Izvor: wirelessandmobilenews.com
Autor teksta je inspiraciju pronašao u bajci “Carevo novo odelo” koju je napisao Hans Kristijan Andersen. Kako je naveo, situacija u Srbiji ga ovih godina neverovatno podseća na tu bajku, a naročito ovih dana kada se sprema inauguracija cara, znate kojeg, u nekoj polutajnosti. Svečanom činu prisustvovaće i demonstranti i opzocija kako bi jasno rekli NE uvođenju diktature i otimanju države.
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Foto: Magločistač (arhiva)
Nekada davno, jako davno, postojalo je jedno carstvo koje se zvalo Srbija. Ta zemlja je imala nepregledne ravnice i plodnu zemlju, predivne bogate planine i čiste izvore, sočne pašnjake i vredne ljude. Priroda je tom carstvu podarila sve što je građanima bilo potrebno. U tom carstvu vladao je jedan dokon car koji je više od svega voleo slavu, moć, kontrolu, lojalne i verne dvorjane.
Nikada nije brinuo o svojim sunarodnicima, slugama, seljacima, pa čak ni o svojim najbližima, već samo o svom liku, delu i nametnutom dostojanstvu. Nije ga interesovalo ničije mišljenje i nije se brinuo što njegov narod živi u bedi i siromaštvu dok je on sve državne pare trošio na učvšćivanje svoje moći.
Jednog dana su se pojavili na dvoru mladići sa dalekog zapada. Predstavili su se caru i celom dvoru kao vrhunski stručnjaci koji umeju da podare caru apsolutnu moć zvanu – demokratija.
Nije im mnogo trebalo da zaintrigiraju cara. Stranci su mu objasnili da imaju sjajne ideje kako da napuni svoju kasu i da stekne strahopaštovanje svojih podanika, time da sva krađa i pronevere ostanu nevidljive većini građana i da ta demokratija ima jedno čarobno svojstva, a to je da je nevidljiva svakome ko nije dovoljno upućen ili ko je glup.
Tako car naredi slugama da se strancima donesu zlato, biseri i dragocenosti koliko god zatraže kako bi što pre počeli da primenjuju tu magičnu formu demokratije. Mladići uzmu blago, odoše u susedni grad i narediše da ih niko ne uznemirava dok ne završe svoj posao. Priča se brzo proširile po celom kraljevstvu i svi su željno isčekivali da vide kako izgleda ta nova careva demokratija ali i da saznaju ko ne zaslužuje da bude plemić i dvorjanin kao i koliko su drugi ljudi glupi.
Foto: Magločistač (arhiva)
Nakon nekoliko meseci mladići saopšte da car može poslati nekoga od svojih ljudi da pogleda njihov rad i da prenese caru svoje utiske, ali da car ne sme doći sve dok njihov rad ne bude u potpunosti gotov. Car posla svog najpametnijeg ministra policije, za kojeg je smatrao da je lojalan i veran, misleći da će on najbolje proceniti da li je ta demokratija kvalitetna i da će mu preneti utiske. Kad je ministar stigao mladići ga povedoše kroz grad u kome su se deca igrala ili išla u školu, seljaci radili na poljima, a radnici u fabrikama, policajci hvatali varalice, a sudije sudile časno i pošteno, vikari su saopštavali vesti koje su sami pisali, a gradski oci nisu pričali samo o caru nego su rešavali probleme grada. Upitavši ministra da li je zadovoljan njihovim radom, ministar je širom otvorio oči, premeštao naočare sa jedne na drugu stranu i trudio se da vidi tu demokratiju ali nije mogao jer nije razumeo kako narod može biti zadovoljan a gradska kasa puna. Iako se ništa nije primećivalo u gradu o carevom veličanstvenom liku i delu, u strahu da je glup ili možda nesposoban, ministar daje izveštaj caru kako je demokratija jednostavno čarobna.
Mladići nastave da rade i nakon nekoliko meseci opet saopštiše da car može poslati još nekoga da pogleda njihov rad i da prenese utiske ali da car i dalje ne sme da dođe jer njihov rad još nije u potpunosti gotov. Car tada posla svog lojalnog prijatelja ministra bezbednosti da pogleda kako napreduje ta demokratija i da mu prenese utiske. Ministar uđe u grad nenajavljen, mada mu niko nije ni spremao doček jer su svi građani bili zauzeti ili su svoje slobodno vreme trošili kako su želeli ili pak odmarali. Baš kao i predhodni ministar ne vide on ništa od carevog lika i dela i apsolutne moći. Gledao je i tražio tu demokratiju ali nije video ništa i u strahu da bude proglašen nesposobnim i glupim on daje izveštaj kako će careva vladavina uz demokratiju biti savršena.
Nakon nekoliko meseci nestrpljivi car je odlučio da sa celom svitom ministara i dvorjana krene do susednog grada da vidi kako napreduje ta demokratija. Mladići predstave dvoru i caru ceo grad u kome nije bilo carevih bista i plakata, nije bilo mase koja kliče i uzdiže cara. Dvorjani su se u strahu za svoj život divili onome što ne mogu videti, a kako car ne bi pomislio da su nesposobni ili glupi, naveli su ga da prihvati tu demokratiju.
Foto: Magločistač (arhiva)
Car je ceo dan razgledao po gradu ali ne vide demokratiju nigde. Onda se zapita da li je on glup ili još gore… da možda ne zaslužuje da vlada. Međutim uveče, videvši punu gradsku kasu saopšti mladićima da je ova demokratija odlična, te da će mu ona dati moći koje nikada nije imao i da je prezadovoljan. Nakon toga svi odmah počnu da pričaju o caru i njegovim božanskim moćima, da uzdižu i cara i demokratiju, iako nisu videli od toga ništa, a sve to zbog straha da ne bi ispali glupi i nesposobni. Car reče mladićima da su obavili izuzetan posao i naredi da se objavi da će sutra predstaviti svoje delo na velikoj svečanosti koja će biti održana u čast careve nove demokratije.
Okupili se narednog dana ljudi, stari i mladi, radnici i seljaci ispred palate željno isčekujući cara i njegovo delo, tu čarobnu demokratiju. Kada se car najzad pojavio sa svojom pratnjom, lojalnim ministrima i dvorjanima svi počeše da aplaudiraju i da se dive i hvale i cara i demokratiju. Niko nije želeo da prizna da ne vidi ta careva dela, zbog straha da ne bude proglasen glupim i nesposobnim.
Deca i školarci koji su bili potisnuti sa strane konačno ugledavši cara počeli su da se smeju i rugaju caru da njegova dela u ovom gradu ne postoje jer sve što se u ovom gradu desilo u proteklim mesecima bila su dela naroda, a da je car običan smrtnik kao i svi ostali. Roditelji u strahu za život svojih najbližih stali su iza svoje dece i počeli su i oni da se smeju caru. Na kraju se ceo grad smejao caru čak i neki njegovi najverniji dvorjani i ministri.
Car crven od besa naredi nasmejanim vojnicima i policajcima da uvedu red ali ga oni samo isprate podrugljivim osmehom. Svi su mu se smejali osim većine najlojalnijih dvorjana koji još nisu shvatili slobodu demokratije. Car od sramote i besa pobeže u dvor gde nije pronašao mladiće jer su oni pobegli sa svojim blagom – ali su pre toga posejali seme demokratije. Postiđen i ponižen car je predao svoj presto narodu koji je raspustio ceo dvor, proterao ga i njegove dvorjane. Oni su naučivši lekciju iz sopstvenih, kao i carevih grešaka, vladali još dugo na demokratski način – pametno i pravedno.
(Autor je bajku pročitao 15. aprila na protestu “Protiv diktature” u Subotici)
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.