U čijoj su službi prosvetni sindikati dok su obrazovne ustanove u fokusu nacionalne pobune

Unazad dve godine intenzivno slušamo o nekakvim (ne)ispunjenim zahtevima prosvetnih radnika, koje zastupaju nekakvi (ne)reprezentativni sindikati, zatim o potpisanim sporazumima sa Vladom Srbije, pa o štrajkovima, pa opet o sporazumima, pa onda o štrajkovima u školama širom Srbije u znak podrške studentskim zahtevima, u čijoj buci su se, opet nekako, prigušili prvobitni zahtevi prosvetara, a oni nisu – samo povećanje zarada.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izrazila je zadovoljstvo, što je nakon višemesečnih pregovora sa tri od četiri reprezentativna prosvetna sindikata (Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanje Srbije, GSPRS „Nezavisnost“) 30. januara ove godine potpisan Poseban kolektivni ugovor (PKU) kojim je, kako je rekla, realizovan sadržaj Protokola iz 2023. godine, te konačno nađen zajednički jezik u vezi sa materijalnim položajem zaposlenih u prosveti.

Sadržaj PKU, između ostalog, predviđa da će najniža plata zaposlenih u prosveti sa sedmim stepenom stručne spreme biti izjednačena sa prosečnom platom u Srbiji od oktobra ove godine.

Uz to, članovima sindikata koji su potpisali Poseban kolektivni ugovor biće dvostruko uvećane jubilarne nagrade, a otpremnine u iznosima od tri prosečne zarade, dok će ostali dobijati dve.

Takođe, ovaj dokument predviđa i da se ukrupni norma za one koji rade na više radnih mesta, da se realizuju materijalna davanja kod zaposlenih koji boluju od ozbiljnih bolesti.

Dok su potpisnici, predstavnici reprezentativnih sindikata, PKU ocenili kao “više nego što je traženo”, zatim kao “funkcionalan kolektivni ugovor koji zaposlenima daje puno prava i benefita” i “najbolji kolektivni ugovor koji je ikada potpisan u obrazovanju”, škole u Srbiji i dalje su, uz fakultete, središte aktuelne građanske pobune.

Šta je sporno?

Sindikat radnika u prosveti Srbije – kao jedini reprezentativni koji nije potpisao PKU – ocenjuje ga diskriminatornim, dok u nereprezentativnom Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) iz istog razloga najavljuju preispitivanje zakonitosti ovog dokumenta pred Ustavnim sudom zbog tačaka koje se odnose na jubilarne nagrade i otpremnine.

NSPRS, koji nije učestvovao u dogovorima sa Vladom Srbije 2023. godine i nije potpisnik Protokola, niti PKU, u svom saopštenju ocenjuje da su potpisnici “režimski sindikati sa svojim političkim mentorima iz vladajuće koalicije”.

Oni podsećaju i na pređašnji zahtev zaposlenih u prosveti, koji se odnosio na bezbednost zaposlenih u ustanovama obrazovanja, a koja je u dužem vremenskom periodu ozbiljno narušena, te preciziraju da, i nakon fizičkih i verbalnih napada na nastavnike, institucije nisu adekvatno reagovale da taj trend zaustave.

“Dodatno, nosioci najviših javnih funkcija u državi izrekli su višestruke pretnje i uvrede na račun prosvetnih radnika tokom poslednja dva meseca. Sa najmoćnijih pozicija u državi, nastavnici se etiketiraju kao izdajnici i agenti stranih sila samo zato što ukazuju na probleme u obrazovnom sistemu. Za sve to vreme nijedna institucija Srbije nije našla za shodno čak ni da osudi takvo ponašanje, a kamoli da sankcioniše odgovorne”, navode u NSPRS.

U ovom sindikatu ističu i da je upitna reprezentativnost sindikata koji učestvuju u pregovorima sa Vladom, s obzirom na to da ona nije proveravana decenijama.

Ljuboja: Sindikati prave kompromise sa Vladom na štetu zaposlenih

Olja Ljuboja, predsednica Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Bačkoj Topoli, za Magločistač kaže da sindikat koji zastupa u svojim obraćanjima stalno podseća da početni zahtevi zaposlenih u prosveti nisu ispunjeni.

“Ističemo da je problem bezbednost u školama. Povećano je i nasilje među decom i to nikako da se reši. Prosvetni radnici gotovo da više nemaju nikakva prava i ugrožena im je bezbednost. Prema važećim pravilima, ko god da dođe u školu može da napadne profesora i gotovo da ispadne da je profesor za to kriv, jer je u toj hijerarhiji na nižoj lestvici”, navodi Ljuboja.

Ona dodaje da postoje konkretni predlozi da se to reguliše, ali da ništa do sada nije sprovedeno u delo.

“Problem je što se taj deo u pregovorima Vlade i sindikata obesmislio, jer se stavio akcenat na povećanje zarada koje je samo po sebi sporno. Čini se da ovi sindikati koji su sada reprezentativni prave užasno velike kompromise sa Vladom i ministarstvima, a sve na štetu nastavnika”, ocenjuje ona.

Ljuboja ističe da zahtev koji se odnosio na to da prosvetni radnici po zaradama budu u ravni sa republičkim prosekom takođe nije ispunjen, jer je taj iznos promenjiv, gde posebno kao oštećene izdvaja nenastavno osoblje i računovodstvo.

“Odlukom o jubilarnim nagradama se sprovodi diskriminacija i javno podmićivanje da bi neko ušao u sindikat koji je reprezentativan i bio lojalan vlasti. Sada se dešavaju masovna iščlanjenja iz tih sindikata, jer su ljudi revoltirani, pravi se razdor među prosvetnim radnicima”, objašnjava Ljuboja.

“U ovoj situaciji potpisivati takvo nešto je pravljenje još većeg razdora. S druge strane, ima ljudi koji bi ušli u reprezentativni sindikat samo zarad veće jubilarne nagrade, što je u ovom kontekstu totalno poražavajuće jer ponižavamo sebe kao profesiju”, dodaje.

Više se ne može verovati sindikatima: Udruživanje u vansindikalne organizacije rešenje

Kako kaže predsednica NSPRS u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Bačkoj Topoli, Olja Ljuboja, u Srbiji se škole iščlanjuju iz sindikata i grupišu u nesindikalne organizacije, te u tome i sama vidi jedno od rešenja:

“Ne može se više verovati institucijama, pa ni sindikatima koji treba da štite prava radnika. Ako ljudima nešto ne odgovara, treba da se organizuju na drugačiji način kako bi postigli neki zajednički cilj. Generalno su sada ljudi u državi uzeli stvar u svoje ruke da bi se zaštitili, pa mislim da bi i udruživanje u vansindikalne organizacije bilo jedno od rešenja”.

Pored toga, Olja Ljuboja se slaže sa zahtevom sindikata koji zastupa, a koji se odnosi na proveru reprezentativnosti sindikata, za koju kaže da nije rađena godinama.

“Mislim da se dosta ljudi infiltriralo u sindikate da bi nekako opstruiralo njihov rad i da je to bio i krajnji cilj jer su takvi ljudi sada otišli na pregovore. Ono što je dobro u svemu tome, jeste što se sad videlo ko je na čijoj strani”, zaključuje Ljuboja.

Kako naglašava, “ljudi treba da shvate da sindikat ne služi samo za kupovinu robe na rate, već treba iskoristiti i zaštitu koju on pruža i udružiti se u nešto novo”.

A razlog što je akcenat trenutne društvene pobune najviše na školama, Ljuboja vidi u tome što su pokretači protesta upravo mladi.

“Ti studenti su nedavno bili u školskim klupama, neki od njih će raditi u prosveti, a javnost se osvestila baš zato što se u poslednje vreme dešavalo mnogo nasilja u školama, i niko nije ostao imun na to. Pored toga, i deci je više dosta nasilja, koje je bilo normalizovano, i ljudi su se sada pobunili jer niko ne želi da živi u takvom sistemu”, smatra Ljuboja.

Ona izražava žaljenje što se malobrojne škole, poput one u kojoj je ona zaposlena, o trenutnoj situaciji ne izjašnjavaju.

“Nije pogrešno biti ni protiv štrajka, ali nas ova deca na ulicama uče da treba da nas zanima šta se dešava u društvu, da treba da ustanemo, da ne budemo kukavice. Svi čekaju da neko drugi nešto uradi, pa ako vidimo da to ‘pije vodu’, i mi ćemo prići. Mislim da je problem što se ne razmišlja kolektivno, nego lično. Mnogi su to prevazišli, ali mi nismo, još”, zaključuje Olja Ljuboja.