DEJAN HAMPELIĆ: EVOLUCIJA ILI DEVOLUCIJA?

Veći je problem da u našoj državi postoji više od 160 visokoobrazovanih ljudi koji su dali svoje potpise za to, dali su svoj obraz, čast, ime i dostojanstvo. Isti ti ljudi bi trebali da budu akademski građani teokratskog Irana, a ne zemlje koja je u srcu Evrope. Nažalost isti ti ljudi će da uče i našu, a i svoju decu, širiće svoje (ne)znanje, ego, inat i ponos među budućim generacijama

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Tema i trend ovih dana je da ljudi koji pojma nemaju o čemu pričaju vole da se prave prepametni i da dokazuju neke svoje besmislene ideje, gluposti i bajke. Suprotno tome, ljudi za koje se smatra da su ipak neka intelektualna elita ove države, da li iz afekta ili obesti, potpisuju peticije u koje verujem da ni sami ne veruju. Pokušavam da ubedim sebe da ti potpisnici i sami ne veruju u to šta su potpisali, nego to rade iz nekog interesa ili kao što smo rekli, afekta, ozlojeđenosti ili možda osvete.

Reći da Darvinova teorija vređa vernike SPC i da je zbog toga treba ukloniti iz nastavnih programa je toliko besmislena kao i njeno obrazloženje koje je ponudila i Ljiljana Čolić, profesorka univerziteta u Beogradu koja je “čudom” među potpisnicima. Naime dotična “profesorka” koja se dotakla ove teme još 2004. godine kao bivša ministarka prosvete, koja je 2004. godine, posle samo nekoliko meseci na toj funkciji, bila prinuđena da podnese ostavku jer je javnost bila ogorčena zbog njene odluke da iz biologije za osmi razred izbaci Darvinovo učenje. Sada ona pokušava da uzvrati udarac, naoružala se sa 52 akademika, naučna savetnika i profesora, 61 doktora nauka, pet magistara nauka, 50 lekara specijalista, 24 inženjera, 19 profesora srednjih škola, 14 filozofa, filologa i sociologa, 25 diplomiranih pravnika i ekonomista, pet farmaceuta i hemičara, osam umetnika, pet novinara i pet sveštenika i naravno Muamerom Zukorlićem, opštepriznatim čovekom nauke.

Naime, koliko nas naša vlada potcenjuje i omalovažava je dokaz toga da je bivši muftija Zukorlić član Skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj. Ironično toliko da i više ne može biti. Setimo se i izjave profesorke Čolić koja je rekla, citiram “Drago mi je što sam pokušala da iz nastavnog programa za osmi razred osnovne škole izbacim lekciju o čovekolikom majmunu kao pretku današnjeg čoveka. Nikada neću prihvatiti tvrdnju da mi je pradeda bio majmun“. Izjava koja je toliko skandalozna da se postavlja pitanje i o akademskoj postojanosti i verodostojnosti vlasnika iste.

Naime, da se ipak vratimo “teoriji”. Reč teorija ima dvostruko značenje. U svakodnevnom životu ona označava bilo kakvu nedokazanu ideju ili pretpostavku. Te u svakodnevnom korišćenju reč teorija označava ono što bi se u nauci zvalo hipoteza. Dok reč teorija u nauci označava kulminaciju istraživanja i eksperimenata, vrhunac naučnog rada, nešto nakon čega nema dalje osim, naravno, neprestanog preispitivanja te teorije i upornog pokušavanja da se ona opovrgne ili uspeha opovrgavanja iste, što je osnova i glavna vrednost same nauke.

Prema tome, kada neko kaže “evolucija je samo teorija”, jedino što je uspeo da dokaže je da je glup i neobrazovan, te da nema pojma o čemu priča niti šta znače reči koje koristi. Jer, onda je i teorija gravitacije samo teorija, pa se stoga pozivaju svi koju sumnjaju u naučne teorije, recimo gravitacije, da istu provere izlaskom iz stana na sedmom spratu kroz prozor, a ne na vrata.

Teorija evolucije nije isto što i sama evolucija. Reč evolucija bukvalno znači promena, razvoj, i u ovom kontekstu se taj termin odnosi na razvoj svih živih bića na zemlji od prvobitnih jednoćelijskih organizama. Stoga je evolucija proces razvijanja svih živih bića na zemlji i on se nepobitno, apsolutno naučno dokazano, dogodio. Tu ne postoji nikakva rasprava, nikakve debate, sumnje, dvoumice. Evolucija se dogodila.

Teorija evolucije, sa druge strane, je ljudski pokušaj da se prirodni proces evolucije objasni i razume. Ta teorija se, naravno, za više od 150 godina svog postojanja minimalno menjala i prilagođavala novim saznanjima i otkrićima, ali je osnovna ideja Čarlsa Darvina i ostala nepromenjena: sva živa bića su u srodstvu i razvila su se od prvih jednoćelijskih organizama. Za tih 150 godina svog postojanja, teorija evolucije je postala jedna od najbolje potvrđenih i dokazanih teorija u nauci. Stoga, dovođenje ove teorije u pitanje je ravno sumnji da će lopta pasti na zemlju ako je ispustimo.

Na kraju, teorija evolucije ne govori o tome kako je život na zemlji nastao, a još manje o tome kako su nastale planete ili ceo svemir, što neznalice često vole da koriste kao nekakav argument protiv teorije evolucije. Nastankom života na zemlji se bavi druga, relativno mlada grana biologije pod nazivom abiogeneza, dok se teorija evolucije bavi razvitkom živih bića nakon što je život već nastao u obliku primitivnih jednoćelijskih organizama. Možda najpopularnija zabluda je ona o nekakvim fosilima koji navodno nedostaju. Ovo je apsolutna budalaština iz prostog razloga što teorija evolucije ni na koji način ne zavisi ni od jednog jedinog fosila. Možete uzeti sve fosile ikada pronađene, eliminisati ih iz jednačine i teorija evolucije će i dalje biti jedna od najbolje dokazanih teorija u nauci. Dakle, činjenica da neki ljudi nisu sposobni da vide veze između nekih fosila je samo njihov problem, ne i problem za teoriju evolucije. I na kraju, ljudi nisu nastali od majmuna, već današnji majmuni i ljudi imaju zajedničkog pretka kao i sva živa bića na zemlji a mi smo samo jedna od njih kao i deda gospođe Čolić.

Naime, mešanje nauke i vere u jednoj sekularnoj državi je besmislica. Nikakvog razgovora između religije i nauke nema potrebe da bude. Religija je prinuda i sloboda čovekovog uma, njegova uteha, ali i kavez.

Primera radi, kada bi hipotetički izbrisali sve religije sveta kao i svaku uspomenu na njih i sva naučna dostignuća u dosadašnjoj istoriji čovečanstva, šta bi se desilo u narednih hiljadu ili dve hiljade godina? Najverovatnije bi prvo nastale neke nove religije u raznim delovima sveta koje i ne bi ličile na sadašnje i ne bi imali puno dodirnih tačaka. Najverovatnije bi prvo nastao politeizam ili panteizam jer bi čovek pokušavao da objasni onom što ne shvata ili da nađe objašnjenje u višim silama koje ne može da objasni ili razume. Istine radi, u ranim razvojima čovečanstva religija je predstavljala i red i kontrolu pojedinca ali i društva.

Kako bi izgledala ta vrsta nove religije ne može se sa sigurnošću opisati ili dokazati ali je sigurno da bi i ona prolazila kroz transformacije i razdvajala bi se na razne grane, ali to je već uticaj stepenastog prosvetljavanja, kulminacije znanja i razilaženje mišljenja. Činjenica je da je religioznost čovekova iskonska potreba koja se tokom vekova razvija.

Religija je jednostavan odgovor na pitanja o fukcionisanju univerzuma, a postojanje više religija je više kulturološki fenomen.

Posle izvesnog vremena čovek preispituje i sebe i prirodu oko sebe, otkriva šablone i uzroke nekih posledica. Traži činjenice i objašnjava neke neobjašnjive stvari i tokom svoje ili pisane istorije uviđa greške i suprotnosti. Nastaje nauka, zasnovana na činjenicama, na dokazima, nastaju razne teorije i teze. Posle nekoliko hiljada godina i nauka i religija bi se paralelno razvijale ali rezultati, teorije, teze, činjenice i te hipotetički nove nauke bi bile do detalja iste kao i danas, rezultati i istraživanja bi bili isti jer se nauka bazira na prirodnim zakonima i činjenicama a religija bi se najverovatnije mnogo više razlikovala u svim svojim granama.

Verujem da niko nije zabrinut zbog činjenice da je peticiju protiv Darvina, da ga tako nazovemo, zaprimila Skupština Srbije, veći je problem da u našoj državi postoji više od 160 visokoobrazovanih ljudi koji su dali svoje potpise za to, dali su svoj obraz, čast, ime i dostojanstvo. Isti ti ljudi bi trebali da budu akademski građani teokratskog Irana, a ne zemlje koja je u srcu Evrope. Nažalost, isti ti ljudi će da uče i našu a i svoju decu, širiće svoje (ne)znanje ego, inat i ponos među budućim generacijama. Sam Darvin, kao i mnogi njegovi savremenici, bio je religiozan čovek ali nije mešao svoju veru i svoj rad u nauci kao što su i mnogi sveštenici i teolozi doprineli nauci u velikoj meri i nisu mešali Boga i nauku.

Ako se u budućnosti i dokaže da Bog postoji, najveća ironija će biti u tome da će njega otkriti i dokazati naučnici. Istim načinom na kojima danas egzistira nauka, na istraživanjima, na znatiželji, rezonovanju i naučnoj skepsi. Neće ga otkriti crkva koja nikada i nije pokušala da dokaže da Bog postoji, ali slepo stoji iza svoje dogme.

(Magločistač)

[clear]