Foto: MD/Magločistač
Postavka velikih crteža bačkotopolskog slikara Ištvana Žakija otvorena je sinoć u Izložbenoj sali Doma kulture, gde publika može da vidi više od 30 odabranih radova ovog autora. Izložbu je otvorio karikaturista lista Magyar Szó, Pal Lephaft rečima da “pored Žakijevih velikih crteža čovek postaje mali”.
“Suština kod velikih crteža je da se linija nikad ne završava, već se ona prekida. To je isto kao kod životnog dela. Na nama je da zastanemo, i ako nas crtež dodirne, ako nas podstakne na razmišljanje ili na neko sećanje, onda mi možemo nastaviti tu liniju, na osnovu toga šta mi mislimo i da li smo sebe pronašli na tom crtežu, da li ima nekih elemenata koji će nas podsetiti na kuću, na decu, na ravnicu…”, rekao je Pal Lephaft u izjavi za Magločistač.
Žaki je, prema njegovoj oceni, napuštajući kolorit i platna po kojima je poznat, izašao iz svojih okvira u svakom smislu.
“Žaki je celog života slikao platna, ulje, pastele, pejzaže. Slikao je Vojvodinu na svojstven način, koristeći znakove ili grumenje ili nešto drugo što njega podseća na ovu Panonsku niziju, on je to unosio i ugrađivao u svoje slike. Meni se čini da mu je sad već bilo dosta tih okvira i dimenzija ili možda i celog tog kolorita koji ga drži godinama, te je sad to napustio i napravio nešto novo bez ramova, bez okvira”, ocenjuje Lephaft.
Ištvan Žaki kaže, međutim, da je reč o svejovrsnom prelaznom stvaralaštvu.
“Ovo je ipak nešto između crteža i slike. Ovo nije onaj mali crtež koji čovek sedne i crtucka za stolom. Radio sam na štafelaju olovkom isto kao četkicom. Stvaranje ovih radova je učinilo da nisam ispuštao olovku iz ruke, crtao sam od jutra do mraka, potpuno preokupiran i nesvestan šta se oko mene dešava”, kaže za Magločistač autor izloženih crteža, opisujući proces njihovog nastanka.
Na ideju da stvara nove formate, Ištvan Žaki je došao sasvim slučajno. Naime, nakon što je dobio na poklon papir kao zaostavštinu jednog sugrađanina, poželeo je da ga iskoristi na najbolji način. I tako je kao rezultat nastala izložba “Velki crteži”.
On pojašnjava da je tako od prošle godine nastalo blizu 50 radova, te da su mu za jedan veliki crtež uz neprekidan rad bila potrebna i do dva dana.
“Nisam želeo na radovima da prikažem pozadinu koju sam video, već sam probao nešto drugo da nacrtam. Tako je pozadina prazna i na njoj se nešto pojavljuje. Rad sa ugljem je ipak takav da to ne mogu skroz da izbegnem. Važno mi je bilo da imam neku strukturu na površini na kojoj se pojavljuju kamenčići, grudve, koje inače slikam i na mojim slikama”, objašnjava Žaki.
Ova izložba je, po želji samog autora, otvorena povodom Dana vojvođanske mađarske likovne umetnosti, a posetioci će biti u prilici da je vide do 2. decembra.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.