Dokmanović: Većina medija bez tačnih, proverenih i istinitih informacija o vakcinama

Naučna saradnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu dr Mirjana Dokmanović iz Subotice kaže u intervjuu za portal Magločistač da je jedini pravi način za “podizanje svesti građana” o važnosti vakcinacije istinita, potpuna i blagovremena informacija iz verodostojnih izvora.

“Poverenje se stvara iznošenjem svih, potpunih i tačnih informacija, uključujući i informacije o dobicima, ali i mogućim rizicima. U tom slučaju, nema mesta kontroverzama i različitim tumačenjima. Nedostatak tačnih informacija prouzrokuje razne kontroverze o vakcinama što otežava pojedincu da donese odluku”, navodi Dokmanović.

Prema njenom mišljenju, nisu samo mediji odgovorni, nego prvenstveno oni čije informacije mediji prenose, a to su članovi kriznog štaba, vlade, lekari i drugi zvaničnici i stručnjaci čija reč ima težinu.

Na koji način mediji izveštavaju o vakcinama?

Većina medija izveštava o vakcinama na način na koji izveštava o drugim pitanjima važnim za građane: nepotpuno, bez poštovanja osnovnih standarda novinarske profesije i bez pravljenja jasne razlike između činjenica koje prenose, pretpostavki i nagađanja. Ovo je posledica uništavanja domaćih medija i novinarstva unazad dvadesetak godina, privatizacije medija i njihove prodaje strancima. U prvom planu uređivačke politike takvih medija više nije istinito, tačno, blagovremeno i potpuno informisanje o svim događajima od interesa za javnost.

Kada je u pitanju izveštavanje o vakcinama, nisu samo mediji odgovorni. Odgovorni su prvenstveno oni čije informacije mediji prenose, a to su članovi kriznog štaba, vlade, lekari i drugi zvaničnici i stručnjaci čija reč ima težinu. Ukoliko su njihove izjave nepotpune ili kontraverzne, jedan dan se izjavi jedno, drugi dan drugo, i izveštaji u medijima će biti takvi. Ukoliko su njihove izjave potpune i verodostojne, steći će poverenje građana.

Da li u javnom informisanju nedostaju edukativni sadržaji o važnosti vakcinacije, razgovori sa stručnjacima i drugo?

Prvenstveno nedostaju tačne, proverene i istinite informacije. Zašto se neko ne bi vakcinisao ako zna da će ga vakcina zaštiti od bolesti, kao i svoje u najbližem okruženju? Zašto se ne bi vakcinisao ako zna da će to zaustaviti zarazu i omogućiti povratak u normalan život? Svako želi da bude zdrav i da dugo i lepo poživi. Dakle, potrebne su nam jedino istinite informacije i to iz verodostojnih izvora.

Da li po Vašem mišljenju uzrok malog odziva građana za vakcinaciju leži u nepoverenju građana u institucije, u struku ili u nauku?

Nedostatak tačnih informacija iz pouzdanih izvora, nezavisnih istraživanja i transprarentnosti prouzrokuje razne kontroverze o vakcinama što otežava pojedincu da donese odluku. Normalno je da želimo da znamo šta nam se ubrizgava u telo (kao što je normalno da znamo šta je u hrani koju jedemo i šta je u vodi koju pijemo) i da li je to za nas bezbedno. Danas je, na žalost, sve postalo roba, uključivši hranu i vodu, pa i lekovi i vakcine. Ljudi postaju sve svesniji toga da se lekovi, vitaminski suplementi, pa i razne vakcine, prvenstveno proizvode zbog svoje profitabilnosti, a ne radi zdravlja ljudi. Apoteke na svakom ćošku, prepune medikamenata – trebalo bi da su lekari bez posla, a bolnice bez pacijenata. Pravo stanje je daleko od toga. Stoga je sumnjičavost prema vakcinama normalna i očekivana.

A evo nekoliko informacija o vakcinama protiv kovida-19 koje se mogu naći na sajtovima Svetske zdravstvene organizacije i proizvođača vakcina, a koje ne nalazim u medijima. Da li su one tačne, u to ne mogu ulaziti, no izvori su verodostojni. Proizvodnja vakcina je složen proces. Za proizvodnju nove vakcine u proseku je potrebno desetak godina. Za neke bolesti, kao što je malarija, istraživanja još uvek nisu urodila plodom. Vakcine protiv COVID-19 su razvijene za manje od godinu dana. Stoga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) samo nekoliko vakcina odobrila za korišćenje i to samo u hitnim slučajevima, zbog trenutne pandemije. To znači da je svakoj državi prepušteno da sama odluči da li će pristupiti vakcinaciji i na koji način. Prema informacijama koje možemo naći na sajtu SZO, još je previše rano da se zna koliko dugo vakcine štite i koji su dugoročni sporedni efekti.

Na koji način je moguće uticati na svest građana? Kakve mehanizme bi država, ali i mediji trebalo da upotrebljavaju kako bi građani imali sve neophodne informacije, da se na osnovu njih opredeljuju za vakcine?

Jedino pravo sredstvo za “podizanje svesti građana” jeste istinita, potpuna i blagovremena informacija iz verodostojnih izvora. Građanima je ovo pravo zajemčeno Ustavom, a država je dužna da im to pravo obezbedi. To bi podrazumevalo da bi, pre nego što potpiše obrazac saglasnosti za sprovođenje preporučene imunizacije, potencijalni primalac vakcine trebalo da napismeno dobije sve informacije koje su bitne za donošenje odluke: koliko dugo i u kojoj meri vakcina štiti; da li štiti od novih sojeva virusa; koji su mogući neželjeni efekti (npr. alergijske ili autoimune reakcije); da se ne znaju mogući rizici i dugororočni sporedni efekti; kada je u pitanju RNK vakcina, da je reč o eksperimentalnoj terapiji; koje su moguće kontraindikacije kada je reč o posebnim kategorijama kao što su trudnice, dojilje, starije osobe ili osobe alergične na neke sastojke. Dakle, trebalo bi da budu informisani o svim tačkama koje možete naći u upustvu za upotrebu aspirina ili nekog drugog leka. Poverenje se stvara iznošenjem svih, potpunih i tačnih informacija, uključujući i informacije o dobicima, ali mogućim rizicima. U tom slučaju, nema mesta kontroverzama i različitim tumačenjima.

Da li je na bilo koji način moguće i pravno sankcionisati medije koji šire netačne informacije o vakcinama, s obzirom da je u pitanju javno zdravlje građana?

Na isti način kao i na širenje drugih netačnih informacija. A to znači skoro nikako. Zakon o javnom informisanju i medijima ih obavezuje na istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje, ali nema kaznenih odredbi za kršenje ove obaveze koja se odnosi na ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Prema Kodeksu novinara Srbije, mediji su dužni da interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim informisanjem stave iznad svih drugih interesa, a interes javnosti podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su čitaocu/slušaocu/gledaocu od pomoći pri formiranju vlastitog suda/mišljenja o pojavama i događajima. Sankcije u slučaju kršenja Kodeksa su slabe, podnošenje žalbe Saveta za štampu i izricanje javne opomene ukoliko se ustanovi kršenje Kodeksa.

SZO je pokrenula kampanju protiv “infodemije”, odnosno protiv iznošenja informacija koje preispituju zvaničnu politiku ove organizacije i vlada u borbi protiv COVID-19. Kako se navodi na sajtu ova borba uključuje “saradnju sa digitalnim kompanijama i društvenim platformama da se obezbedi da se prilikom potrage za informacijama na internetu o COVID-19 prvo pojave one koje su iz zvaničnih izvora”. U ovom cilju SZO “sarađuje i sa analitičkim kompanijama radi uključivanja društvenog osluškivanja putem veštačke inteligencije”. Ipak, ovakvi načini borbe protiv dezinformacija mogu imati dovesti u pitanje i otvorenu naučnu raspravu i nezavisna istraživanja koje su bitne za zaštitu javnog zdravlja.