Vetrenjača kraj Bačkotopolskog jezera: Privatno vlasništvo od javnog interesa u raljama tranzicije

Jedna od 11 vetrenjača, koliko ih je preostalo u Vojvodini prema istraživanju dr Živane Krejić objavljenom u knjizi “Vetrenjače Vojvodine nekad i sad”, nalazi se na obodu Bačkotopolskog jezera, gde – poslednje dve decenije – čeka neku novu priliku za život, odolevajući teretu zapuštenosti.

Iako jedan od simbola Bačke Topole, čija skica se može naći i u logoima lokalnih udruženja i medija, ovaj objekat velikog turističkog potencijala i lokalno-istorijskog značaja, nije doživeo da bude stavljen pod zaštitu države.

Štaviše, od 2014. godine se, sticajem okolnosti, nalazi u privatnom vlasništvu jednog fizičkog lica.

Prema rečima sagovornika Magločistača, interesovanja za kupovinom bačkotopolske vetrenjače ima, a bilo ga je od strane lokalnih preduzetnika, ali i od same opštine. Istovremeno, aktuelni vlasnik je voljan da je proda, međutim, problem je procena vrednosti ove specifične nekretnine.

Dok čeka šansu za neki novi život, ova bačkotopolska atrakcija danas, međutim, preti da postane opasnost za brojne turiste koji borave na ovoj destinaciji tokom letnje sezone.

Istorijat najstarije bačkotopolske vetrenjače

Prema istraživanju dr Živane Krejić, vetrenjača na obali Bačkotopolskog jezera je najstarija od četiri vetrenjače, koliko ih je postojalo u Bačkoj Topoli. Prvobitno je bila sazidana 1858. godine na prostoru Vašarišta, a njen poslednji vlasnik bio je Demeter Đeri.

Nakon što je izgubila svoju primarnu funkciju, bila je prodata i na ivici propasti da bi 1983. bila i srušena i prenesena na današnju lokaciju, gde su joj krila montirana 1986, a godinu dana kasnije bilo urađeno probno mlevenje žita. U to vreme, vetrenjača je kao muzej mlinarstva bila u posedu žitomlinskog preduzeća ”Žitko” iz Bačke Topole sve do njegove privatizacije 2004, kada postaje vlasništvo beogradskog “Verano motorsa”.

Novi vlasnik vetrenjače 2014. godine postaje Goran Ivanović iz Beograda, u vreme kada “Žitko”, prema zapisnicima koji još uvek stoje na sajtu preduzeća, objekte u svom vlasništvu kompenzuje zbog hipoteka u vansudskim poravnanjima da bi tri godine kasnije otišao u stečaj.

Nove generacije bačkotopolskih osnovaca malo znaju o vetrenjači, ali njihovi roditelji pamte da su je sa nastavnicima obilazili kao muzej mlinarstva u vlasništvu nekadašnjeg “Žitka” i da je tada imala krila o koja su se verali.

“Pamtim vetrenjaču otkad znam za sebe, još dok su na njoj postojala krila i dok su još imala i platno na sebi, a kao da se sećam da sam je jednom prilikom video čak i u radu. Žao mi je što propada i što je prepuštena zubu vremena”, kaže Bačkotopolčanin Marko Savić.

Znajući kako je propala vetrenjača u Gunarošu, koja je donekle i bila održavana jer je u njoj bio smešten ugostiteljski objekat, smatra Marko, jasno je da ista sudbina čeka i “bačkotopolsku vilu” ukoliko se uskoro neko ne pobrine za nju.

“Imamo odličan primer u Pančevu, gde je napravljena ozbiljna ugostiteljsko-turistička priča i gde je vetrenjača takođe pored vode, kao i ovde kod nas. Nijedan splav u tom smislu ne bi mogao da se uporedi sa vetrenjačom – mnogo je atraktivnija, kamp je odmah pored, jezero, na putu je, ne može biti lepše”, ocenjuje on.

“Pored toga, mi smo ovde poljoprivredni region. Sa oko 50 hiljada hektara obradive površine, Bačka Topola je uvek bila žitnica, negde je logično i da imamo muzej mlinarstva, pa da se u ovom objektu spoje muzej i ugostiteljstvo i daju jednu odličnu turističku ponudu”, zaključuje Marko Savić.

Vlasnik hoće vetrenjaču da proda, “ali za normalnu cenu”

Vlasnik bačkotopolske vetrenjače od 2014. godine je Goran Ivanović iz Beograda. U odgovoru za Magločistač, on je potvrdio da je voljan vetrenjaču da proda, ali “za normalnu cenu”. Nije, međutim, želeo da precizira o kojem iznosu je reč.

“Neki čovek me je jednom zvao, mislim da je fizičko lice. Voljan sam da je prodam za neku normalnu cenu. Za koju, to ne bih ništa zvanično rekao ovako. Sa kim budem pregovarao, njemu ću reći, ovako ne vidim smisao”, rekao je Ivanović.

Na pitanje da li i sam u neko dogledno vreme ima planove u vezi sa obnovom vetrenjače, kratko je odgovorio:

“Nisam razmišljao. Imam preče stvari sada. U neko dogledno vreme ne planiram ništa tamo”.

Jedan od zainteresovanih kupaca bio je i nekadašnji bačkotopolski preduzetnik Robert Jugović, koji je u ponudu velikog turističkog kompleksa na Bačkotopolskom jezeru, uz štrand i poluostrvo, želeo, kaže, da uvrsti i vetrenjaču.

Kako navodi, on je 2018. godine ponudu o velikom pedesetogodišnjem projektu, vrednom 1,7 miliona evra, koji je želeo da realizuje sa partnerima iz Holandije, dostavio lokalnoj samoupravi, međutim, odgovor nikad nije dobio.

“U vetrenjači smo hteli da napravimo formu picerije u muzejskom ambijentu, sa velikom terasom ispred. Međutim, vlasnik je za objekat tražio neku nenormalnu cifru od 500 hiljada evra, što je potpuno nerealno. Ako bi se u gradu pojavio neko ko je jako zainteresovan za ovu priču, mislim da bi mogao da je vrati za male pare”, ocenjuje Jugović.

A realno bi bilo, kako on smatra, za vetrenjaču uz obalu Bačkotopolskog jezera platiti najviše 70 hiljada evra.

Opština Bačka Topola: “Tražimo rešenje”

Ponudu za otkup ove nekretnine svojevremeno je bila dostavila i Opština Bačka Topola, kako je potvrđeno Magločistaču iz lokalne samouprave.

“Vetrenjača na obali jezera je, osim katoličke crkve, jedan od značajnih simbola Bačke Topole, pa se podrazumeva da objekat ima i turistički značaj. Međutim, zbog privatizacije je dospela u privatne ruke. Opština do sada nije dobila ponudu za prodaju, ali je data ponuda za kupovinu, međutim, tadašnji vlasnik nije hteo da je proda”, navodi se u odgovoru, bez preciziranja ponuđene cene.

Kako dodaju iz Opštine, Bačkotopolskom jezeru pridaju posebnu pažnju u pogledu područja pod zaštitom i povećanja njegovog turističkog značaja u ovom kraju, te zbog toga neće odustati od nastojanja da otkupe i vetrenjaču:

“Za nas bi bilo od izuzetnog značaja da je kupimo, pre svega kako ne bi u potpunosti propala, da je obnovimo i da postane dostojan simbol na obali Bačkotopolskog jezera. Nismo odustali od namere otkupa i tražimo rešenje za njenu realizaciju”.

U anketi koju je među Bačkotopolčanima i Bačkotopolčankama sproveo Magločistač, od 91 ispitanika, njih 83 smatra da Opština Bačka Topola treba da postane vlasnik vetrenjače i iskoristi njene turističke potencijale. Pet anketiranih se izjasnilo protiv ovakve ideje, dok njih troje nije imalo stav po ovom pitanju. U svojim komentarima, građani su kao uslov uz potvrdan odgovor stavljali i obavezno buduće vođenje računa o objektu.

A šta kažu trgovci nekretninama?

Prema rečima direktora agencije za posredovanje u prometu nekretnina “Kuća Miljković” iz Subotice, Dragomira Pištinjata, procenu vrednosti ovako specifične nekretnine može dati samo stručno lice na zahtev vlasnika i nakon uvida u stanje objekta iznutra.

“S obzirom na to da je objekat u vlasništvu privatnog lica, a nije ni pod kakvom zaštitom kao kulturno dobro ili spomenik kulture, nema načina na koji bi ga mogli prisiliti da pristane na bilo koju cenu sa kojom on nije saglasan. Privatna svojina daje pravo vlasniku da sam odlučuje kada bi, kome i po kojoj ceni prodao svoju nekretninu”, kaže Pištinjat za Magločistač.

U ovom konkretnom slučaju, dodaje on, turistički potencijal objekta može značajno da utiče na dizanje njegove vrednosti.

Istovremeno, specifične nekretnine poput bačkotopolske vetrenjače svoju vrednost dobijaju i ukoliko imaju istorijski ili kulturni značaj, ali je isto tako i gube ukoliko je stanje nekretnine takvo da zahteva renoviranje ili restauraciju.

“Lošije stanje nekog istorijski ili kulturno značajnog objekta često iziskuje znatno veće troškove restauracije jer je obično potrebno identično replikovati neke drvene, gipsane ili molerske detalje za koje je u današnje vreme jako teško naći majstora i zanatliju koji bi bili u stanju da ih replikuju u autentičnom obliku i kvalitetu”, objašnjava Pištinjat.

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica: Bez saglasnosti vlasnika, objekat se ne može staviti pod zaštitu

U Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica za Magločistač objašnjavaju da to što vetrenjača nije pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro praktično znači da vlasnik sa njom može da radi šta god poželi.

Prema rečima direktora Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, Sič Balaža, odluku Vlade o stavljanju nekog objekta pod zaštitu države kao kulturnog dobra dostavlja nadležno Ministarstvo kulture, a u ovakvim slučajevima – uz obaveznu saglasnost vlasnika.

S druge strane, inicijativu za zaštitu nekog kulturnog dobra, pored lokalne samouprave, može da podnese i Zavod, ali i neka nevladina organizacija, bez prethodne pisane saglasnosti vlasnika.

“Pokretanje inicijative i izrada elaborata mogu da se odvijaju bez saglasnoti vlasnika, i uz samo obaveštavanje o postupku. Međutim, pred samo proglašenje zaštite, dokumentacija neće biti poslata u ministarstvo bez saglasnosti vlasnika objekta, te tako bez nje ni postupak ne može biti okončan”, objašnjava Sič, dodajući da od trenutka podnošenja predloga do stavljanja objekta pod privremenu zaštitu postoji rok od tri godine da se vlasnik “ubedi” zašto je i za njega bolje da u svom vlasništvu ima zaštićeno kulturno dobro.

Iako iz Turističke organizacije Opštine Bačka Topola (TOOBT) nisu za Magločistač znali da kažu više o istorijskom i turističkom značaju vetrenjače, potvrđuju njene potencijale:

“Turistička organizacija ne poseduje informacije o gradnji, istoriji, vlasništvu vetrenjače jer je ona bila u vlasništvu ‘Žitokombinata’. Zvaničnu namenu nema, ali turisti prilikom posete Bačkotopolskom jezeru rado naprave fotografije pored vetrenjače. Da li će vetrenjača dobiti namenu, zavisi isključivo od opredeljenja njenog vlasnika”, navodi u odgovoru direktorka opštinske turističke organizacije, Marina Popović.