Sedam decenija Umetničke kolonije Bačka Topola: Osvrt na svedočenja o izvanrednoj umetničkoj prošlosti

„Arheolozi, ako pronađu vredan nalaz, a nemaju dovoljno novca, ako nemaju potrebne uslove za iskopavanje, sve uredno zatrpaju nazad u zemlju.“

Ovim citatom iz eseja književnika Tolnai Otoa, objavljenog 1985. godine, rukovodilac Umetničke kolonije Bačka Topola Adrian Klajo otvorio je izložbu posvećenu njenom velikom jubileju – sedam decenija neprekidnog rada.

“Isti je slučaj i sa Umetničkom kolonijom Bačka Topola. Ovde je, još je živa, ali u nedostatku adekvatne nege i podrške – pakujemo je nazad. Budućnost kolonije zahteva ozbiljno razmatranje. Neophodna je promena pravca, moramo spasiti ono što se spasti može i probiti novo tlo”, poručio je Klajo, koji je ujedno i kustos izložbe “70 godina Umetničke kolonije Bačka Topola” na ceremoniji otvaranja 8. decembra, uz urednicu i likovnu kritičarku Evu Narai.

Sama priprema postavke trajala je mesecima, zahtevajući ozbiljno što lokalno, što opšte istorijsko istraživanje kako bi Umetnička kolonija uspešno bila smeštena u odgovarajući kontekst.

“Mislim da prvi najveći rezultat izložbe jeste spisak svih učesnika, od osnivanja do danas, koji nikada do sad nije bio sakupljen, a drugi je vremenska linija, na koju smo nanizali najznačajnija dešavanja i događaje kolonije”, objašnjava Klajo za Magločistač.

Njemu lično, dodaje, bila je velika čast što su mu se na tom zadatku preplitale dve uloge, obe iziskujući veliku odgovornost:

“Ova izložba mi je posebno važna upravo zbog ove dvojne uloge. U istraživačkom procesu, a i tokom instaliranja postavke, imao sam osećaj da svi ti ljudi, nekadašnji osnivači, učesnici, posetioci kolonije stoje iza mene i pomažu da rezultat bude sve bolji”.

U konačnici, izrodila se postavka u kojoj je prikazan izbor među 500 radova, koliko ih se nalazi u posedu Umetničke kolonije Bačka Topola, a kojima je, opet, konceptualno data sporedna uloga u poređenju sa obimnim materijalom dokumentarnog karaktera koji obuhvata publikacije, plakate, filmski materijal Egri Jožefa…

“Nepodržavanje Umetničke kolonije dovelo bi do uništenja jednog od najvećih ponosa našeg grada”

Adrian Klajo ističe da Umetnička kolonija koja nosi ime Bačke Topole jeste i mora biti njen ponos, jer je zahvaljujući njoj Bačka Topola obogaćena javnim blagom kojim se malo ko može pohvaliti.

“Jedinstveni smo, izvanredni, inovativni”, sumira značaj kolonije Klajo, podsećajući da nije zaludan zapis u njenoj monografiji koji glasi: “Umetnička kolonija Bačka Topola je svetski poznata. Ovde se rodio novi ukus”.

“Godine 1953, u trećem pokušaju, kao druga u posleratnoj Jugoslaviji, Umetnička kolonija Bačka Topola je konačno zaživela. Bačka Topola je postala plodno tlo za pokretanje Umetničke kolonije, umesto dotadašnjeg parloga u likovnoj umetnosti. Učesnici prvog susreta bili su Jožef Ač, Miloš Bajić, Stevan Maksimović, Pal Petrik, Boško Petrović i Zoran Petrović, a predvodio ih je Imre Devič. Umetnička kolonija Bačka Topola, sa stanovništvom, pejzažom i svojom nepokolebljivom verom u umetnost, kao inovativni duh, poletela je na krilima modernosti u cilju razvoja i promocije likovne kulture. Njen aktivizam je počeo da buja. Pogled sveta bio je uprt u Bačku Topolu jer se ovde rađao novi ukus!”

Adrian Klajo

Istovremeno, on izražava i zabrinutost za njenu sudbinu jer, kako je rekao, bez nege i podrške lokalne samouprave postoji mogućnost da se izgubi neverovatno nasleđe.

“Hitno je da fond Kolonije dobije novo i bezbedno mesto, a i galeriju, jer Kolonija je zapravo jedna druga institucija koja je faktički sve izgubila u poslednjih par godina. Nepodržavanje Umetničke kolonije Bačka Topola dovelo bi do uništenja jednog od najvećih ponosa našeg grada i jedne od najstarijih umetničkih kolonija u Srbiji”, poručuje Klajo.

A borba za opstanak, dodaje, nije posao, niti odluka samo jednog čoveka, već ona zahteva ceo tim stručnjaka, aktivnih članova, organizatora koji bi upravljali kolonijom:

“Moramo zajedno da odlučimo da li želimo nastavak ili ne. Za sve nas ima mesta pod nebom Umetničke kolonije Bačka Topola. Svi možemo da stanemo pod nju. Nikada još nije prošla loše opština koja je osnovala ili održavala umetničku koloniju”.

Aktuelna postavka, između ostalog, skreće pažnju i na monumentalne mozaike koji su uništeni početkom 2000-tih, a koji su se nalazili u nekadašnjem hotelu “Panonija”, kao i na keramičku kompoziciju u nekadašnjoj Narodnoj banci.

“Bilo bi veoma pozitivno kada bi opština pokušala to da ’popravi’ novim radovima, jer su stari nepopravljivi, ali bi barem tako osvetlili put sa više nade ka budućnosti, ali mislim da se to neće dogoditi”, zaključuje Klajo.

Zbog toga, kaže, premda uživa u aktuelnoj postavci, u njemu kao emocija i dalje preovladava – briga.

“Ne usuđujem se da sanjam puno o budućnosti kolonije i verovanju u bilo šta, jer grad i Srbija imaju još mnogo toga da unesu po pitanju ozbiljnih osnovnih stvari, a znamo da je umetnost na dnu liste tih obaveza”, ocenio je Adrian Klajo.

Kustosko vođenje kroz izložbu „70 godina Umetničke kolonije Bačka Topola” na mađarskom jeziku biće održano u utorak, 19. decembra od 18 sati, dok je na srpskom planirano za januar naredne godine.

Postavka će biti izloožena u Muzeju opštine Bačka Topola sve do kraja marta naredne, 2024. godine.

Pokrovitelji izložbe su Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Opštinska uprava Bačka Topola.