Doček studenata u blokadi u Subotici: Mi od naše borbe ne odustajemo (FOTO, VIDEO)

Subotičani su danas na Trgu slobode dočekali grupu studenata u blokadi, koji su tokom sedmodnevne ture peške išli do Novog Sada, a potom i do Beograda. Studentima su uručene zahvalnice i medalje na kojima piše „Subotički nobelovci“, a poljoprivrednicima su uručene zahvalnice i pokloni zbog konstantne podrške koje pružaju studentima na svakom protestu.

Studenti su tokom šetnje, kako kažu, prošli svašta: od suza, osmeha, zagrljaja, do ruke podrške koju su pružali jedni drugima kada je bilo najteže da ustanu i nastave dalje.

„Mi od naše borbe ne odustajemo“, poručili su studenti i na podršci zahvalili svima koji su ih dočekivali u mestima kroz koja su prolazili tokom svojih šetnji, poljoprivrednicima, medicinskim radnicima, građanima, novinarima, policiji, taksistima, i ljudima koji su došli iz inostranstva da pešače sa njima.

„Mi se ovde ne borimo za promenu vlasti, mi se borimo za promenu svesti. Vidim mnoge ljude kojima se svest menja, ali ima još mnogo onih do kojih moramo da dopremo, i zato naša borba nije gotova – borba mora da bude neprestana“, poručila je jedna od studentkinja okupljenim građanima na gradskom Korzou.

Drugi student je rekao da su ih ljudi na putu ugostili kao svoje, „u euforiji emocija“, da su na nekim mestima bili smešteni kod ljudi koji su im ustupili svoje stanove i ostavljali ih same u njima, iako su ih prvi put u životu videli.

„Razgovarajući sa ljudima, uvideo sam da je svima preko glave situacija u državi, ali i volju da se žrtvuju da bi se nešto promenilo na bolje. Stekao sam utisak da su nas meštani tih naselja videli kao oslobodioce“, ocenio je.

Kako je rekao, imali su sve, „i ljubav i podršku“, ni u jednom trenutku nisu ostali bez hrane i vode, a kroz ceo put su o njima vodili brigu medicinski radnici.

On je podsetio da je na putu prvi put prošao pored Železničke stanice u Novom Sadu od kako se dogodila tragedija, i da je imao privilegiju da nosi jedan od 15 buketa cveća koje su studenti na tom mestu položili u znak sećanja na stradale.

„Ovaj trenutak ću sigurno pamtiti do kraja života, tu jezu koja je prošla kroz moje telo u trenutku kada sam video koleginicu iz Novog Sada da plače bez prestanka, tokom celog odavanja počasti. Video sam uživo mesto odakle je sve ovo počelo. Video sam građane Novog Sada koji možda imaju i najviše prava da se ljute na sve korumpirane institucije u državi“, poručio je student.

Istakao je da studenti neće odustati od borbe dok se ne ispune svi njihovi zahtevi.

Kaže da su u Beograd krenuli po slobodu, ali da su bili svesni da se ništa ne može promeniti za jedan dan, te dokazali da vlast ne razume i ne ume da odgovori na njihove mirne proteste, čemu svedoči i incident koji se dogodio za vreme 15-minutne tišine.

„Najponosniji sam na to da smo i posle tog incidenta nastavili sa tišinom i ispoštovali odavanje počasti. Draga mi je i činjenica da se sve veći broj građana priključuje studentskim akcijama i da sam bio deo najvećeg protesta u istoriji Srbije“, ocenio je.

Sa druge strane, istakao je da su sa svih strana zastrašivani putem režimskih medija, što im se i dalje dešava.

„Ali je narod ustao nakon tragedije, ljudi su spremni da kažu šta nose na duši. Ne smemo više dozvoljavati da korupcija prolazi. Do sada smo pumpali jako, a pošto vidim da nas i dalje olako shvataju jer odgovore na naše zahteve još nismo dobili, od sada počinje era dinstanja“, poručio je student.

Studenti su se zahvalili i poljoprivrednicima koji ih prate u svim njihovim akcijama.

„Od prvog dana, od prvog protesta – vi ste bili tu, bez obzira na vreme, umor, pritiske, niste nas ostavljali, niste se povukli i niste odustajali. Za nas, vi ste mnogo više od podrške, vi ste snaga koja nas gura napred. Hvala vam što stojite uz nas, što ste ovde, što svaki trenutak borbe delite sa nama. Vi ste deo nas. Ova borba nikada nije bila samo studentska, ovo je nešto što radimo zajedno i što će tako ostati“, istakla je jedna od studentkinja.

“Sloga nas je ujedinila”

Petra Plešinac je jedna od studentkinja koja je šetala sa svojom grupom 200 kilometara. Ona je rekla za Magločistač da je u atmosferi kada su svi zajedno zaboravila na bolove i na sve što je loše, i da je osećala samo nadu ka nečemu boljem.

„Na mene je ostavila utisak celokupna atmosfera koja je vladala u grupi, koliko su svi bili jedni za druge, da pomognu, da se nađu. Ljudi koji su nas dočekali u svim mestima su bili srdačni i svako je dao koliko je mogao“, kazala je.

Drugi student sa kojim smo razgovarali kaže da se tokom šetnje često osećao fizički loše, ali mentalno veoma dobro, a kao najveći utisak izdvojio je dočeke meštana, nova drugarstva i osećaj zajedništva.

„A šta dalje? Mislim da je bilo dosta pumpanja, sada treba da sednemo malo i da počnemo da radimo konkretnije stvari“, smatra.

Najveći utisak na njega ipak je ostavio ulazak peške u Mali Iđoš, Lovćenac, Bačku Topolu, zato što su to, kako kaže, mesta koja nemaju veliki broj stanovnika, ali su ljudi bili gostoprimljivi i dali su im i ono što nisu imali.

„Ne možemo ni da zaboravimo ostala mesta kroz koja smo prošli, u koja ćemo se možda i vratiti. Bio sam umoran, a sutradan sam bio kao nov. Nemam velika očekivanja, osim da nas naša sloga još više ujedini. Pumpanje se nastavlja u Subotici”, poručio je.

Nakon završetka skupa, građani su ispred zgrade Narodnog pozorišta na maketi napravljenoj od stiropora na kojoj piše „Ujedinjeni koracima do pravde“ pisali poruke na šarenim papirićima koje su ostavljali na zidu makete.