ALEN MARKOVIĆ, MLADIĆ KOJI ODLAZI: OD PATRIOTIZMA NEMA NIŠTA

Srbiju doživljavam kao jednu jako lošu devojku koja te razočara jednom, dva puta, pa tri puta; ti joj oprostiš jer je voliš, ali niko nije budala da stalno oprašta i onda se u jednom trenutku raziđete

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Foto: privatna arhiva, Facebook

Subotičanin Alen Marković je muzičar i tekstopisac. Rođen je u Svetozaru Miletiću, blizu Sombora. Ima 26 godina. Svira klavir i gitaru. Za sebe tvrdi da je romantik i papučar. Sa dvoje prijatelja osnovao je akustični bend pod nazivom “Hello Kitty” sa kojima nastupa u pojedinim lokalnim kafićima. Sviraju domaću i stranu muziku. Inače, bend je dobio ime po njegovom psu Kitty, kojeg je usvojio iz subotičkog Udruženja za zaštitu životinja “Anima” i od tada su nerazdvojni. Osim šaljivim komentarima i video snimcima na fejsbuku, popularnost je stekao svirajući i nakon što je u oktobru na profilu objavio svoj video snimak, inače, Balaševićeve pesme ”Računajte na nas” u kojoj iskreno i otvoreno kritikuje vlasti u Srbiji. Snimak je ubrzo pogledalo više od 200.000 ljudi.

Alen za „Magločistač” govori o muzici, o razlozima zbog kojih je nastala ova provokativna pesma, zašto poput mnogih mladih planira da napusti Srbiju, o budućim svirkama i planovima u Evropi. A kako je najavio, uskoro je u planu i novi video sa novim provokativnim tekstom…

Kada je nastala tvoja ljubav prema muzici?

Muzikom se bavim čitav život, iako se nikad nisam školovao. Samouk sam. Moj ujak je svirao. Uvek sam imao neku harmoniku ili sintisajzer u kući na čemu sam vežbao. Kasnije sam dobio svoj prvi sintisajzer i tako sam počeo da sviram. Pre nego što sam došao u Suboticu, u Miletiću sam sa jednim bendom iz susednog sela počeo da sviram rok muziku. Srednju školu sam pohađao u Subotici, a tokom školovanja sam počeo da sviram akustičnu gitaru sa jednim bendom u klubu „Mladost”. Sad sviram i domaću muziku sa teritorije bivše Jugoslavije.

Kako je nastala ideja da snimiš video i tekst pesme u kojoj otvoreno kritikuješ vlast? Takođe, imao si problema i zbog svojih stavova, ali ne onih koje si izneo u tekstu pesme nego zbog toga što si ateista.

Foto: privatna arhiva, Facebook

Na fejsbuku sam poznatiji kao šaljivdžija, međutim, kada sam pevušio Balaševićevu pesmu “U ime svih nas, iz pedeset i neke, za zakletvu Titu ja spevo sam stih…” nekako mi je u glavi bila današnjica i umesto Tita sam rekao onu drugu reč koja je kod jednog dela ljudi izazvala negodovanje. Još će ispasti da smo mi jedan fin narod koji nikad ne psuje i sad je to bitnije od svega drugog. I onda sam za 10 minuta napisao šta mislim i to je bukvalno izašlo iz mene. Reakcije su podeljene, ali je velika većina veoma pozitivna i prilično je malo onih koji su negativno reagovali što možda i prikazuje pravu sliku stanja u državi. Dobio sam jako mnogo lepih poruka. Mnogi su me iznenadili, raznežili… Neki su opisali kratko šta im se desilo u životu. Iznenađen sam, jer lično nisam dobio ni jednu lošu poruku. Ranije sam dobijao razne pretnje, pa i pretnje smrću jer sam, između ostalog, ateista i prilično sam radikalan i kritičan kada je religija u pitanju. Ukazujem na mnoge probleme koje pojedini ljudi iznose a tiču se religije. Religija je jedan veliki kancer čovečanstva, jer u našem društvu podrazumeva i to da ja ne mogu da budem, recimo, Srbin ako nisam pravoslavac i da onda ne volim svoju zemlju… Sve me to nervira. Većina velikih pravoslavaca su i velike Srbende, odmah mrze Hrvate, muslimane, a pogotovo je to probelmatično u sredni koja je multietnična kao Subotica gde žive i Mađari, Hrvati, Bunjevci i mnoge druge nacionalne zajednice i u takvim slučajevima odmah krenu nekakve varnice i svi vuku na svoju stranu. Fejsbuk bi trebao da ima IQ test pre nego što ljudi otvore svoje profile na ovoj društvenoj mreži. Imao sam problema zbog svojih stavova ali me ne zanima, iskreno.

Rekao si da planiraš da ideš iz Srbije jer ne vidiš ovde budućnost, zbog loše atmosfere u društvu i drugih razloga.

Foto: privatna arhiva, Facebook

Mnogo je lakše da se povinuješ sistemu koji nam je nametnut, da se učlaniš u stranku. Problem svakako predstavlja nedostatak normalnog obrazovanja jer je sa neobrazovanim ljudima najlakše manipulisati. Niko od ovih političara nije ušao u politiku sa iskrenim namerama, srcem i voljom da se stvarno nešto promeni nego da obezbedi sebi i svojima egzistencijalnu sigurnost. Problem je što je nama uvek potreban jedan čovek da nas vodi i neki veliki događaj kao što je bio 5. oktobar 2000. da bi se ovde nešto moglo promeniti. Lenji smo i kada je reč o internet aktivizmu, jer svi lajkuju, masovno dele postove, a kada dođu izbori – sve se zaboravi. Zapravo, meni nije ni jasno kako neko (SNS) može da pobedi sa takvom većinom, a da to nije namešteno. Mi smo u stanju da branimo i ljudska prava, prava manjina ali sve iz udobnosti svoje stolice, a to se tako ne radi. Problem u državi je neobrazovano i zatucano stanovništvo, jer čim neko nešto želi da promeni, uradi, mi smo odmah skloni nekakvim teorijama zavere. Tako su, recimo, i aktivisti Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd” strani plaćenici. Čim si nešto protiv odmah te Amerikanci plaćaju, jer se čitav svet ujedino da uništi Srbe. Nisu jedino rešenje odlasci iz države ali je u ovom slučaju možda to najlakše. Meni su svi u Švajcarskoj. Ja nisam hteo da idem, ali sad već imam 26 godina i nešto bih ipak voleo da stvorim i ne mogu da čekam. Oni koji imaju 20 godina ne moraju još da idu, mogu da pokušaju u Srbiji, da procene da li žele da ostanu ili da idu. Ja sam bio veliki protivnik odlazaka. Nisam hteo da pravim mađarski pasoš iako imam prava na njega. Ljudi koji imaju 40 i više godina teško se zapošljavaju, a sutra treba nešto da jedu. Odlazak iz Srbije je najbrže rešenje, a kako je iskustvo pokazalo i najefikasnije. Mnogo ljudi je do sada otišlo, a posebno mnogo pametnih ljudi. Ja ne idem iz neimaštine, idem zbog opšte atmosfere u društvu. Ne idem zbog sadašnjosti, idem zbog budućnosti jer osim što sada nije baš sjajno, ne vidim da će biti bolje i to mi jako smeta. Stvorena je atmosfera u kojoj ne možeš da kažeš ništa. Ne znam da li su i pre postojale ovakve budale i manijaci ili ih samo vidim zbog interneta, ali je jako razočaravajuće sve ono što pročitam i vidim u društvu. Recimo, nije „Noć veštica” nego je Sveti Luka, nije Sveti Valentin, nego je Sveti Trifun, nemojte da slavite američke praznike, nije u duhu pravoslavlja i tako dalje… Postoji nekakva loša atmosfera i ovde u Subotici koja je ionako već poznata po samoubistvima i depresiji.

Kuda planiraš da ideš?

Već sam i ranije radio u inostranstvu, prvi put na građevini a drugi put na Alpima među kravama i sirevima. To je bilo jedno lepo iskustvo. U Subotici sam radio u prodavnici nameštaja, kasnije u prodavnici građevinskog materijala, a poslednje dve i po godine u prodavnici muzičkih instrumenata. Pre dva meseca ostavio sam taj posao, jer sam se prilično ulenjio i zbog toga što sređujem papire za odlazak u inostranstvo. Planiram da odem u Švajcarsku gde imam majku koja tamo živi više od 20 godina. Tamo mi je i sestra.

Kakvi su ti planovi u budućnosti i planovi tvog benda?

Foto: privatna arhiva, Facebook

Pre nego što odem u Švajcarsku nama trojici je u planu da sednemo u auto i idemo na muzičku turneju u Prag, Brisel, Budimpeštu, Bratislavu, Beč, Berlin, Pariz, Švajcarsku… bilo gde drugde gde možemo svirati. Provozaćemo se po Evropi. Idemo na “dobar dan, mi smo bend, ovo je naš video, da li možemo da sviramo”. Imamo neki početni budžet, pa sve i da ne uspemo, malo smo se provozali, videli druge države i izašli iz ove depresije koja će biti još jača dolaskom zime.

Koja je tvoja poruka mladima koji žele da ostanu i onima koji žele da idu?

Treba samo da uključe mozak. Ljudi ne treba da slušaju nikoga, ali kad osetiš da više ne možeš, da to nije to i da nije vredno, odeš ili pak ostaneš, ali je bitno da sam doneseš takvu odluku. Od patriotizma nema ništa. Mene smatraju izdajnikom jer odlazim odavde i jer se ne borim. Pa, nemam ja osam života da ostanem tu da se borim. Lakše je voleti svoju državu kad znaš da ćeš imati sutra šta da jedeš. Rasizam, nacionalizam, šovinizam je veoma primitivan i trebali smo to odavno da prevaziđemo jer je to pretežno boljka nepismenih i neobrazovanih ljudi, posvađanih sa logikom i zdravim razumom. Oni su prvi u redovima kada se glasa. Lako je manipulisati ljudima na kartu nacionalizma kao što je bilo i 90-tih godina. Nacionalizam je u svakoj državi isti, vuče istu ideologiju. Voleo bih da se posvetim sebi, da uradim nešto sa sobom i sa svojim životom. Ja volim Srbiju i to doživljavam na sličan način kao kada sam imao jednu devojku koju sam jako voleo. Srbiju doživljavam kao jednu jako lošu devojku koja te razočara jednom, dva puta, pa tri puta. Ti joj oprostiš jer je voliš, ali niko nije budala da stalno oprašta i onda se u jednom trenutku raziđete. Ja sam tako doživljavao Srbiju: oprostio sam joj mnogo puta i dao sam joj mnogo svojih godina i sad je dosta, stvarno.

Razgovarala: Natalija Jakovljević (Magločistač)

[mom_video type=”youtube” id=”8uFOingrQRs”]

[clear]

Povezani članak:
ALEN MARKOVIĆ: ODJEBITE OD NAS (VIDEO)

[clear]