DOGAĐA SE NA DANAŠNJI DAN: „MAGLOČISTAČ“ SLAVI PRVI ROĐENDAN

Ako ste za ovih godinu dana kojim slučajem kliknuli na deo „O nama“, prvo što vam se otvorilo je naslov teksta „Pitanja čiste maglu“

Srećan nam rođendan

Već za svoj prvi rođendan „Magločistač“ je premašio plan: umesto uobičajenih 365, trebali smo spavati čak 366 puta kako bismo jedni drugima jutros tradicionalno čestitali jubilarnu godišnjicu postojanja.

A za ovih 366 dana (i noći) članovi redakcije bar četvrtinu puta od te brojke bili su pitani ima li naziv portala veze s prezimenom prvog čoveka grada. Uz odlučno „Ne!“ neki od stalno preposlenih odgovarali su kako je naziv sajta nastao isključivo iz namere da se naš književni standard obogati bar jednom blesavom rečju, što se da jednostavno proveriti utipkavanjem „Magločistač“ i klikom na isti. Dakle, pošto smo utvrdili s čim naziv sajta nema, a s čim primarno ima veze, možemo dalje.

Crno-bijeli svijet

Ako ste za ovih godinu dana kojim slučajem kliknuli na deo „O nama“, prvo što vam se otvorilo je naslov teksta „Pitanja čiste maglu“. Bez želje da vam prepričavamo njegov sadržaj, možemo reći da je „Magločistač“ pokrenuo nekoliko značajnih pitanja u gradu i njegovoj bližoj i daljoj okolini. Rezultati toga su polovični, znači stopostotno bolji od načina na koji je uređena država u kojoj živimo.

Prikupljanje pomoći za izbeglice, foto: Magločistač

Recimo, i pored toga što je na samom početku „Magločistač“ nastavio ranije pokrenuto pitanje korištenja državnog poljoprivrednog zemljišta, crkvene zajednice i dalje besplatno uživaju plodove blagoslova što su im na vlastitu štetu dali država i Grad. Naime, zbog toga što mu crkvene zajednice ne plaćaju zakup zemljišta (kog su, usput, izdale u podzakup arendašima), Grad je za poslednjih osam godina ostao uskraćen za više od milion eura! Uzaludan je, recimo, bio i napor „Magločistača“ da se utvrdi pod kojim je okolnostima pre godinu dana umrla devojčica u subotičkoj Bolnici, jer iz iste javnosti do sada nije prezentiran izveštaj o tome kao ni o nečijoj eventualnoj odgovornosti za taj slučaj. A nije, bogami, odgovarao niti gradonačelnik Kanjiže Mihály Bimbó zbog rasističke podele putnika u školskim autobusima početkom septembra prošle godine. Jer, umesto da je potaklo za to zadužene državne organe da reaguju (policiju i sudstvo, pre svih), pisanje „Magločistača“ i saopštenje Centra građanskih vrednosti o tom aparthejdskom potezu kanjiške lokalne samouprave ostalo je samo mrtvo slovo na ekranu. Kao i deca tamnije puti bez sedišta pored lokalnih mališana.

Prikupljanje pomoći za napuštene životinje, foto: Magločistač

A bilo je, ne kukajmo za rođendan baš previše, i stvari kojima se „Magločistač“ (i Centar građanskih vrednosti, kao njegov osnivač) mogu i pohvaliti. Recimo, pisanje Natalije Jakovljević – istina, u okviru projekta Vojvođanskog istraživačkog centra (VOICE) – o načinu izgradnje (posebno o građevinskim dozvolama, utrošku materijala i sredstava i još ponečega) dela Doma za stare u Subotici koje je potaknulo nadležne gradske službe da se pozabave tim slučajem možda i više nego što su želeli. Probudili su letos – i na to smo posebno ponosni – „Magločistač“ i Centar građanskih vrednosti savest Subotičana i kolega iz drugih medija tekstovima i akcijom prikupljanja pomoći izbeglicama s Bliskog istoka, ali i potakli lokalnu samoupravu da, bar za malo, promeni ksenofobnu politiku prema nesretnim ljudima u Ciglani tako što im je na tropskim vrućinama koliko-toliko osigurala mogućnost da piju vodu i kupaju se. I tu je, kao i kod Doma za stare i u brojnim kasnijim slučajevima, presudnu ulogu imala energija, volja, organizaciona sposobnost i humanost Natalije Jakovljević. CGV je takođe organizovao i prikupljanje pomoći za napuštene životinje.

Bez njih nema nas

“Novinari ne kleče”, foto: AGVisual (Antonio Gabor)

A pokušali su Natalija i dole potpisani čistiti maglu i pitanjima o šefu gradske komisije za dodelu sredstava medijima, novinaru, filantropu i nadasve kosmopoliti Milutinu Mitriću, obraćajući se tim povodom čak i gradonačelniku Jenőu Maglaiju. Kao rezultat svega s ponosom možemo kazati da smo od Maglaija – baš kao i kada je reč o nedodirljivosti crkava po bilo kom pitanju – dobili zaštitnički odgovor da nije sad zanimljivo baviti se nečijim pisanjem idiličnih devedesetih. U vezi s Mitrićem ima još i zanimljiviji detalj: kako se god na „Magločistaču“ pojavi njegovo ime, odmah se – naravno umesto Mitrića (pa, potpisao bi se čovek, Bože moj) – javi poneki jaaako nepismeni bloger, koji, u nameri da pohvali tekst, uz živopisan rečnik njihove autore krsti čobanicama i tipovima koji već dve decenije – izvinte na izrazu – ne izlaze iz dupeta DSHV-u. U arhivi „Magločistača“ nalaze se i tekstovi posvećeni uređivačkoj želji bivšeg direktora bivše Radio Subotice (posebno kada je o redakciji na srpskom reč) Ljubiši Stepanoviću, ali i hrabroj molbi za pomoć kolega iz redakcije na mađarskom prvom čoveku Saveza vojvođanskih Mađara Istvánu Pásztoru da samo njima pomogne u nastavku časne misije objektivnog informisanja.

Tribina CGV-a “Dobra uprava”, foto: AGVisual (Antonio Gabor)

Stvar je, dakle, jasna: za proteklih godinu tekstovi su ti koji su „Magločistač“ od anonimnog proizveli u relativno poznato ime u domenu medija koji se u javnosti bori protiv govora mržnje i zalaže za građanske vrednosti. Doprinos tim ciljevima podjednako su dali i Sanjalica, svojim originalnim pristupom svakodnevnim pojavama, i Slavko Tomasović humorističnim tekstovima o ozbiljnim ekonomskim problemima, i Stevan Santo svojim pričama o propasti subotičke privrede, Bódis Gábor sjajnim analizama političkih prilika u Mađarskoj, ali i onih koji se tiču (uglavnom Saveza) vojvođanskih Mađara i Nela Tonković svojom hrabrošću sa mesta direktorice institucije kulture. Prava je šteta što se Ilija Dmitrović češće ne nađe na nekom koncertu ili već tako nečemu iz domena savremene kulturne scene, baš kao što je i šteta što Snaš Kata ne stigne poradit sve poslove do subate, jer Miranu Dmitrović nema ko zameniti u obavljanju drugih poslova, vezanih kako za sajt i CGV tako i za fabriku u kojoj radi.

Kao što je i u slučaju izbeglica probudio s(a)vest Subotičana, „Magločistač“ je tako potakao i kolege iz medija na mađarskom da na svom jeziku upravo na ovom sajtu objavljuju tekstove koje bi uzaludno pisali za svoje matične kuće. Tako je prva o cenzuri u „Magyar Szóu“ za „Magločistač“ progovorila novinarka tog lista Tómo Margaréta, a i njen redakcijski kolega Bajtai Kornél usudio se potpisati na našem sajtu. Uz Purgera Tibora i čestu V(e) (e)Meszes Ildikó tekstovi na mađarskom ne samo da jezički obogaćuju sadržaj ovog portala nego mu i suštinski upotpunjuju sliku medija otvorenog za analizu i kritičko promišljanje pojava u društvu.

Godinu dana ranije: drugarica Una nakon što smo satima crtali naš, još tada, budući sajt na papir, foto: Magločistač

Konačno, „Magločistač“ se može pohvaliti i (zahvaliti im se na tome) da je od početka imao maksimalnu podršku Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i njihovog portala „Autonomija“, VOICE-a i agencije „Beta“ što mu je umnogome pomoglo da preko Centra građanskih vrednosti za relativno kratko vreme počne objavljivati tekstove koji su odobreni na pokrajinskom i OEBS-ovom, a uskoro i na konkursu Fonda „Slavko Ćuruvija“. Naravno, „Magločistač“ i Centar građanskih vrednosti jednaku zahvalnost duguju i „Kleine Houseu“, udruženjima „Authetic Vojvodina“ i „Második nyilvánosság“, kao i Istočnoevropskoj misiji, na čelu s Tiborom Vargom, na svesrdnoj podršci i pomoći kada god nam je bila potrebna.

Na kraju, posebnu zahvalnost naš portal duguje i ranije opisanim osobama (poput Mitrića, na primer) i mnogim drugima iz rukovodećih sfera na svim nivoima, političarima, popovima i lopovima koji svojim likom i delom ne samo da nude teme za pisanje nego i otvaraju široko polje stvaralačke kreativnosti.

Slava im.

Zlatko Romić (Magločistač)

[clear]