Rušenje vetrenjače u Gunarošu, foto: Tinde Budinčević
Vetrenjača u bačkotopolskom naselju Gunaroš, srušena je protekle nedelje, nakon što je bila u veoma lošem stanju.
“Tamo sam radila 2000. godine. Bio je to tada najbolji kafić i disko. Trebalo je sačuvati taj objekat, ali je nažalost bio u veoma lošem stanju. Svima nam je u selu žao. Neki su tužni, a neki ljuti jer je vetrenjača srušena”, kaže za Magločistač Tinde Budinčević iz Gunaroša.
Ova vetrenjača je, prema istraživanju dr Živane Krejić objavljenom u knjizi “Vetrenjače Vojvodine nekad i sad”, bila jedna od 11 preostalih ovakvih objekata u Vojvodini.
Kako se navodi u knjizi dr Krejić, vetrenjača u Gunarošu je izgrađena 1880. godine, i bila je specifična po tome što je imala šest krila i četiri sprata. Dnevno je mlela oko 500 kilograma žita, a radila je sve do 1974. godine. Pretposlednji njen vlasnik je bila Zemljoradnička zadruga u Gunarošu, nakon čega je prešla u privatno vlasništvo i jedno vreme funkcionisala i kao ugostiteljski objekat.
Prema rečima Balaža Siča, direktora Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) Subotica, vetrenjača u Gunarošu je bila u privatnom vlasništvu, i nije bila stavljena pod zaštitu države kao nepokretno kulturno dobro, što praktično znači da je vlasnik sa njom mogao da uradi šta je želeo.
Istovremeno je, kako ističe, bila u veoma lošem stanju.
“Više puta se tu pristupalo nekim poduhvatima koji bi je održali i dali potporu postojećem temelju, ali on nije mogao da izdrži težinu objekta, jer je bio izgrađen od zemlje. Na kraju je već došla u stanje koje je postalo nebezbedno za okruženje. Generalno, vetrenjače sa ovih prostora su imale statičke probleme. Temelji nisu napravljeni kako treba, pa su zbog toga dosta brzo i nestajale i rušile se”, objašnjava Sič.
Kako dodaje, građene su krajem XIX veka i nisu dugo funkcionisale, pa su sa pojavom prvih motora na paru i prvih elektromotora, one prestale da funkcionišu, a pored toga, kod nas ni vetrovi nisu zadovoljavajući za potrebe vetrenjača.
“Mi na našem području koje obuhvata devet opština, danas imamo dve vetrenjače koje su pod zaštitom, a to su u Oromu i Obornjači. Te dve čuvamo, imamo spomenike kulture. Postoji još jedna koja nije pod zaštitom države, a to je vetrenjača u Bačkoj Topoli, ali ona je premeštena sa svoje originalne lokacije koja je bila na Vašarištu. Ona je bila samo pod lokalnom zaštitom. Sada ima normalan betonski temelj i ciglu, i mogla bi da poživi ako bude održavana”, smatra Sič.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.