Sedam decenija bačkotopolske Umetničke kolonije: Mala sinteza kao veliko nasleđe

Jedna od najstarijih i na ovim prostorima najznačajnijih, bačkotopolska Umetnička kolonija obeležava sedam decenija postojanja, a njeno ovogodišnje okupljanje biće krunisano u utorak, 8. avgusta, završnom izložbom i muzičkim programom od 18.00 sati, u domu Kolonije na obali Bačkotopolskog jezera.

U proteklih nedelju dana, ovo mesto je bilo stvaralački ambijent za 14 umetnika koje je, iz različitih krajeva Vojvodine, okupio rukovodilac Umetničke kolonije, Adrian Klajo.

“Okupili smo tri generacije stvaralaca, od mlađih kojoj pripadam i ja, pa do najstarijih – Ištvana Žakija i Atile Černika. Međutim, veoma je značajno što su se među ovogodišnjim učesnicima našli i pripadnici srednje generacije, kojih je uopšte veoma malo, a čime je uspostavljen idealan generacijski balans”, ocenjuje Klajo.

Ideja je, dodaje on, bila da ovogodišnji susret bude spoj sadašnjosti i budućnosti, kao najava “preporoda kolonije”: “Ovo je za nas velika, jubilarna godina. Tema nam je omaž Umetničkoj koloniji. Konkretno, sada ne gledamo primenjena dela, nego slike koje su izložene na zidovima u prostorijama kolonije. Svaki učesnik bira jedno od tih dela i na sopstveni način pravi omaž. Tako učesnici više upoznaju umetnike koji su ovde nekada stvarali. Na taj način smo uspeli da napravimo spoj sadanjosti i budućnosti, ali i da se upoznamo sa nekadašnjim učesnicima kolonije”.

Umetnička kolonija Bačka Topola je osnovana davne, 1953. godine, na inicijativu velikog entuzijaste, slikara i likovnog kritičara Jožefa Ača i njegovog prijatelja Imrea Devića. Tokom 70 godina postojanja, bila je mesto značajnih umetničkih zbivanja i rasadnik novih ideja, među kojima je najupečatljivija stvaralačka tehnika “mala sinteza”, koja predstavlja postavljanje umetničkog dela u slobodan prostor kao sastavni deo arhitektonske celine. U radu Umetničke kolonije su učestvovala najistaknutija umetnička imena likovne scene Beograda i Novog Sada, kao i mađarske umetničke scene.

Jedna od učesnica ovogodišnjeg saziva bačkotopolske Umetničke kolonije po prvi put bila je i akademska slikarka i multidisciplinarna umetnica Monika Sigeti iz Novog Sada, koja i ambijent i organizaciju ovogodišnje kolonije ocenjuje kao izuzetne.

“U  nekoliko navrata sam posećivala umetničke kolonije, međutim, ovde sam prvi put. Veoma mi se dopada i jako lepo je organizovano. Oduševljena sam posebno što je leto, lepo je vreme, lep ambijent, dobro društvo. Ima umetnika mlađe generacije, savremenih umetnika, uz to je jako dobra radna atmosfera, jedni durge inspirišemo, kupamo se u jezeru, što je takođe dobar momenat. Ako budem pozvana ponovo, sigurno ću doći”, kaže Monika Sigeti za Magločistač.

Kovačev Ninkov: “Malo je kolonija koje mogu da se pohvale ovako lepim ambijentom”

Prema rečima istoričarke umetnosti iz Subotice, Olge Kovačev Ninkov, koja je ove godine takođe po prvi put učestvovala u programu kolonije održavši predavanje na temu male sinteze na subotičkim objektima, ova kolonija je u proteklih sedam decenija ostavila značajan trag u umetnosti Vojvodine, ali i na prostorima bivše Jugoslavije, a ujedno je bila i podstrek za osnivanje nekih drugih kolonija.

“Malo je kolonija koje mogu da se pohvale ovako lepim ambijentom, inspirativnim mestom u prirodi, blizu jezera i sa posebnim uslovima za rad, kao i odličnim organizatorom, a to je sada mladi Adrian Klajo, sa sjajnim organizatorskim sposobnostima. Sam sastav je jako dobar izbor, jer uvek treba da bude mešovit kako bi došli do izražaja i oni koji su nekad nosili na plećima koloniju i njenu organizaciju, kao i oni koji su tek pristigli i željni su da se pokažu i da ih zajednica prihvati”, ocenjuje Kovačev Ninkov.

Ona je podsetila da je bačkotopolska Umetnička kolonija, nakon senćanske, druga posleratna koja i dan-danas postoji, a da je njen značaj veoma velik, između ostalog i zbog male sinteze koja je njihova ideja, ali i zbog mnoštva umetnika koji su u njoj učestvovali i ostavili svoja dela, od kojih će odabrana biti prikazana na izložbi krajem godine.

“Takođe, ova kolonija je dugo imala dva saziva – letnji i zimski, ali je bila značajna i po tome jer je u njoj i grafika došla do izražaja, što ne može da se kaže za neke druge kolonije. Takođe, bila je uvek otvorena za umetnike sa raznih prostora, tako da su, baš zahvaljujući umetničkoj koloniji u Bačkoj Topoli, osnovane likovne kolonije u Prilepu i Dečanima”, objašnjava Olga Kovačev Ninkov.

Predavanje na temu male sinteze, kao ideje koja je potekla sa umetničke kolonije iz Bačke Topole u drugoj polovini 50-tih godina, Olga Kovačev Ninkov je održala 4. avgusta, prezentujući pritom primere ovog stvaralaštva na javnim zgradama u Subotici.

“U jeku izgradnje javnih objekata, rodila se i ideja da umetnici dobiju priliku da dekorišu te građevine, njihove enterijere i eksterijere. Miloš Bajić i Jožef Ač se najčešće javljaju kao projektanti tih slika, mozaika, murala i drugih ukrasa. Jedan od najlepših primera jeste sinteza ‘Sunčai sat’, koji i sada stoji u subotičkom Hotelu ‘Patria’ kod ulaza sa spoljne strane, kao delo Jožefa Ača nastalo 1964. godine”, objašnjava Kovačev Ninkov.

Pokrovitelji programa ovogodišnje Umetničke kolonije su Opština Bačka Topola, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Ministarstvo kulture i informisanja, kao i bačkotopolska firma “Em-Commerce”.