Bezbednost dece i mladih na internetu: Predatori ne prezaju od kazne

„Pre par godina, ćerku je kontaktirao pedofil putem onlajn igrice Fishao, zatim je krenula prepiska na Fejsbuku, a potom i na Instagramu. Mesec dana je prikupljao sve njemu potrebne informacije. Predstavio se kao dečak iz Tivta zato što je ćerka u prepisci spomenula letovanja, čak i deo Tivta gde smo bili smešteni. Kako je mogla i znati? Mislila je da se dopisuje sa dečakom iz Tivta. Pedofil je iskopao i imena dece koja su dva leta bila zajedno u tom delu Tivta, imena plaža, sve što mu je bilo potrebno za perfidnu i malicioznu komunikaciju sa maloletnom i pre svega lakovernom osobom.“

Tako svoje iskustvo sa predatorima koji na internetu vrebaju decu i mlade započinje I.K., majka jedne maloletne devojčice, koja za Magločistač priča i kako se cela ta situacija okončala:

„Kako sam ga nahvatala? Ćerka je bila 6. razred osnovne škole i slagala je za ocenu iz matematike. Izrevoltirana njenim laganjem, uzela sam joj telefon i krenula da čitam poruke, prvo na Fejsbuku, posle i na Instagramu. Suprug je nakon toga poslao poruku toj osobi, odgovorio je blago pretećim tonom misleći da priča sa našom ćerkom. Kada je pozvao broj telefona, javio se muški glas. Ocenili smo da je u pitanju stariji muškarac. Nakon par uljudnih pitanja, prekinuo je vezu. Posle par uzastopnih poziva, udostojio se da podigne slušalicu… tada mi je pukao film. Počela sam da urlam i pretim policijom. U roku od par minuta je obrisao oba profila i nestao.“

Iako ova priča ima dobar završetak, I.K. je na kraju zaključila da je ipak nepromišljeno postupila jer je iz neznanja dozvolila da se nasilnik povuče i sakrije na neko vreme sa društvenih mreža, što će mu u budućnosti možda omogućiti da ponovo učini istu stvar:

„Ispala sam nepromišljena jer sam svojim postupkom dozvolila takvoj osobi da vreba drugu decu. Nadam se da ga je neko do sada pronašao i ipak uradio nešto povodom toga. Treba pričati sa decom, proveravati im prepiske, a ako dođe do slične situacije kao kod mene – reagovati hladne glave“, ističe sagovornica Magločistača.

Zabrana korišćenja interneta nije rešenje problema

Prekomerna upotreba društvenih mreža, koja neretko može da se graniči sa zavisnošću, kao i transparentno ostavljanje ličnih podataka na internetu – poput fotografija, prepiski sa vršnjacima – svrstava decu i adolescente u rizičnu grupu, usled čega je njihova bezbednost često ugrožena od strane predatora koji stupaju u kontakt sa žrtvom pod lažnim identitetom, upozoravaju stručnjaci.

U „Vodiču za prevenciju rizične upotrebe društvenih mreža kod adolescenata“ koji je u oktobru ove godine izdala grupa autora sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu navodi se podatak da značajan broj mladih pokazuje zavisnost od društvenih mreža, a da je prosečno vreme koje provode na njima i do pet sati dnevno.

Doktorka psiholoških nauka i jedna od autorki vodiča, Jelica Petrović, ističe da su na društvenim mrežama i internetu najrizičnija grupa upravo adolescenti, ali i naglašava da je u današnje vreme nemoguće da oni budu izolovani od njihove upotrebe:

„Mladi danas žive u vremenu brzih tehnoloških promena, u eri interneta, masovnih komunikacija i digitalnih medija, oni žive svoju budućnost. Pored postojećih negativnih aspekata koje ove promene mogu sa sobom da nose, ipak nam nude i veoma kvalitetan i relevantan sadržaj. Uz to, upotreba interneta se već smatra jednim od osnovnih dečijih prava, te se i redukcija njegovog korišćenja smatra povredom ovih prava“, kaže za Magločistač Petrović.

Sa druge strane, bilo bi i nepravedno posmatrati samo decu kao potencijalne zavisnike od interneta jer su svi tome izloženi, smatra Jelena Đokić iz vlasotinačkog Udruženja „Bezbedno dete“, dodajući da su od osude važniji prevencija i razgovor koji će dati pozitivan ishod i sprečiti sajber ili bilo koje drugo nasilje.

Polazeći od toga da internet i društvene mreže imaju i brojne prednosti, naročito kada se radi o njihovom mogućem doprinosu edukaciji i unapređenju kvaliteta života u različitim socio-emocionalnim aspektima, pitanje zapravo treba da glasi: kako optimalno koristiti društvene mreže, a ne dovesti sebe u rizične situacije?

Edukacija i roditelja i dece kao ključna preventivna mera

Prvi preduslov da maloletna osoba uđe u komunikaciju sa nepoznatim licem jeste zanemarivanje dece od strane roditelja ili staratelja, kaže Jelena Đokić i dodaje da su strah i poverenje ključne stavke koje decu odvodi u ruke predatora:

„Problem koji sami ne mogu da reše, strah da će ih roditelji kazniti i nepoverenje direktno ih odvodi u ruke predatora, koji će sve učiniti da dete najpre stekne njihovo poverenje. Sam proces uspostavljanja kontakta sa detetom traje dugo, dok dete ne uspostavi potpuno poverljivu komunikaciju sa osobom koja se predstavlja kao neko ko može i želi pomoći. Predatori ili pedofili mogu biti osobe koje srećemo svakog dana, ali i neko ko je na društvenim mrežama samo uočio fotografiju deteta.“

Đokić naglašava da nasilnici ne prezaju od činjenice da mogu biti uhvaćeni – takva mogućnost ih ne sprečava da stupe u kontakt sa maloletnom osobom:

„Ako se to i desi, mi imamo gomilu primera da se takvi procesi vode jako dugo. Devojke koje su oštećene vrlo često bivaju zaboravljene. U najgorem slučaju uloge se menjaju tako da predator ili pedofil postaje žrtva, a žrtva biva osuđena za neprimereno ponašanje, zavođenje, dobrovoljnu komunikaciju i kontakt sa osobom koja je počinila zločin. Ovo se posebno odnosi na osobe koje se poznaju“.

Upravo iz tih razloga, smatra ona, neophodno je pooštiriti kazne, implementirati sistem Amber Alert, edukovati učenike, u svakom gradu oformiti udruženje koje će se boriti na pravi način, a to je edukacija i mladih i roditelja o opasnostima koje vrebaju sa interneta.

Prema njenim rečima, roditelji koji nisu dovoljno edukovani i ne prate svoje dete vrlo četo mogu izgubiti kontrolu u tom međuodnosu, te dete postaje superiornije. Poverenje među decom i roditeljima je upravo zato ključna stavka kako bi se deca, preko roditelja, edukovala na ovu temu.

„Radionice i tribine koje smo održali u saradnji sa Fondacijom ’Tijana Jurić’, sada Centrom za nestalu i zlostavljanu decu, a bilo ih je zaista u velikom broju, osvestile su veći broj učenika osnovnih škola kod kojih je problem bezbednosti na internetu jako izražen. Zaključak bi bio da edukacija roditelja, povezanost i integracija radioničarskog rada sa decom mogu dati bolje rezultate“, zaključuje Jelena Đokić.

Sharenting kao problem

Još jedan od dobrih primera iz prakse jeste i širenje znanja i upozorenja o ovom problemu upravo na društvenim mrežama na kojima mladi svakodnevno borave.

Aktivistkinja i urednica Instagram profila Kritički, Nikolina Pavićević, smatra da je takva vrsta aktivizma na platformama dobar put za podizanje svesti okoline o određenim društvenim problemima, pa tako i o sajber kriminalu.

„Otprilike oko 1.500 maloletne dece prati Kritički. Važno je ukazivati na problem prisustva sajber predatora, jer – kako ćemo se zaštiti ako ne znamo ili nismo svesni problema. Zato sve kreće od obrazovanja. Problematično je i to što beba do šest meseci već ima stvaren digitalni identitet. To se dešava zbog pojave zvane sharenting – prekomernog deljenja ličnih podataka deteta – snimaka, fotografija, informacija o školi, drugim adresama. Moramo razumeti da roditelji ovo ne rade iz zle namere već u nedostatku edukacije o ovoj temi, a društvo ne zna kakve opasnosti može imati prekomerno deljenje“, upozorava Nikolina Pavićević.

Šta preporučuju praktičari?

Stručnjaci i praktičari koji se bave problemom bezbednosti dece i mladih na internetu preporučuju da prilikom otvaranja naloga na društvenim mrežama svako dete to čini uz prisustvo roditelja.

Takođe, deca i mladi treba da se usmeravaju u pravcu toga da ne prihvataju zahteve osoba koje ne poznaju.

Ukoliko ipak dođe do neželjenog uznemiravanja maloletne osobe od strane internet predatora, dete treba o tome da obavesti roditelje, a zatim da se slučaj prijavi službenim licima koja se bavi tim problemom.

Pozivom na broja 19833 kontakt-centra platforme Pametno i bezbedno mogu se, između ostalog, prijaviti slučajevi ugrožavanja dece na internetu.

Korisne publikacije o bezbednosti dece na interneru, kao i smernice za prevenciju dostupne su, pak, na sajtovima Centra za nestalu i zlostavljanu decu i Udruženja  „Bezbedno dete“ iz Vlasotinca.

Tekst “Bezbednost dece i mladih na internetu: Predatori ne prezaju od kazne” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.