Projekat “Sa mobilnošću za evropsko znanje”: Primeri grčke dobre prakse u nastavi Poljoprivredne škole iz Bačke Topole 

Kroz sticanje novih znanja i razmenu iskustava, Poljoprivredna škola u Bačkoj Topoli nastoji da putem različitih projekata u praktičnu nastavu uvrsti i primere dobre prakse. Zbog toga su prošle godine aplicirali na projekat “Sa mobilnošću za evropsko znanje”, koji je deo programa Evropske unije “Erasmus+”.

Na ovaj način su profesori stručnih predmeta, a potom i sami učenici završnih razreda, kroz studijsko putovanje prošle godine posetili Grčku, gde su se upoznali sa tehnologijom izrade feta sira i maslinovog ulja, ali i stekli uvid u značaj udruživanja poljoprivrednih gazdinstava, razvoj seoskog turizma, organsku proizvodnju i druge vidove tamošnje dobre prakse.

Istovremeno, program je uključivao posete plantažama pamuka, kivija, gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom, kao i primere povezivanja poljoprivredne proizvodnje i seoskog turizma.

Grčka iskustva u nastavi srpske tehnologije mleka i ulja

Osim implementacije saznanja usvojenih u Grčkoj u nastavni program, projekat predviđa da se i u praktičnu nastavu budućih pekara, mesara i prehrambenih tehničara uvrste grčke proizvodi. U ovoj školi, praksa se odvija dvaput nedeljno.

Tehnologija sireva i ulja bili su ključni u ovom smislu, pa je tako jedna od pet učesnika u ovom projektu, Lovra Sabolčki Iren, nastavnica stručnih predmeta u Poljoprivrednoj školi, imala zadatak da u gradivo unese i novostečena sazanja iz Grčke.

“Posetili smo jednu privatnu uljaru gde smo se upoznali sa tehnologijom prerade maslina i proizvodnjom ekstradevičanskog maslinovog ulja. Na osnovu viđenog, napravia sam prezentaciju koju koristimo u nastavi kod četvrtih razreda prehrambenih tehničara. Ovim ću takođe proširiti i skriptu iz tehnologije ulja, koju će naši učenici koristiti i nadalje”, kaže Lovra Sabolčki Iren.

Ona za Magločistač ocenjuje da je poseta Grčkoj, iako je tehnolog pred penzijom, i za nju predstavljala mnoštvo novina iz stručne oblasti:

“Pratili smo i proizvodnju feta sira. Meni je to bilo posebno bitno jer sam ja tehnolog i sve što sam tamo videla, mogla sam primeniti i na času tehnologije mleka, gde inače obrađujemo ovu temu”.

Kako Iren objašnjava, nove informacije učenici su iskoristili da povuku paralelu između naših tehnologija i grčkih:

“Njihov feta sir je sasvim drugačiji od našeg. Prilikom proizvodnje oni koriste ovčije mleko i uopše pritom ne gledaju masnoću, i kakvo god da je mleko – sve ide u sir. Dakle, oni, za razliku od nas, prethodno ne izdvajaju mlečnu mast, već sir prave od punomasnog mleka, dok se kod nas najpre mleko obere”.

Ovakav način proizvodnje, prema njenom mišljenju, značajno utiče na kvalitet i hranjivost sira.

“Mi njih učimo da je bitno da naprave neki svoj projekat, svoje malo gazdinstvo, gde mogu da prave čak i ovakav feta sir. Ja mislim da će neki od naših učenka to i primeniti jer imamo đake koji imaju gazdinstvo i koji već proizvode sireve”, zaključuje profesorka Lovra Sabolčki Iren.

Model grčkog poljoprivrednog preduzetništva u nastavi Poljoprivredne škole

Mirjana Ivanović, profesorka grupe predmeta iz biljne proizvodnje, preduzetništva i praktične nastave, u svoja predavanja je implementirala grčku praksu u časove koje drži poljoprivrednom, veterinarskom i prehrambenom smeru, sa akcentom na razvoj malog porodičnog biznisa i marketinga.

“Vratili smo se sa puno novih ideja koje mogu da budu primenjive i u našoj školi, a potom i u našoj državi. Tu najviše mislim na primere dobre prakse, gde tamošnji ljudi na svojim gazdinstvima imaju puno solarnih panela, u čemu su značajno ispred nas po pitanju uštede energije”, priča Mirjana Ivanović.

“Kada je reč o proizvodnji sira i maslina, tamo jedan proizvođač otkupljuje masline svih drugih proizvođača u okolini, što je veoma dobro jer se na taj način odmah plasiraju proizvodi i dobijaju gotovi proizvodi. Kod nas zadrugarstvo i udruživanje poljoprivrednika nije toliko razvijeno”, ocenjuje profesorka Ivanović.

Istovremeno, kako dodaje, u Grčkoj je zastupljeniji porodični biznis u koji su uključeni svi članovi porodice, što veoma lepo funkcioniše.

“Bili smo u prilici i da vidimo kako proizvode plasiraju na tržište i kako je razvijen njihov marketing. Oni su povezali poljoprivredu i agroturizam, odnosno proizvodnju hrane sa turizmom, gde mala porodična gazdistva proizvode hranu koju plasiraju u seoskom turizmu.”

Profesorka Mirjana Ivanović smatra da su ovakvi primeri dobre prekse primenjivi i u Srbiji.

“Dosta toga se već i radi. Međutim, decu treba edukatovati, da shvate važnost udruživanja, i da ne mogu sami da opstanu. Moraju da stvaraju asocijacije proizvođača i da povezuju ono što nam je priroda dala. Kod nas na taj način može veoma lepo da se živi od poljoprivrede i turizma”, ocenjuje Ivanović.

U praktičnoj nastavi feta sir na pici, grčka salata na stolu

Kako je projekat predviđao i da stečeno znanje bude implementirano i u praktičnu nastavu, tako su učenici Poljoprivredne škole iskusili i aktivnosti u mediteranskoj kuhinji. Za praktičnu nastavu prehrambene tehnologije za sve smerove Poljoprivredne škole zadužena je profesorka Katica Matefi.

“Mi smo u okviru ovog projekta grčke proizvode koristili u praktičnoj nastavi. Za pravljenje pice smo koristili feta sir, maslinovo ulje, pravili smo grčku salatu, promovišemo mediteransku kuhinju, a sve sa ciljem da je uporedimo sa našom kuhinjom i naučimo nešto novo”, kaže Matefi.

Kako je ocenila, deca jesu bila malo začuđena jer se na ovaj način pomeraju tradicionalne navike i razmišljanja. Međutim, i praksa koju su stekli tokom boravka u Grčkoj, bila im je veoma darocena.

“Za vreme dvonedeljnog boravka u Grčkoj, učenici su imali razne zadatke i radili na plantaži kivija, na primer. Takođe, radili su i na izradi sireva i maslinovog ulja. Bilo je to značajno iskustvo za sve nas”, naglašava profesorka Matefi.

U Poljorivrednoj školi su jednoglasni da su programi slični projektu “Sa mobilnošću za evropsko znanje”, višestruko korisni, te da su iskutva dobre prakse izuzetno bitna u stručnim školama.

Kao još jedno dragoceno iskustvo, profesori Poljoprivredne škole ističu i ležernost Grka koji se, kako ocenjuju, ne drže strogih pravila prilikom tehnologije proizvodnje, a pritom prave  jedan odličan proizvod.

“Oni se prilagođavaju sirovini i situaciji, za razliku od nas koji sirovinu prilagođavamo strogom receptu.”, zaključuju u Poljoprivrednoj školi Bačka Topola.