U Severnobačkom okrugu među decom školskog uzrasta potvrđena četiri slučaja zaraze velikim kašljem

Jedan maloiđoški srednjoškolac, i po jedan učenik višeg razreda osnovne škole u Bačkoj Topoli, Malom Iđošu i Subotici serološki su pozitivni na pertusis ili veliki kašalj – potvrdio je za Magločistač epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Sva deca koja su obolela od ove zarazne bakterijske infekcije respiratornog trakta, kako dodaje, redovno su vakcinisana, a lekaru su se javila zbog simptoma dugotrajnog i intenzivnog kašlja.

S obzirom na to da u prvih deset meseci ove godine nije zabeležen nijedan pozitivan slučaj ove zarazne bolesti u Severnobačkom okrugu, a da ih od oktobra imamo četiri, situacija naizgled jeste zabrinjavajuća, međutim, dr Bohucki ocenjuje da nema mesta panici, ali i naglašava da je ovakva slika posledica nevakcinisanja dece u proteklim godinama.

“I ranijih godina smo sporadično imali slučajeve obolevanja, ali gledajući celu godinu nismo imali neke talase. Sada za mesec dana imamo po školama barem po jednog, koji je sigurno zarazio još nekog, i sad ćemo videti kako je ko odreagovao imunološki. Tako da će tek u nedeljama pred nama biti jasno šta je uradilo nevakcinisanje. Možemo imati i neku veću dimenziju, ali je to jako teško nagađati”, ocenjuje dr Bohucki.

Kako objašnjava, iako je dijagnostika velikog kašlja veoma jednostavna, te se u prve dve nedelje ona uspostavlja brisom, a nakon toga tesiranjem uzorka krvi, pacijenti u potrazi za dijagnozom često nedeljama lutaju po ordinacijama – jer lekar ni ne posumnja na veliki kašalj.

“Što je osoba starija – ima blažu kliničku sliku. To bude dosadan kašalj, koji traje nedeljama ili mesecima i ništa drugo. Osoba ide od lekara do lekara jer se ne misli o velikom kašlju, nego o alergiji ili nečem drugom. I onda kad neko pomisli da je u pitanju možda veliki kašalj, uradi se serološko ispitivanje i vidimo visok nivo antitela kod zaražene osobe i dijagnoza je onda tu.”

Zato je, kako dodaje epidemiolog Bohucki, za uspostavljanje dijagnoze najvažnije da lekar misli o ovoj bolesti, što se ipak ne dešava, s obzirom na to da je vakcinacija kod nas od 60-tih godina do sada bila na visokom nivou, odnosno iznad 95 odsto.

Međutim, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Subotica, prošle godine je u Severnobačkom okrugu obuhvat vakcinisanih opao na 90 posto dece u prvoj i drugoj godini života, kada su vakcina i revakcina na programu.

Prema kalendaru vakcinacije, imunizacija protiv difterije, tetanusa i pertusisa – velikog kašlja (DTP) vrši se kombinovanom petovalentnom vakcinom Pentaxim najpre sa navršena 2 meseca, potom sa 3 i po, i još jednom sa 5 meseci starosti, čime se završava primarna serija imunizacija. Godinu dana nakon treće doze dete se revakciniše, odnosno dobija 4. dozu, a od prošle godine je predviđena i druga revakcinacija, odnosno peta doza DTP vakcine pred polazak u školu.

Ugrožena novorođenčad do trećeg meseca staroti

Kako dr Nebojša Bohucki kaže, nakon uspostavljanja dijagnoze kod starije dece i odrasle populacije, lečenje velikog kašlja je relativno lako i dostupno.

“Postoje antibiotici, s obzirom na to da je ovde reč o bakteriji, a ne o virusu. Za širenje zaraze su najopasnije prve dve nedelje obolevanja, kada se dijagnoza uspostavlja PCR testom. Nakon dve nedelje dijagnoza je već serološka, što znači i da je osoba tada manje zarazna. To što ona i tada još kašlje, to je posledica prisustva toksina.”

Premda se veliki kašalj najčešće javlja kod dece i mladih uzrasta 10 do 20 godina, koji obično imaju blažu kliničku sliku, mogu se zaraziti svi uzrasti, dok komplikacije opasne po život mogu da imaju novorođenčad, a najugroženija su ona mlađa od tri meseca.

“U prva tri meseca života, to može biti životno ugrožavajuća klinička slika. Bakterijska sekundarna upala pluća kod beba koje nisu u stanju da izbace sekret, može da dovede do komplikacija koje su opasne po život, te su uvek ozbiljna stanja kada novorođenče ima pertusis. Zato je dobro da su roditelji vakcinisani, i da im ne dolazi u kuću niko ko je nevakcinisan, barem do trećeg bebinog meseca dok ona ne primi prvu dozu vakcine”, objašnjava epidemiolog Bohucki.

U vezi sa ovim, naš sagovornik navodi da je u nekim zemljama praksa i da se revakcinacija stanovništva radi na svakih deset godina, posebno u slučaju trudnica.

“U najrazvijenijim zemljama se trudnice vakcinišu. Smatra se da bi i svaka odrasla osoba trebalo jednom u deset godina da se revakciniše, što su najnoviji stavovi. Isto kao što se radi i u slučaju revakcinacije protiv tetanusa, vakciniše se i protiv difterije i velikog kašlja. Zato što kolektivni imunitet slabi”, kaže dr Nebojša Bohucki.

A onaj ko je danas u Severnobačkom okrugu uredno vakcinisan, objašnjava naš sagovornik, taj je zaštićen 85 odsto:

“Teoretski je to 100 posto, ali pošto je kolektivni imunitet sada opao na 90 posto, onda i zaštita opada. Zato je jako bitno da govorimo da je vakcina važna za nas, ali i za kolektiv, jer nažalost ne odgovori svako na svaku vakcinu jednako. Upravo zato treba da imamo visok vakcinalni obuhvat, koji se poslednjih godina spušta, nažalost”.

U drugim okruzima je, dodaje dr Bohucki, situacija još lošija po broju vakcinisanih, pa tako ni ova zarazna bolest nije pristuna samo kod nas, nego i u svim delovima sveta.

Iako se ovaj put hronični bolesnici ne spominju kao posebno ugrožena kategorija, struka preporučuje da ukoliko neko intenzivno kašlje, a da pritom ima i neko pridruženo stanje – taj mora da miruje.

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki poručuje roditeljima i starije dece da za vakcinu ni sada nije kasno, te da bi ih svakako trebalo cepiti što pre.

“U javnosti se širi mnogo netačnih informacija u vezi sa štetnim delovanjem vakcina. Međutim, korisitmo je više od 60 godina u našoj zemlji i date su milijarde doza, tako da mi danas možemo da govorimo samo o benefitu te vakcine.”

S druge strane, zaražena deca koja su uredno vakcinisana, kako kaže, uglavnom imaju blažu kliničku sliku.

“Ako kašlju školska deca koja su uredno vakcinisana, roditelji ne treba da budu zabrinuti jer oni po pravilu imaju blažu kliničku sliku zaraze. Za njih je dovoljno da se jave lekaru koji će im dati dalje smernice za ublažavanje simptoma. A kolegama lekarima bih poručio da misle o ovoj bolesti”, kaže na kraju dr Nebojša Bohucki.