Miloš Đajić, foto: Medija centar Beograd
Nevladina organizacija iz Beograda, Centar modernih veština (CMV), koja se, između ostalog, bavi ženskim pravima, napravila je smernice za izradu planova ili programa za rodnu ravnopravnost, a koje do 1. januara 2022. godine treba da načine političke stranke i sindikalne organizacije, što je obaveza proistekla iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti, usvojenog u maju 2021.
Tim povodom, predsednik CMV-a, Miloš Đajić, ocenjuje za Magločistač da se radi o zakonu koji je veoma ambiciozno zamišljen, koji je uključio sve preporuke koje je Srbija do sada dobila od Saveta Evrope, CEDAW komiteta i drugih međunarodnih organizacija, i koji bi, ukoliko bude primenjen u praksi, u značajnoj meri trebalo da promeni položaj žena u društvu.
„Njegova kaznena politika je stroža što će, verujem, dovesti do većeg poštovanja odredbi, a uvođenje obaveze rodno senzitivnog jezika će promeniti sliku žena u medijima i u društvu“, kaže Đajić.
Zakon, takođe, uvodi i termin ‘uravnotežena zastupljenost’, koja predviđa minimum 40 odsto učešća manje zastupljenog pola na svim mestima odlučivanja, u delegacijama, komisijama, dodaje Đajić, a veoma značajna novina je i ta da će „žene koje nisu zaposlene ni po jednom osnovu imati priliku da na osnovu kućnog rada ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu“.
“Zakon uvodi dosta novina. Neke od njih će tek početi da se primenjuju u sledećim godinama, kao što je rodno senzitivni jezik, ostvarivanje zdravstvenog osiguranja na bazi rada u kući i uvođenje rodne ravnopravnosti u gotovo sve sektore. Do sada se govorilo najčešće o obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu, državnoj upravi, a sada imamo i energetiku i životnu sredinu i bezbednost i saobraćaj kao sektore koji imaju svoje zadatke na unapređenju rodne ravnopravnosti. Planovi rizika i procene koje su organi vlasti u obavezi da naprave su potpuno novi istrument koji će koristiti da se predvidi šta sve može uticati na to da se planovi ostvare ili ne ostvare”, objašnjava Đajić..
Ono što za sada predstavlja, međutim, problem je što nema podrške države u implementaciji Zakona, kaže dalje, napominjući da su potrebne mnogobrojne obuke i podzakonska akta koja još nisu gotova, tako da će njegova puna implementacija sačekati izbor nove vlade Srbije.
Smernice koje je napravio CMV za izradu plana delovanja sa posebnim merama za rodnu ravnopravnost nastale su, pak, u sklopu programa “Dijalogom do saradnje – Forum sindikata i političkih stranaka”, u okviru kog je predstavnicima i predstavnicama ovih organizacija bio prezentovan Zakon o rodnoj ravnopravosti, a imajući u vidu obavezu izrade godišnjih planova za unapređenje rodne ravnopravnosti u njima.
“Rok za objavljivanje planova je 1. januar 2022. a kazna je do 2 miliona dinara. Sindikati i političke organizacije nisu znali za ove rokove i molili su nas za pomoć. Prošli smo sve korake kroz smernice koje izrada plana podrazumeva, kao i oblasti koje bi plan trebalo da sadrži. Ukazali smo na važnost prikupljanja podataka o prisustvu žena u organima i članstvu. Takođe je važno da se svi podsete šta su do sada uradili, jer je ovo prvi plan koji izrađuju pa je važno navesti sva dokumenta, statutarne odredbe i praktične politike koje su rađene”, objašnjava Đajić.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.