici, a muškarci se prikazuju kao neko ko ima visoka zanimanja“, kaže Dokmanović.
Ne primenjivanje rodno senzitivnog jezika u suštini pokazuje, kako navodi, otpor napredovanja žena ka određenim pozicijama moći.
„Naš jezik je rodno senzitivan. Ali i same žene ispred svojih funkcija često stavljaju ‘direktor’, ‘predsednik’, ‘javni tužilac’, ‘sudija’ zato što se osećaju nedovoljno osnažene, kao da je njihova pozicija niža ako kažu svoja zanimanja u ženskom rodu – što je takođe predrasuda“, ističe Dokmanović.
Dr Mirjana Dokmanović je povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, koji je obeležen 11. februara u Savremenoj galeriji Subotica u okviru tribine koju je organizovala subotička podružnica Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ iz Novog Sada, govorila o položaju žena u nauci u Srbiji danas.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.