Usvojena “Žibelova” studija o proceni uticaja na životnu sredinu: Uvodi se biofilter za čistiji vazduh i sekundarni prečistač otpadnih voda

Ažurirana studija o proceni uticaja na životnu sredinu investitora Agroindustrijskog kombinata “Bačka Topola” usvojena je nakon javne rasprave održane u sredu, 26. aprila, a najveća novina je da se njom predviđa uvođenje biofiltera u prečišćavanju otpadnog vazduha, ali i sekundarnog prečistača otpadnih voda.

Prezentujući studiju, Katarina Putnik, predstavnica društva “Euro Green” iz Novog Sada koje je izradilo ovaj dokument, rekla je da se promena u odnosu na studiju iz 2019. odnosi pre svega na tehnologiju prečišćavanaja otpadnih gasova s obzirom na to da pretodna nije zadovoljavala propisane kriterijume:

“Ono što je ovde bitno jeste biofilter, odnoso primarni prečistač otpadnih voda, koji je izgrađen 2019. godine. Koncentracije zagađujućih materija iz dimnjaka koji je kao sistem bio predviđen prethodnom studijom nisu bile u granicama dozvoljenog, pa je nosilac projekta odlučio da promeni način prečišćavanja otpadnih gasova”.

Dimnjak je tako srušen, a izgrađen je biofilter koji danas funkcioniše na lokaciji, dodala je ona, ističući da, na osnovu rezultata ispitivanja, nova tehnologija daje dobre rezultate koji se ogledaju i u ređim mometima širenja neprijatnog mirisa gradom.

“Pozivajući se na kvalitet ambijentalnog vazduha izmeren na dva merna mesta, kod upravne zgrade i samog biofiltera, u skladu sa uredbom se meri i ispituje koncentracija amonijaka i vodonik sulfida, obe su postavkom biofiltera u kontinuitetu bile u granicama dozvoljnog”, navela je Putnik.

Zagađeni vazduh se u takvom sistemu, kako je objašnjeno, filtrira kroz porozne slojeve borove kore u kojima se nalaze bakterije koje se hrane materijama iz otpadnog vazduha. Na ovaj način se u biofilteru prirodnim putem odvija prečišćavanje zagađenog vazduha.

Objašnjenje za ipak i dalje prisutne povremene emisije neprijatnog mirisa dao je predstavnik “Žibela”, Goran Uzelac, rekavši da su oni sada posledica nestanaka struje:

“Velika sredstva su uložena u saniranje neprijatnog mirisa. Delom je to bilo i zbog dimnjaka koji kao tehnologija nije funkcionisao kako treba, a delom je to bilo i zbog struje. Dešava se da struja nestane na jednu sekundu, nama kompletna proizvodnja staje i otvaraju se posude iz kojih izlazi neprijatan miris”.

On je dodao da je AIK zbog toga menjao kompletan trafo, za šta je izdvojeno 150 hiljada evra, te da su od tada prekidi struje značajno ređi, ali se ipak dešavaju.

“Mi smo od 2009. godine, otkad radimo na prečistačima za vazduh i vodu, u ekologiju uložili oko 2 miliona evra“, istakao je predstavnik AIK-a.

Sekundarni prečistač otpadnih voda uz podršku EU

Razlog zbog kojeg je u studiju sada uveden i sekundarni prečistač otpadnih voda je, pak, taj što je u postojećem stanju na lokaciji konstatovano da granične vrednosti na ispustu iz primarnog prečistača ne zadovoljavaju propisane, kao ni kvalitet vode u reci Krivaji.

“Nosilac projekta je zato pokrenuo proceduru za izradu projektne dokumentacije za izgradnju sekundarnog prečistača otpadnih voda. Isporučilac opreme garantuje vrednosti zagađujućih materija na izlazu iz sekundarnog prečistača koje konačno treba da zadovoljavaju zakonom definisane”, kazala je Katarina Putnik, predstavnica “Euro Green-a” iz Novog Sada.

Sekundarni prečistač, koji bi trebalo da bude u probnoj funkciji od oktobra ove godine, biće izgrađen kroz projekat Evropske unije, u kojem je učešće investitora oko 60 odsto ukupne cene koja iznosi pola miliona evra.

“Po zahtevu inodobavljača, primenjivaćemo najbolje dostupne tehnologije, gde su rezultati zagađenja čak ispod onih koje je propisalo ministarstvo i sa većom garancijom kvaliteta prečišćene vode”, naglasio je Goran Uzelac iz AIK-a.

Kako je dodao, primarni prečistač je u funkciji od 2019. goine, s tim što je prošle godine pojačan sa taložnikom za mast, kojim je bitno smanjena zagađenost vode.

“Jedinice zagađenja su bile oko devet hiljada, sada su između četiri i pet hiljada, a cilj nam je da ih svedemo na 25 do 100 miligrama”, rekao je Uzelac, dodajući da preduzeće nema zakonsku obavezu da investira u sekundarni prečistač, ali, kako kvalitet vode u Krivaji nije zadovojavajući, a ukazala se prilika za finansijsku podršku koroz projekat Evropske unije, krenulo se u  pravcu “rešavanja problema jednom za svagda”.

Prema rečima Katarine Putnik, program praćenja zagađenja ostao je identičan onom na koji je data saglasnost u studiji iz 2019, ali je prilikom ažuriranja morao da se izbaci deo merenja emisije u vazduh, a uvedena je obaveza ispitivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha.

U slučaju ispitivnja kvaliteta otpadnih voda, ostalo je praćenje kvaliteta vode u Krivaji uzvodno i nizvodno od ispusta, ali će se sada ispitivanje vršiti ne pre primarnog, nego pre i posle sekundarnog prečistača.

Červenak: Iz studije izbaciti tvrdnju da “Žibel” trenutnim radom ne utiče na životnu sredinu

Kako je ovo bila prilika da se AIK-u postave pitanja o procesima proizvodnje i mimo studije koja je bila predmet javne rasprave, među primedbama predstavnika lokalnih ekoloških nevladinih organizacija i građana našli su se nedostatak šumskog pojasa oko fabrike kojim bi se stvorila biološka i fizička barijera, kao i predlog za inicijativu da se sredstva iz naplate eko-taksi zadrže na lokalu i služe kao fond za investicije u pogledu zaštite životne sredine.

Iz Ekološkog pokreta za sadašnjost i budućnost smatraju da je trenutni koncept odnosa zagađivača prema sredini takav da im se više isplati da plaćaju penale nego da investiraju u projektovanje ili kupovinu postrojenja za prečišćavanje otpada.

“Smrad je loše definisan. Postoje dve vrste emisije smrada ‘Žibela’. Jedan je onaj što tehnološki može da se postigne postrojenjima. Drugi je ambijentalni vazduh, koji jeste formalno zadovoljen, ali smrad je nešto sasvim drugo. On se meri drugačije. On je šteta poput buke i vibracije”, rekao je Peter Červenak iz ovog pokreta.

Takođe, odgovoreno je i da zatrpavanje lagune, koje je bilo predviđeno ranijom studijom, nije završeno u potpunisti, već na oko 80 odsto površine.

Pored niza drugih primedbi, Červenak je ukazao i da je besmisleno da u studiji stoji rečenica kojom se govori da “Žibel” svojim radom ne utiče na životnu sredinu i živi svet u Krivaji, sa čim se složila i sama izrađivačica studije.