Bačka Topola na udaru vetrova: Zanavljanje vetrozaštitnog pojasa u povoju na inicijativu udruženja građana

Drvored mešovitih stabala topole, vrbe, hrasta, lipe i divljeg kestena kao autohtonih vrsta, zatim mešoviti niz zove, divlje ruže i leske, pa red različitih ovdašnjih zeljastih biljaka i grmova – ovako bi trebalo da izgleda jedan savršen vetrozaštitni pojas u Bačkoj Topoli, koja izvorno pripada šumskoj stepi.

Međutim, ova opština nema potes koji zadovoljava takve kriterijume, a u pojedinim delovima uz puteve nema čak ni drvoreda. Takvo stanje prouzrokovano je s jedne strane višedecenijskim neodržavanjem stoletnih drvoreda, a s druge sečom – usled pohlepe za kojim kvadratom obradive zemlje više.

Nekada su prilike i razmišljanja bili drugačiji, pa je i običaj zemljoradnika bio da sadnjom drveća omeđe svoju parcelu. Ovakva praksa je bila od višestruke koristi i za čoveka i za prirodu, međutim, vremenom se izgubila i otišla u drugu krajnost.

Problem nedostatka vetrozaštitnog pojasa najčešće se oseti tokom zime, kada vetar stvori visoke snežne nanose na putevima, ali i tokom leta kada zbog blizine useva divljač istrčava pred automobile. S obzirom na to da 90% područja Bačke Topole van njenih naseljenih delova čine obradive površine, ova tema poslednjih godina postaje sve aktuelnija.

Višestruki je značaj vetrozaštitnog pojasa

O značaju vetrozaštitnog pojasa razgovarali smo sa master biologom Editom Suturović, iz bačkotopolskog Ekološkog društva “Arkus”.

Ona je za Magločistač istakla da, kada govorimo o vetrozaštitnom pojasu, pre svega mislimo na njegov praktični značaj za čoveka, ali je bitno govoriti i o njegovoj biološkoj funkciji, koja na duže staze opet koristi čoveku.

“Tu pre svega treba istaći značaj u sprečavanju eolske erozije, odnosno rada vetrova koji ogole plodni sloj zemljišta u ataru, ali i isušuju ga, pa se potreba za prihranjivanjem i navodnjavanjem povećava. Pored toga, čuvanjem vetrozaštitnog pojasa štitimo i koridore koji predstavljaju prostor za kretanje životinja i njihovo stanište”, objašnjava Suturović, ističući da poljoprivrednici nemaju svest o ulozi svake pojedinačne vrste.

“Ukoliko bi postojali koridori na rubovima njiva, za nekoliko godina bi se tu stvorili mali ekosistemi koji bi značajan broj štetočina sa useva odvukli upravo u te rubove, gde bi bilo njihovo prirodno stanište. Ovo automatski rezultira smanjenom upotrebom insekticida u poljoprivrednoj proizvodnji”, kaže Edita.

Ona dodaje da se uništavanjem pojaseva dovodi u pitanje i opstanak pojedinih životinjskih vrsta koje gube svoja staništa. Tu se pre svega misli na paukove, leptire, zrikavce, skakavce, ali i pojedine vrste ptica i sisara.

S tim u vezi, Edita Suturović preporučuje i da se prilikom akcija sadnje povede računa o vrstama koje se sade, jer ne privlači svako drvo uz sebe i druge biljne i životinjske vrste:

“Mi savetujemo da se sade autohtone vrste, jer se one najlakše prilagode i najbrže napreduju. U Bačkoj Topoli, nažalost, ne postoji dobar primer vetrozaštitnog pojasa. Uglavnom se sadi bagrenje, koje ovde jeste više od 400 godina, ali je američka vrsta, koja ne privlači uz sebe druge biljne i životinjske vrste, a to je jako bitna karakteristika”.

Inicijativa na udruženjima i građanima

Građani na čelu i kraju svakog drvoreda – to je stav Udruženja građana “Zeleno zvonce”, čiji članovi smatraju da su upravo osvešćeni građani najbolji inicijatori i kontrolori bilo kakve akcije od opšte dobrobiti.

Oni ne žele medijski da se promovišu i pojedinačno istupaju u javnosti jer veruju da je bitno da kao kolektiv rade na buđenju ekološke svesti kako pojedinaca, tako i drugih udruženja i institucija, a potom i na njihovom aktivizmu.

S tim ciljem su još 2017. započeli sprovođenje akcija zanavljanja drvoreda u Bačkoj Topoli, a do sada su kroz više inicijativa prikupljanja elektonskog otpada, čepova i limenki obezbedili sredstva za zasad oko 30 kilometara drvoreda sofore, hrasta, javora. 

Od tog broja, kako procenjuju, uticajem ljudskog faktora je oko 80% sadnica delimično oštećeno, a blizu 10% potpuno. I pored toga – ne odustaju. Svakodnevno ih obilaze i zalivaju kako bi ih iznegovali, što je i najzahtevniji posao ako ne računamo borbu za osvešćenje garđana.

Krajnji cilj je da se kroz Bačku Topolu oformi “zeleni tunel”, odnosno da se drvećem zaštite svi prilazni putevi opštini, a da to onda građanima Bačke Topole i svima koji je posete donese sledovane blagodeti.

Lokalna samouprava: Situacija se popravlja, posla ima još dosta

U lokalnoj samoupravi smo odgovore potražili od člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu i privredu, Viktora Kovača. Njegova opšta ocena, data u pisanoj formi, jeste da su se poslednjih godina svi aktivirali po ovom pitanju, ali da je pred njima još mnogo posla.

“Svake godine iz opštinskog budžeta izdvajamo sredstva za nabavku sadnica. Učestvujemo na konkursima koji podržavaju akcije sadnje drveća. Zahvaljujući upornom radu i podršci, poslednjih godina situacija u opštini se dosta popravila. Ima još dosta posla, ali postepeno povećavamo zelene površine i drvorede”, naveo je Kovač u pisanom odgovoru na upit Magločistača.

On je izdvojio da imaju i dobru saradnju sa lokalnim ekološkim udruženjima:

“Imali smo zajednički projekat sa ’Arkusom’ i Udruženjem ’Zeleno zvonce’, i podržavamo njihov rad. Prilikom svake akcije pošumljavanja lokana samouprava traži stručno mišljenje o vrstama sadnica od njihovih stručnjaka”.

U “Arkusu” kažu da su za 600 sadnica dobijenih putem velike akcije pošumljavanja SBB fondacije od opštine dobili dve parcele na kojima sada neguju hrast, topolu i lipu. Međutim, nečijim nemarom je i ovde oko 40 sadnica ispred parcela pokošeno i time uništena i ideja udruženja da ovom prilikom izneguju i jedno novo prirodno stanište.

U Udruženju građana “Zeleno zvonce” potvrdili su da je za potrebe akcije sadnje drvoreda uz puteve opština angažovala geometra kako bi se definisala međa shodno Zakonu o putevima i izbegle neprijatnosti sa poljoprivrednim proizvođačima.

Šta kažu propisi?

Prema Zakonu o putevima, za zaštitni pojas državnih puteva prvog reda predviđeno je 20 metara, dok je za državne puteve drugog reda to 10 metara. Takvi su putevi Subotica – Bačka Topola – Mali Iđoš, zatim Bačka Topola – Kula, Bačka Topola – Bečej i Bačka Topola – Bajmok.

Za opštinske puteve je predviđeno minimum 5 metara za zaštitni pojas, a to su oni putevi koji saobraćajno povezuju teritorije Bačke Topole i susednih opština, i koje je neophodno drvećem zaštiti.

Nekoliko nedelja pre početka žetve treba skrenuti pažnju da je za kontrolu očuvanja postojećeg drveća nadležna Poljočuvarska služba. U Bačkoj Topoli su poljočuvari raspoređeni u 9 katastarskih opština i, kako kažu, redovno obilaze teren.

Ukoliko prilikom kontrole ili po prijavi građana uoči da su sadnice uz put posečene ili oštećene, poljočuvar pravi zapisnik o tome, prosleđuje ga zaduženom inspektoru, koji potom procesuira postupak.

Kazne za one koji bespravno seku drveće uz puteve i time uništavaju vetrozaštitni pojas iznose od 25.000 dinara za fizička lica do 150.000 dinara za pravna, uz moguće krivične prijave.

Neophodni edukacija i uspostavljanje sistema

S druge strane, naša sagovornica iz “Arkusa”, Edita Suturović, smatra da su kod sadnje i očuvanja drvoreda najveći problemi nedostupnost sadnica, nedefinisana nadležnost, kao i needukovanost i nemar, kao i činjenica da ne postoji lokalni plan ko, šta, gde i kako sadi.

“Ljudi se vode tvrdnjom ’drvo je drvo’. Međutim, kada se radi o velikom broju novih sadnica, mi utičemo na druge biljne i životinjske vrste. Ali, i ekološko udruženje poseže za kompromisom, jer je situacija baš loša, iako poslednjih godina ima malo pomaka u buđenju svesti kod građana i insititucija, a to je proces”, naglašava Suturović i dodaje da posebnu pažnju treba posvetiti edukaciji poljoprivrednika i uključiti ih aktivno u projekte.

A da je edukacija neophodna, smatraju i u Udruženju “Zeleno zvonce”:

“Poljoprivrednici najpre moraju da znaju koji je značaj vetrozaštitnih pojaseva za njihove useve. Iskrčili su drvorede da bi dobili koju šaku kukuruza više, a izgubili su mnogo više ulažući u veštak i otrove, a da ne govorimo o tome da posle takve proizvode jedemo. Treba neko školovan da sedne pred udruženja poljoprivrednika u svim naseljima i objasni im ovo, ali i šta mi kao udruženje radimo i zašto sve ovo radimo”, poručuju iz ovog udruženja.