Dr Bohucki: U Severnobačkom okrugu 25. dece obolelo od velikog kašlja, ali je taj broj realno znatno veći

Epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica dr Nebojša Bohucki izjavio je za Magločistač da je u Severnobačkom okrugu registrovano ukupno 25 slučajeva velikog kašlja kod dece uzrasta od 9 do 15 godina. Broj obolelih u Subotici je 21, u Bačkoj Topoli tri i u Malom Iđošu jedan slučaj.

On je istakao da se najčešće razboljevaju deca koja nisu primila petu dozu vakcine protiv velikog kašlja ili deca koja nisu uopšte vakcinisana protiv ove bolesti.

„To su potvrđeni slučajevi, a koliki je realan broj, sigurno je i preko 100, jer mnogi imaju kašalj koji traje nekoliko nedelja, posebno kod odraslih, koji traje dva do tri meseca. Međutim, od velikog kašlja mahom obolevaju školarci, od petog do osmog razreda osnovne škole i srednjoškolci“, naveo je Bohucki.

On je objasnio da zvanične brojeve treba uzimati sa oprezom jer je reč o potvrđenim slučajevima, što znači da je urađen PCR test u prve dve nedelje bolesti ili kada prođe više od dve nedelje, radi se serološki test, ali da se pretpostavlja da je taj broj veći od sto jer roditelji zbog blažih simptoma ređe vode stariju decu kod lekara ili na testiranje.

„Kašalj je nešto intenzivniji kod mlađe dece pa se roditelji javljaju lekaru, iako su deca zaštićena vakcinama. Kada neko primi pet vakcina, zaštićen je 10-15 godina. Deca koja sada oboljevaju su primili samo četiri doze vakcine a peta doza je davana deci koja su 2022. godine upisana u osnovnu školu“, kazao je Bohucki.

Smanjen obuhvat vakcinacije stanovništva

On je upozorio da je u Severnobačkom okrugu kao i u Srbiji smanjen vakcinalni obuhvat na oko 90 odsto a da je revakcinacija u drugoj godini života smanjena na oko 80 odsto što je u Beogradu i dovelo do epidemije.

„Imamo decu koja uopšte nisu vakcinisana i oni će svakako da obole od velikog kašlja. Deca od 9 do 15 godina koja se razboljevaju sada su vakcinisana ali imaju toliko oslabi imunitet da se razboljevaju“, ocenio je dr Bohucki.

On je istakao da je ova bolest najteža za decu, posebno u prvoj godini života i da može imati i fatalan ishod.

Kakva je uloga antivaksera?

Bolest je bila pod kontrolom decenijama, naveo je ovaj epidemiolog i dodao da se zahvaljujući antivakserima sada otrgla kontroli.

„Zbog antivaksera imamo decu koja uopšte nisu vakcinisana što je dovelo do toga da ne postoji kolektivni imunitet koji bi trebao da je na nivou od 95 odsto vakcinisanih. U prošlosti je obuhvat vakcinacije bio i više od 95 odsto i nije bilo zabeleženih slučajeva obolevanja od velikog kašlja među decom“, objasnio je Bohucki.

Kada roditelji treba da se obrate lekaru?

U prve dve nedelje bolesti se javlja prehlada, curenje nosa, kašalj, pa se upravo tokom ove dve nedelje, kako je naveo, bolest može lečiti antibioticima, jer je reč o „bakteriji koja nakon dve nedelje oslobađa toksine koji dođu u odgovarajuće centre koji iritiraju što dovodi do kašlja koji traje i do 100 dana“.

„Međutim, kada je reč o maloj deci, roditelj će brzo odneti dete lekaru ali osnovce ili srednjoškolce, u najvećem broju slučajeva roditelji neće voditi kod lekara ili na testiranje“, istakao je Bohucki.

On je apelovao na roditelje da zaštite svoju decu vakcinama jer je to jedini način da se bolest stavi pod kontrolu.

Prema izveštaju Batuta, u Srbiji je do 7. januara veliki kašalj potvrđen kod 1.020 osoba, a svaki drugi slučaj je registrovan kod dece od 10 do 15 godina, što se smatra najvećim brojem zaraženih u Srbiji poslednjih 20 godina. Najviše obolelih osoba je u Južnobačkom okrugu i u Beogradu, gde je proglašena i epidemija.