Umesto da krajem februara Bačkotopolčani ugledaju konačan završetak projekta rekonstrukcije zgrade nekadašnjeg holeta “Panonija”, 2. februara ih je dočekala vest da je Dom kulture opštine Bačka Topola, kao investitor u ovom projektu, jednostrano raskinuo ugovor sa izvođačem radova, beogradskom firmom “Stim Gradnja” d.o.o. zbog, kako je navedneo, nepoštovanja ugovorene dinamike izvođenja radova.
Kako je bilo navedeno u saopštenju za javnost, izvođač radova je poslednjih dana decembra prošle godine investitora obavestio da ne namerava da nastavi realizaciju radova po ugovorenoj vrednosti.
Iz Doma kulture, Magločistaču su po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja dostavili Izjavu o jednostranom raskidu ugovora od 31. januara ove godine, u kojoj se ova ustanova za takvu odluku poziva na dopis nadzornog organa, formiran dan ranije.
U obrazloženju, naručilac se poziva i na odredbe ugovora koje kažu da naručilac posla ima pravo na raskid ugovora u slučaju da izvođač radova svojom krivicom kasni u odnosu na ugovorenu dimaniku više od 15 dana i u vezi s tim ne preduzima određene mere, kao i ako u slučaju neopravdanih razloga prekine izvođenje radova i ne nastavi ih u roku od sedam dana.
Iako je “ponuda izvođača u potpunosti odgovarala zahtevima konkursne dokumentacije”, već sredinom prošle, 2022. godine je javnosti bilo očigledno da radovi sporo odmiču, te da neće biti završeni u ugovorenom roku.
Ugovor o izvođenju radova, u koji je Magločistač imao uvid, a koji su 27. jula 2021. potpisali direktor “Stim Gradnje” Tomislav Cerovac i direktorka Doma kulture opštine Bačka Topola Timea Čipe, predviđao je da izvođač dostavi garanciju banke za dobro izvšenje posla u iznosu od tri procenta od ugovorene obaveze bez PDV-a, sa rokom važenja od 30 dana nakon završetka radova.
Takođe, definisano je bilo i da su ponuđene jedinične cene fiksne i da ne podležu promeni za ceo ugovoreni period, a da je naručilac posla u obavezi da uplati 30 posto od ugovorene cene na ime avansa bez PDV.
“Stim Gradnja” je zajedno sa još tri pravna lica bila jedan od osam ponuđača u otvorenom postupku javne nabavke, zaključenom 29. juna 2021. godine. Procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 352.762.047,27 dinara, dok je prihvaćena ponuda bila 359.904.489,60 dinara tj. nešto više od tri miliona evra.
Od oktobra 2021. do januara 2023. godine, Dom kulture je na račun “Stim Gradnje” uplatio putem 15 transakcija skoro 35 miliona dinara tj. nešto manje od 300 hiljada evra.
Iz Doma kulture ne navode da li je izvođač radova iskoristio mogućnost da iz objektivnih razloga prolongira rok za završetak radova, ali je ugovorom bilo predviđeno da plaća penale ukoliko ne izvrši radove u ugovorenom roku, i to u visini od jedan odsto od ukupne ugovorene cene radova za svaki dan kašnjenja, s tim što taj iznos ne može da pređe pet odsto od ugovorene cene.
Ako bi, međutim, naručilac pretrpeo štetu koja je veća od iznosa ugovorene kazne, imao bi pravo da traži naknadu štete. Istovremeno, svu štetu koja nastane raskidom ugovora snosi ugovorna strana koja je svojim postupcima dovela do raskida ugovora.
Izvođač radova je, takođe, bio u obavezi i da na zahtev naručioca posla u rad uvede više smena, produži smenu ili uvede više osoblja i mehanizacije, bez prava na povećanje troškova.
Osim roka za izvođenje radova od 540 kalendarskih dana od dana uvođenja u posao, ugovorom je bio predviđen i garantni rok za izvedne radove od 360 meseci od dana primopredaje.
Hotel “Panonija” je godinama predstavljao lokalni spomenik i sećanje na nekadašnju privredu i turizam Bačke Topole. Nalazio se u vlasništvu Društveno ugostiteljsko-turističkog preduzeća UTD “Vojvodina”.
Nakon odlaska u stečaj, ovo preduzeće postaje vlasništvo “Topolatransa” a.d. iz Bačke Topole, društva u kom je vlasnik dela akcija bio vojvođanski biznismen, pokojni Mile Jerković, koji je 2000-tih učestvovao u brojnim privatizacijama poljoprivrednih dobara i transportnih preduzeća.
“Topolatrans” je UTD “Vojvodinu” kupio na sudskoj prodaji, sa željom da “Panoniju” rekonstruiše u hotel sa povećanim i atraktivnijim smeštajnim i uslužnim kapacitetima. Međutim, nakon dozidanih spratova, radovi su stali zbog nedostatka sredstava.
Kako druga privredna lica godinama nisu videla interes u kupovini ovog objekta, ideja da ga Opština Bačka Topola kupi rodila se 2014. godine, u vreme kada je na njenom čelu bila Melinda Kokai Mernjak, kadar Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).
Već naredne, 2015. godine, lokalna samouprava se kreditno zadužuje iznosom od preko 40 miliona dinara da bi kupila i rekonstruisala ovaj objekat sa ciljem da, kako se govorilo, reši dugogodišnji problem “objekta koji ruži centar grada”.
Tako je hotel „Panonija“ bio kupljen na javnoj prodaji po početnoj ceni od 12 miliona dinara. U to vreme na čelu Opštine je bio Gabor Kišlinder (SVM), kada je i započeto rušenje dozidanih spratova jer su, po mišljenju angažovane struke, predstavljali preveliko opterećenje za temelj objekta.
Opozicija je ovakvu investiciju smatrala promašenom, ističući da Bačkotopolčani od nje neće imati nikakve direktne koristi. S druge strane, vladajuća koalicija se pozivala na želju da reši problem zgrade koja ruži izgled centra grada, te na pozitivno mišljenje Uprave za javni dug Ministarstva finansija o javnom zaduživanju.
Od 2020, tokom mandata Adriana Satmarija (SVM), aktuelnog predsednika Opštine Bačka Topola, nastavljene su dalje faze radova na objektu, pa je izgrađena krovna konstrukcija, a 2021. sklopljen i ugovor o rekonstrukciji objekta sa beogradskom “Stim Gradnjom”, dok je realizacija projekta poverena Domu kulture opštine Bačka Topola.
“Pravo korišćenja nad objektom imamo od avgusta 2020. godine i nosioci smo projekta rekonstrukcije nekadašnjeg hotela prevashodno u kulturno-umetčki i administrativni centar Bačke Topole”, kaže za Magločistač Timea Čipe.
Ova kulturna ustanova zadužena je i za obezbeđivanje finansijskih sredstava za radove putem konkursa, pa je tako proces renoviranja nastavljen zahvaljujući sredstvima dobijenim od mađarske vlade preko Fondacje „Bethlen Gabor” iz Budimpešte.
Na ovaj način su obezbeđena sredstva u visini od 1,03 milijardi forinti, odnosno 333,4 miliona dinara za završetak radova, sve do opremanja objekta, a kako ukupna vrednost projekta iznosi 359,9 miliona dinara, predviđeno je da ta razlika bude pokrivena iz opštinskog budžeta.
Kao osnovne razloge za jednostrani raskid ugovora, Timea Čime navodi da se od 9. januara 2023. izvođač radova nije pojavljivao na gradilištu, čemu je krajem decembra prošle godine prethodilo obaveštenje da se radovi ne mogu nastaviti po ugovorenoj ceni.
Iz “Stim Gradnje” d.o.o. bez odgovora
Magločistač je u nekoliko navrata pokušao da stupi u kontakt sa predstavnicima izvođača radova, međutim, ni sa jednog od njihovih zvaničnih kontakata do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega izvođač nije želeo da nastavi radove po ugovorenoj ceni.Prema informacijama dostupnim na sajtu Narodne banke Srbije, računi “Stim Gradnje” d.o.o. su u blokadi od 17. januara 2023. zbog potraživanja u visini od 186.034.378,72 dinara po osnovu prinudne naplate, dok na portalu CompanyWall ovo privredno društvo ima evidentiranih sudskih objava i 630 menica.
Kako je ugovor predviđao da u slučaju njegovog jednostranog raskida, što se i desilo, naručilac posla ima pravo da angažuje drugog izvođača i aktivira sredstvo finansijskih obezbeđenja, to je i učinjeno.
“Moramo da istaknemo da smo već preduzeli prvobitne korake aktiviranjem dve bankarkse garancije, i ova sredstva se već nalaze na namenskom računu Doma kulture“, navode iz ove ustanove, te dodaju da je trenutno u toku presek izvedenih radova, nakon čega će se sačiniti sporazum o međusobnim potraživanjima.
“O daljim koracima će nadležni blagovremeno donositi potrebne odluke, o čemu će javnost, kao i uvek do sada kada je u pitanju ovaj projekat, biti blagovremeno obaveštena”, kažu na kraju iz Doma kulture opštine Bačka Topola.
Programski direktor “Transparentnosti Srbija”, Nemanja Nenadić, za Magločistač ocenjuje da razlog pretpostavljene nastale neisplativosti po izvođača radova može da bude objektivne prirode.
“To može biti poskupljenje materijala koji se koristi za izgradnju. Prilikom ugovaranja posla izvođač je propustio da se obezbedi za takav slučaj, odnosno, ta opcija mu nije ni bila na raspolaganju prema modelu ugovora o javnoj nabavci. S druge strane, moguće je da ni naručilac nije želeo da na sebe preuzme rizik od toga da plati uvećanu cenu radova jer ni sam nije imao više novca na raspolaganju”, smatra Nenadić.
Zakon o javnim nabavkama, objašnjava dalje on, daje, međutim, mogućnost da se ugovor o javnoj nabavci izmeni, a to može da se čini po nekoliko osnova.
Jedan od njih, i malo verovatan u ovom slučaju, jesu dodatni radovi, koji nisu mogli da se originalno predvide, a neophodni su.
“Drugi osnov za izmenu ugovora bi bio da je samim ugovorom predviđena takva izmena, odnosno da će se platiti viša cena u slučaju poskupljenja materijala na tržištu, prema unapred utvrđenim parametrima. I treći osnov su nepredviđene okolnosti, što pretpostavljam da je ovde bio slučaj”, zaključuje Nemanja Nenadić.
Dakle, sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama, postojala je mogućnost da Dom kulture prihvati povećanje cene radova ako je, na primer, poskupeo materijal, a to naručilac nije mogao da predvidi.
“Pošto je naručilac odbio da izmeni ugovor, mogući razlozi bi bili da je on smatrao da je to neopravdano i da je vrednost radova procenjena na osnovu pretpostavljenog porasta cene materijala, ili da naručilac jednostavno nije imao novca da plati uvećanu cenu radova u svom finansijskom planu, bez obzira na to da li je zahtev opravdan”, kaže dalje Nenadić.
Prema njegovoj oceni, a vezano za aktiviranje bankarskih garancija, Dom kulture je učinio ono što mu zakon omogućava:
“Ne vidim da je tu učinjen neki propust. Moglo bi se govoriti o propustu naručioca jedino ukoliko je situacija na tržištu bila takva da se realno moglo očekivati da će doći do porasta cena, a da je naručilac ušao u posao ne predviđajući mogućnost nastanka takve situacije i plana šta će raditi ako do toga dođe”.
Kada jednog dana projekat rekonstrukcije zgrade nekadašnjeg hotela “Panonija” bude konačno završen, objekat će, kako je najavljivao predsednik Opštine Bačka Topola Adrian Satmati u decembru 2022, imati višenamensku funkciju:
“U jednom delu objekta biće smeštene sobe sa ukupno 59 ležajeva, koji će biti pogodni za smeštaj studenata, kao i za gostujuće pozorišne grupe, predavače, delegacije pobratimskih gradova, učesnike u programima razmene studenata i druge goste. U zgradi će se, takođe, nalaziti velika konferencijska sala. Pored toga, naš plan je da opštinska administracija bude na jednom mestu kako bi Bačka Topola imala dostojnu gradsku kuću. Građanima bi svakako mnogo značilo da brže i na jednom mestu obavljaju svoje administrativne poslove. Najbitnije je da će u centru konačno stajati jedna lepa zgrada, dostojna Bačkoj Topoli”.
Sve ovo trebalo je da bude završeno do polovine tekuće, 2023. godine, da bi potom usledilo i opremanje objekta.
Kako je, međutim, ugovor sa izvođačem radova raskinut, najavljeni rokovi se prolongiraju, a prvi korak za nastavak radova svakako će biti izbor novog izvođača, a nakon pokretanja novog postupka javne nabavke.
4 Komentara na
“Zaustavljena rekonstrukcija zgrade hotela “Panonija” u Bačkoj Topoli: Investicija od tri miliona evra ponovo na početku”
Moj otac je bio direktor ovo hotela… neverovatno je koliki pritisak trpeo, koliko prljave igre, kolike neprijatnosti smo doziveli samo zato jel je pokusao da se otrgne kandzama tadasnje bagre koja je bila na vlasti pokusavajuci da sacuva ovaj hotel…
Svakog dana gledam koliko je neprilagođen saobraćaj,samim tim i izvođaču radova je otežan pristup. Muka mi je od muljačina Kišlindera i Satmarija, glume neku visinu, a najmanje misle na bačkotopolčane. Sve manje je njihovih simpatizera.
? koliko ljudi će da se obogati na ovom hotelu!
Hvala vam! <3
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.