Boško Kovačević, sociolog: Bez međureligijskog dijaloga i verske tolerancije nema ni dijaloga ni tolerancije u svetu

“Bitno je da mi pokušamo u mikro sredinama promovisati ideju saosećajnog slušanja – da slušamo druge, ali da pokušamo i razumeti ono što čujemo, jer je to pretpostavka da se počne graditi jedan drugačiji socijali, pa ako hoćete i politički i ideološki ambijent.”

„Postoji nekoliko dobrih razloga zbog kojih ne samo verske organizacije, već svi mi moramo da se bavimo problemom tolerancije i dijalogom“, rekao je na okruglom stolu „Svi naši tornjevi“ prof. dr Boško Kovačević, sociolog, govoreći o ovim fenomenima iz perspektive savremenog društvenog ambijenta u kom živimo.

Prvi razlog je taj što, prema njegovim rečima, sve relevantne istraživačke organizacije govore da u svetu opada religioznost, a posebno crkvenost: bez obzira na to koliko ima različitih verskih organizacija, indiferentnost je činjenica, a to znači da ljude jednostavno ne zanima verska pripadnost, neće da se opredeljuju ni za jedne, ni za druge, ni za treće, ni za pete.

„Ja sam sklon mišljenju da su više zla verskim organizacijama načinili potrošački kapitalizam i konzumerizam koji sve ’usisavaju’, nego što su to učinile, na primer, komunističke ideologije. Sa problemima koje sa sobom nose potrošački kapitalizam i konzumerizam se verske organizacije za sada ne mogu nositi“, rekao je Kovačević.

Sa druge strane, na Balkanu je religioznost povećana, ali ozbiljna istraživanja govore da su i ovde veoma problematični nalazi vezani za crkvenost tj. takozvanu tradicionalnu religioznost koja se svodi na prigodno obeležavanje verskih praznika.

Drugi razlog zbog kog treba da se bavimo problemom tolerancije i dijalogom je taj što je, opet na svetskom nivou, velika socijalna pokretljivost horizontalne naravi koja će, naglašava Kovačević, biti sve veća i veća, jer će ljudi relatvno lako menjati mesto svog boravka, seliti se, vođeni različitim porivima i interesima:

„Od toga se ne može pobeći. Vi sada morate tražiti načine kako da rešavate problem što lakše i što brže socijalizacije ljudi, a u tom kontekstu i čitav niz problema na relaciji ’ja – drugi’, problema života sa različitostima, problema odnosa prema manjini, jer – šta će većini dijalog? A svi mi postajemo manjina, zavisi samo od optike iz koje to gledamo. Ti možeš biti većina u konkretnoj situaciji, ali ako širih optiku, onda si manjina. To gospodstvo većine koju mi, na žalost, još uvek trapavo i nedomišljeno zloupotrebljavamo, u stvari je relativno“.

Konačno, iako je nepobitna činjenica da živimo u postsekularnom dobu, rekao je prof. dr Boško Kovačević, bez međureligijskog dijaloga nema ni dijaloga ni tolerancije u svetu, a imajući u vidu činjenicu da verske organizacije istupaju i kao politički subjekti, što moraju činiti kako bi opstale, iako je njihov prevashodni poziv evangelizacija. I to je još jedan razlog zašto se treba baviti međureligijskim dijalogom i tolerancijom.

U tom kontekstu, a spuštajući fokus na lokalni nivo, njegova poruka glasi:

„Bitno je da mi pokušamo u mikro sredinama promovisati ideju saosećajnog slušanja – da slušamo druge, ali da pokušamo i razumeti ono što čujemo, jer je to pretpostavka da se počne graditi jedan drugačiji socijali, pa ako hoćete i politički i ideološki ambijent”.

Konačno, Subotica ima i jedan razlog više da se posebno bavi pitanjima međureligijskog dijaloga i tolerancije, a taj razlog je Tomo Vereš (Subotica, 1930 – Zagreb, 2002), dominikanac, teoretičar, koji je ceo život posvetio Subotičanima i koji je sahranjen na Bajskom griblju.

“Tomo Vereš je svoje najbolje knjige napisao upravo o dijalogu i toleranciji, po čemu je i čuven. Imamo, dakle, i zavičajno zaleđe zbog čega treba da se na jedan ozbiljan način bavimo temama dijaloga i tolerancije“, podsetio je Boško Kovačević na kraju.