Aktivizam mladih u Subotici u padu: Komunikacija kao kamen spoticanja

Svega 18 posto mladih u Srbiji, od 15 do 30 godina, aktivno učestvuje u radu nekog udruženja građana, što predstavlja pad od 6 odsto u odnosu na 2020.

To su podaci najnovijeg istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), prezentujući ih u „Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji“ za tekuću, 2021. godinu.

Ovakav trend opadanja broja mladih aktivista ne zaobilazi ni Suboticu, opšti je utisak predstavnika lokalnih civilnih organizacija.

Filip Budanović, koordinator programa za mlade u Centru lokalne demokratije (LDA) Subotica, kaže za Magločistač da iz njegovog iskustva, pogotovo u poslednjih nekoliko godina, mladi pretežno nisu zainteresovani da se aktivno uključe u rad civilnih organizacija, za šta su, prema njegovom mišljenju, odgovorne i same NVO.

“Nekako ne vidim znake da se nešto po tom pitanju menja. Imam konstantno paralelni utisak da su i same organizacije dobrim delom krive za to, da nisu dovoljno okrenute mladima, da nisu modernizovane, da nisu prilagodile svoje aktivnosti i način rada, čitav taj mindset, 2021. godini. Tu mora da se dogodi neka vrsta promene kod samih organizacija kako bi dinamika između njih i novih mladih aktivista mogla da se uspostavi”, smatra Budanović.

Novi pristup, dodaje on, mogao bi da bude da se više razgovara sa mladima o tome šta bi oni voleli da rade, kakve aktivnosti, pa da se na osnovu toga uključuju u rad. Ali, nije lako doći ni do mladih koji hoće da razgovaraju.

“To je jedan začarani krug u kome se nalazimo. Toliko se neka vrsta nezainteresovanosti stvorila zbog načina na koji su do sada funkcionisale organizacije”, kaže Budanović, dodajući da je imperativ da se menjaju kanali komunikacije sa mladima:  

“Moramo biti u trendovima koje prate mladi i možda razmotriti nove kanale komunikacije, na koji način bi ta komunikacija bila dizajnirana i brendirana. Mislim da uz te neke nove pristupe možemo da dopremo do njih”.

Što se tiče LDA Subotica, kaže, njihovi projekti su u poslednje vreme više oslonjeni na region, pa samim tim na lokalu nemaju toliko aktivista i omladinaca sa kojima sarađuju, dok sa druge strane, na regionalnom nivou imaju solidnu ekipu mladih sa kojima rade.

“LDA se trudi da pronikne u to šta su projektne ideje koje će imati neki inovativan, savremen pristup temama koje se tiču mladih. To uopšte nije lak zadatak i mi smo u tome manje ili više uspešni, ali se trudimo i da otkrijemo šta je to što mlade okupira i mislim da ima još mnogo prostora za napredak sa obe strane”, zaključuje Budanović.

Na sličan način razmišlja i Goran Gabrić, koji dolazi ispred civilne organizacije Koncept EEE (Ekologija-Energija-Ekonomija), a koji nivo zainteresovanosti mladih za uključivanje u aktivnosti civilnog sektora na lokalnom nivou ocenjuje kao – mizeran.

“Ranije su mladi bili više aktivni u izgradnji društva ili infrastrukture, kroz radne akcije, dok danas entuzijazma za volonterski rad ili građenje nekih vrednosti od javnog značaja nema u toj meri”, kaže Gabrić za Magločistač, i dodaje:

“Možda i sami kreatori tih programa, civilna društva, nisu dovoljno dobro osmislili programe kako bi privukli mlade, pa oni nemaju taj osećaj povezanosti sa lokalnom zajednicom. Možda teme kojima se bave NVO nisu toliko bliske mladima i ne vide neki prostor za afirmaciju u tom sektoru”.

Zato, ako organizacije žele da uključe mlade u svoj rad, smatra on, treba prevashodno da ih uključe u osmišljavanje programa, da osluškuju njihove želje, ugrade njihove potrebe u programe koje kreiraju, i na taj način ih učine atraktivnijim.

“Mi smo kroz nekoliko projekata imali saradnju sa mladima koji su aktivni u ekološkim sekcijama u srednjim školama u Subotici i u okolini. I tu smo uspevali nekako da dođemo do njih, malo uz pomoć profesora, malo uz pomoć škole, pa smo ih pozivali da učestvuju na određenim konkursima i u programima koji su za cilj, konkretno, imali unapređenje sistema upravljanja otpadom u našem gradu”, prenosi svoja iskustva Gabrić.

I pojam aktivizma se promenio i teme su se promenile

Filip Budanović iz LDA Subotica naglašava da – kada je reč o nastojanjima civilnih organizacija da mlade uključe u svoj rad – treba imati u vidu da su se promenili i pojam aktivizma i interesovanja ove ciljne skupine.

Naime, tzv. zelene, ekološke teme su sve prisutnije i, pokazalo se na delu a vidi se i u medijima, mnogo atraktivnije mladima, primećuje on.

“Samim tim što je ta tematika toliko prisutna, mnogi mladi su se na tu stranu okrenuli. Možda i mi možemo nešto da naučimo iz tih zelenih tema, pa da primenimo u okviru aktivnosti kojima se bavimo i prilagodimo ih potrebama mladih”, navodi Budanović.

Goran Gabrić, pak, smatra da mladi najviše reaguju na kulturno-zabavne sadržaje, potom sadržaje koji se tiču onlajn povezanosti u kojima učestvuju i poznate ličnosti, a podstreh za uključivanje u programe ume da bude i – materijalna satisfakcija.

Na pitanje da li su u poslednjih godinu dana učestvovali u nekoj aktivnosti, mladi su kao najčešći odgovor odabrali potpisivanje peticije (78,8%), potom protest koji je organizovan od strane udruženja (26,8%), sledi učešće na tribini (24,9%), a na poslednjem mestu je protest organizovan od strane političke partije (11%), pokazuje istraživanje KOMS-a o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2021. godinu.

S druge strane, vrednost volonterizma u čitavoj toj priči gubi se iz godine u godinu, primećuju naši sagovornici.

To je opšti utisak i Dejana Vujinovića, umetničkog direktora world music festivala Etnofest, koji kaže da se oseti da mlade ne zanima više volonterizam sam po sebi, nego da imaju “neki ćef” iz toga.

“Razlika je ogromna u odnosu na period od 2005. do 2010. godine, i to u negativnom smislu. Mi smo tada imali veliku zainteresovanost mladih da se uključe u razne događaje, što smo mogli zahvaliti i omladinskim organizacijama koje su uspevale da regrutuju te mlade i da im predstave volonterizam kao nešto što je pozitivno i što doprinosi kasnije u životu i razvoju u svakom smislu”, podseća Vujinović.

Kao otežavajuću okolnost, on navodi i da sada imamo događaje koji su znatno manji nego pre 15-tak godina, te da je i manja potreba za ljudstvom, uz to što je manja zainteresovanost mladih za volontiranje generalno.

“Ono što mogu da vidim, jeste rad nekoliko omladinskih organizacija poput Kerülj be ili pojedinih studentskih organizacija koje još imaju mogućnost ili snagu da regrutuju mlade”, ocenjuje Vujinović, dodajući da i dalje ima dobrih primera:

“Imao sam izuzetno dobro iskustvo sa mladima iz Muzičke škole Subotica zahvaljujući i upravi škole, koja je bila rada da na taj način razgovara i da sarađuje, ali i pojedinim profesorima koji su vodili etnomuzikološke smerove i koji su kompletno svojim odeljenjima preporučivali da se uključe u organizaciju nečega što je njima blisko, a to je tada bio Etnofest”.

Kako kaže, mladi su tek nakon završetka festivala shvatili šta su od učešća u njemu dobili – da je upravo ta komunikacija koju su ostvarili sa gostujućim umetnicima, vreme provedeno sa njima, razmena iskustava – nešto što ne može da se plati, niti da se dobije kroz bilo kakvo standardno školovanje,  čak i fakultetsko.

Šta kažu mladi?

Subotičanka Aleksandra Vukadinović (24) je zaposlena u jednoj lokalnoj IT komapaniji. Smatra da su mladi danas više pasivni nego aktivni, ali i da ima pozitivnih primera, među koje ubraja studentsku organizaciju pri Ekonomskom fakultetu CeMar, koja je bila aktivna sve do ove godine.

“Imali su super projekte i veći broj studenata se uključivao nego inače što je slučaj. Bili su aktivni i na internetu”, kaže Aleksandra, i naglašava da novije generacije više privlače aktivnosti vezane za tehnologiju,  IT industriju, nešto što je dinamično, što im drži pažnju i interesovanje.

Na problem aktivizma mladih u lokalnoj zajednici iz nešto drugačije perspektive gleda Antonija Rudić (22) iz Donjeg Tavankuta, studentkinja treće godine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Ona je, naime, članica Upravnog odbora Hrvatsko kulturno-prosvjetnog društava “Matija Gubec” iz Tavankuta i predsednica tavankutske podružnice mladih DSHV-a. Kao neko ko je aktivan i u civilnom sektoru i u politici, uočava da su mladi veoma nezainteresovani za oba vida participacije, a posebno za uključivanje u politiku.

„Generalno je teško animirati mlade jer oni gledaju da se ne uključuju u politiku, ali se to često odnosi i na neka zajednička druženja. I ja stalno razmišljam i razgovaram sa svojim prijateljima o tome na koji način uključiti mlade, šta im je primamljivo, da li su to neke tribine, predavači koji su nešto uradili u životu…“, priča Antonija.

Ona smatra da je jako važno da mediji pokrenu ovakvu inicijativu i da se generalno bave temama koje se tiču mladih, da razgovaraju sa njima o njihovim potrebama.

U HKPD „Matija Gubec“, kaže, ima dosta mladih koji su voljni pomoći kada se organizuju neke akcije, i to obično ne predstavlja problem, a najaktivnije su folklorna i tamburaška sekcija.

„Mladi koji su zainteresovani za ovaj vid kulture dolaze i kada ima i nekih drugih manifestacija. Tada se svi skupimo i pomažemo koliko god možemo. Sve je to plus i kasnije će im se vrati u životu, a biće im korisno i prilikom zapošljava“, zaključuje Antonija.

I ona i Aleksandra se slažu da mladi mogu i treba da budu pokretači promena u lokalnoj zajednici, ali da za tako nešto nedostaje prevashodno više angažovanja od strane njih samih, ali i podsticajnog okruženja.

Civilne organizacije, ipak, kao tačka oslonca

Upravo tu potrebu mladih za podrškom prepoznaje Gordana Vukov Ciganjik iz Udruženja građana “Klara i Rosa”, koja više od decenije aktivno radi sa ovom ciljnom skupinom.

“Mladi su ranije nekako bili otvoreniji, slobodniji, kreativniji, zainteresovaniji za spoljni svet, verovali su da je moguće menjati ga. Danas su drugačiji i način na koji oni komuniciraju i njihova interesovanja. Mislim da je potrebno naučiti jezik kojim mladi govore kako bismo mogli da komuniciramo sa njima”, kaže Gordana.

A na osnovu takvog razgovora, ona je došla do zaključka da mladi žele da budu pitani, da i te kako imaju probleme, da im je potrebna podrška odraslih, ali da ne veruju da ih društvo prepoznaje kao važne faktore ili nosioce promena – to im zvuči kao fraza.

“Što se mene lično tiče, ja snažno verujem da je promena ipak moguća, ali da je potreban rad sa mladima. I moja generacija je imala izazove u odrastanju: ni 90-tih se niko na strateški osmišljen način nije bavio omladinom, kao što se ne bavi ni danas. I baš tu leži odgovornost civilnih organizacija i aktivista – da preuzmu taj zadatak rada sa mladima na sebe”, zaključuje Gordana Vukov Ciganjik.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.