Sove utine stižu na zimovalište u Bačkoj Topoli: Ekološko društvo “Arkus” organizovalo akciju posmatranja pristiglih primeraka

Nekoliko visokih četinara i stabala breze na rubu Manifestacionog trga u Bačkoj Topoli već je tri decenije, tokom zimskog perioda, sklonište za više desetina sova utina. Upravo stoga je Ekološko društvo “Arkus” ovaj prostor obeležilo kao njihovo zimovalište, te pred kraj svake godine tu okuplja i građane zainteresovane za posmatranje ovih zakonom zaštićenih ptica.

Prosečno se tu svakog decembra okupi 60 do 70 primeraka, ali je bilo i rekordnih godina kada je na ovom zimovalištu bilo izbrojano i do 200 utina.

“Sedmu godinu organizujemo akciju posmatranja sova. Želeli smo da ovu vrstu približimo našim sugrađanima. Pošto one borave visoko na drveću, možemo da ih vidimo putem teleskopa ili dvogledom. Doživljaj je sigurno potpuniji kada imaju priliku da je vide uživo i tokom dana”, kaže za Magločistač Edita Suturović, članica Ekološkog društva “Arkus”.

Kako bi Bačkotopolčani upotpunili znanje o ovim noćnim letačima i bili im što bolji domaćini, “Arkus” je pre šest godina na mestu zimskog boravka sova postavio i edukativne table.

“Sove se inače zimi povlače u gradove najviše zbog vremenskih uslova, a ovo je mesto u Topoli gde se one okupljaju u najvećem broju. Kad je vetrovito, one se zavuku u ove visoke četinare i tu su zaštićene od vetra i hladnoće. Kada je vreme prijatnije, one se rašire i po brezama i ostalom visokom drveću koje se nalazi u ovom krugu”, pojašnjava Edita.

Kako naša sagovornica dodaje, kod pojedinih populacija koje nisu klasične selice, dešava se da se tokom najhladnijih meseci povlače južnije, tražeći mesto na kojem će da prezime. Slično je i sa sovama:

“Sove takođe nisu selice, ali tokom zime traže sklonište od hladnoće, vejavice, vetra. Međutim, one se prilagođavaju, pa je tako sve više informacija da po obodima gradova ostaju i tokom cele godine, da se tu i gnezde, sve usled nedostatka prirodnog staništa”.

U Bačkoj Topoli, pored glavnog zimovališta na rubu Manifestacionog trga, postoji još nekoliko manjih u parkovima, kao i jedno veće u Staroj Moravici, gde su takođe postavljene edukativne table.

Najpoznatije zimovalište u našm okruženju nalazi se, pak, u Kikindi, gde se tokom zime okupi i do 700 primeraka utine.

Velika korist za poljoprivredu: Sto sova za tri meseca pojede preko tonu glodara

Dok tokom dana sove odmaraju na visokom drveću, u sumrak odlaze u lov. Ukoliko imaju dostupan plen, loviće u blizini odmorišta, u samom gradu, ali će takođe u potragu za plenom odlaziti i van grada, gde ima više plena.

Hrane se najčešće glodarima, pre svega voluharicama, zatim miševima, i to poljskim, pa onda i kućnim, ali i manjim primercima pacova.

“Nesvarene delove svog plena sove izbace i oni mogu da se analiziraju. Na osnovu kostiju u tim sadržajima, može se pouzdano utvrditi šta im je najčešći plen. Tako se došlo do podatka da 100 jedinki utine za tri meseca pojede preko jedne tone glodara, što je ogromna korist pre svega za poljoprivredu”, kažu u Ekološkom društvu “Arkus”.

Kako objašnjavaju, zabluda je da sove vide noću. One se zapravo prilikom noćnih aktivnosti oslanjaju pre svega na svoj sluh:

“Ušni otvori koju su kod utina asimetrični služe im kao svojevrsni radari kojima se koriste prilikom noćnog leta, koji je zbog specifičnog perja i potpuno bešuman. Njihovoj okretnosti doprinosi i sama anatomija, odnosno sposobnost okretanja vrata za gotovo 360 stepeni. Sve ovo doprinosi njihovoj spretnosti u mraku i nečujnosti, a svoj plen mogu da osete i ukoliko se on skriva nekoliko santimetara ispod snega”, objašnjava Edita Suturović iz “Arkusa”.

Pretpostavka je da su se sove svojim noćnim stilom života tokom evolucije adaptirale uslovima, odnosno da su popunile ekološku nišu koja je bila upražnjena, a kojoj su uspele da se prilagode. Možda je upravo otuda sova jedan od simbola mudrosti i inteligencije. Tako ju je i antička mitologija predstavljala kao vernu pratilju boginje mudrosti Atine, a Mensa je izabrala za svoju nezvaničnu maskotu. S druge strane, zbog njene tajnovitosti i noćne aktivnosti, slovenski narodi su je svrstali uz simboliku zloslutnosti i smrti.

Među zainteresovanim posmatračima sova najviše je znatiželjnih osnovnoškolaca

Jovan Zagorac ima desest godina, a svoje znanje o pticama minule subote je poželeo da upotpuni u okviru “Arkusove” otvorene akcije posmatranja sova:

“Drugi put sam došao da posmatram sove dvogledom i teleskopom, inače, istraživao sam i učio sam o njima po internetu. Danas sam izbrojao 22 primerka. Kod sova mi je najinteresantnije to što mogu da okrenu glavu za 360 stepeni”, prenosi svoje utiske Jovan.

Devetogodišnja Anđela Pribić je takođe sa velikim interesovanjem gledala kroz objektive:

“Neke sove su spavale, neke druge su bile budne. Videla sam ih i ranije preko dana u Karađorđevu, jako su lepe, imaju te šiljate uši i divno perije. Znala sam već nešto o sovama, a ovde sam danas isto naučila dosta toga”.

Njen stariji brat, Đorđe, takođe je posetio “Arkusovu” akciju kako bi naučio nešto novo, ali i kako bi se poslužio optičkim instrumentima.

“Došao sam da saznam nešto novo o sovama. Uspeo sam da vidim mnogo sova danas, gledajući ih kroz teleskop i dvogled. Uživo izgledaju mnogo zanimljivo, jako mi se sviđaju. Video sam ih ranije, jednom, na Stražilovu”, kaže Đorđe Pribić.  

Desetogodišnji Matej Bajić prvi put je bio u prilici da vidi sovu uživo, pa je tim njegovo oduševljenje bio veće:

“Nastavnica nam je rekla za ovu akciju i hteo sam da iskoristim priliku i vidim sove pošto ih nikad do sad nisam video. Jako su zanimljive, video sam i kako okreću glavu kroz”.

Lazar Svilar kaže da dosad nije znao zašto sove dolaze zimi na odmor upravo kod trga:

“Više njih sam danas video teleskopom i dvogledom. Većina njih je spavala, samo dve su bile budne. Najviše mi je interesantno kod sova to što mogu da okrenu glavu skroz, što su krupne, imaju lepo perje i što se kreću noću”.

Akcija “Poklonite sovi jelku” da bi se očuvalo stanište

Kako bi zimovalište sova utina u Bačkoj Topoli ostalo očuvano i u narednim decenijama, u udruženju “Arkus” su nastojali da im obezbede drveće na kojem će i u buduće moći da odmaraju tokom hadnih dana. Upravo sa tim ciljem unazad nekoliko godina organizovali su i akciju “Poklonite sovi jelku”.

“Pozivali smo naše sugrađane koji su tokom praznika imali jelku sa busenom da je donesu ovde kako bismo je zasadili i na vreme obezbedili buduća visoka stabla, odnosno očuvali zimovalište. Znači, zahvaljujući tim akcijama, zasadili smo nekoliko mladih jelki kako bi one jednog dana zamenile ove stare”, kaže Edita.

Tokom zimskog perioda, s obzirom na karakteristike sove, čovek kao dobar domaćin malo može da pomogne osim u očuvanju njenog staništa. Zato je dovoljno – pošto sova voli mir u visokim krošnjama – da je ne uznemiravamo i ne seče stara stabla bez preke potrebe.