Postavka “DNK Reflexija” u Bačkoj Topoli do 3. marta: “Cilj nam je da podstaknemo usvajanje pasa mešanaca”

Dvadeset diptiha, svaki sastavljen od portreta psa i njegove “lične karte” uz rezultate DNK-a analize, autora Alberta Kečkeša, fotografa i veterinarskog tehničara iz Subotice, predstavljeno je 20. februara u Izložbenoj sali Doma kulture u Bačkoj Topoli.

Izložba je rezultat projekt-arta pod nazivom Pawsitive Genes kojim su obuhvaćeni psi mešanci sa ulica i iz nekoliko vojvođanskih azila, među kojima je i bačkotopolski, sa ciljem da se, prikazujući njihov DNK sastavljen od gena dve ili više čistokrvnih rasa, prikaže superiornost mešanaca u odnosu na čistokrvne pse.

Idejni tvorac ovog projekta je Albert Kečkeš, koji je i zaposlen u Gradskom prihvatilištu za napuštene pse u Subotici, dok je mecena Francuskinja Gwenaelle De Bizemont, koja živi u Subotici.

Na projektu je aktivno rađeno tokom deset meseci 2021. godine, a osim fotografisanja i DNK analize svakog od 20 odabranih pasa, cilj je bio i da se svi udome, što je gotovo u potpunisti i ostvareno.

“Uzorkovanje smo radili neinvazivnom metodom, uzimanjem briseva, a rezultati su fascinantni. Imamo i psa koji nosi gene četiri rase. Ovi psi su superiorniji u odnosu na čistokrvne jer se geni mešanjem filtriraju i izdominiraju bolje osobine od svake vrste”, objašnjava autor izložbe Albert Kečkeš.

“DNK je jedina informacija koja ne daje čoveku prostora da bude licemeran”

Kao krajnji cilj projekta Pawsitive Genes, pored popularizacije mešanaca i udomljavanja pasa, Albert Kečkeš navodi formiranje baza sa podacima pasa, na osnovu kojih bi za bilo kojeg pronađenog na ulici, moglo na osnovu njegovog DNK da se utvrdi odakle je potekao, i na taj način da se vlasnici pozovu na odgovornost.

Prema rečima autora izložbe, pse bi trebalo sistematski analizirati, što bi problem pasa na ulicama rešilo jednom zauvek:

“Mi možemo da obeležimo sve pse, kao što se sada radi, ali njihov reproduktivni ciklus je jako brz i već za šest meseci se dobija novo leglo. A ako imamo DNK, mi više nemamo ovaj problem jer možemo da odemo i pet godina unazad i utvrdimo ko je odgovoran i kaznimo neodgovorng vlasnika. DNK je jedina informacija koja ne daje čoveku prostora da bude licemeran”.

On naglašava da Srbija ima izuzetno dobar zakon kada je u pitanju briga o napuštenim psima, ali da se on, međutim, ne sprovodi kako treba. Smatra da bi ogromna sredstva koja se usmeravaju na funkcionisanje prihvatilišta mogla da se preusmere upravo u ovom pravcu.

“Naš zakon ne dozvoljava eutanaziju i nismo primorani da za neki određeni vremenski period uspavljujemo pse. Dalje, čipovanje, vakcinacija, sterilizacija u cilju kontrole razmonažavanja, sve je to super, ali mi ništa od toga ne sprovodimo kako bi trebalo”, kaže Kečkeš, i dodaje:

“Manja prihvatilišta troše i po stotinu hiljada evra godišnje. Mimo toga imamo i aktivnosti nevladinih organizacija, koje takođe imaju troškovea, a najgore je što ne postoji nikakav statistički podatak koliko pasa imamo. Nikome nije u interesu da se to zna.”, zaključuje Kečkeš.

“Genetske predispozicije jedne rase su 10%, sve ostalo je rad sa psom“

Kada je reč o rasama koje važe za specijalizovane za određenu vrstu radnji kao što su goniči, vodiči, terapijski i policijski psi, Kečkeš smatra da je tu zapravo reč o samo 10% talenta, dok je sve ostalo rad sa psom.

“Standard je pomodarstvo. Imamo upravo primere kada psi mešanci vrlo uspešno učestvuju u pronalaženju žrtava zemljotesa. Osim toga, bilo koji pas koji je po prirodi umiljat može da služi u terapijske svrhe. Dakle, cilj nam je da pokažemo ljudima da i psi mešanci uz obuku mogu vrlo dobro da odigraju svoju ulogu u različitim delatnostima i aktivnostima”, objašnjava Kečkeš.

Pored svega, tokom sprovođenja analiza, zamisao im je bila i da se možda pronađe gen neke već zaboravljene rase na našim prostorima:

“Pošto postoje rase koje su nestale sa ovih prostora, na primer, neki mastifi, nadali smo se da ćemo naći i njihove gene u tragovima. I našli smo nešto što je jako retko na ovim prostorima, a to je crveni gonič rakuna – rasa koja retko kad postoji van severne Amerike”.

Gwenaelle De Bizemont: “Smatram da je ljudima potrebna edukacija o dobrobitima koje pružaju mešanci“

Mecena projekta Pawsitive Genes je Francuskinja Gwenaelle De Bizemont, koja živi u Subotici. Ona za Magločistač kaže da je na ideju da podrži ovaj projekat došla upravo kada je i sama poželela da usvoji jednog psa:

“Odrastala sam sa mešancem koji je živeo 17 godina i bio je sa mnom od mog detinjstva do mog venčanja, pa i do rođenja mog prvog deteta. U Subotici sam želela da udomim jednog psa. Tragala sam za bilo kojim psom koji će prići mom srcu. Nije mi bilo bitno da li je čistokrvan ili mešanac. Međutim, rekli su mi tada da većina ljudi ovde traži rasne pse”, priča Gwenaelle.

Zbog takvog iskustva, kaže, kada joj je Albert preneo njegovu ideju, odmah je pristrala:

“Kada mi je Albert rekao da želi da pokuša ljudima da objasni da su mešanci mnogo zanimljiviji nego što ljudi misle, rekla sam – hajde da dokažemo ljudima da je u svakom mešancu, zapravo, krv čistokrvih rasa. Smatram da je ljudima potrebna edukacija o dobrobitima koje pružaju mešanci”, objašnjava naša sagovornica.

A tokom svakog gostovanja, cilj im je, kako kaže, da ostave trag koji će ljude podstaći na razmišljanje, ali i na akciju:

“Drago mi je što su ljudi u Bačkoj Topoli prihvatili ovu izložbu. Lepo je da javni prostor poput ovog može da otvori vrata jednom edukativnom programu o psima. Zapravo u Srbiji postoji dobar zakon koji štiti pse. Međutim, mislim da bi malo više edukacije poput ove poguralo sistem da se ovaj dobar zakon i sprovodi”, ocenjuje Gwenaelle.

U najavi i prikaz izložbe za slepe i slabovide osobe

Gwenaelle De Bizemont najavljuje da će nakon Bačke Topole, izložba nastaviti da putuje i po drugim gradovima, ali i ustanovama. U međuvremenu, između dva gostovanja, fotografije su u ZOO vrtu na Paliću.

“Ideja nam je da sa izložbom idemo od grada do grada, a fokusirani smo najpre na Vojvodinu, ali ćemo ići i do Beograda. Želimo da nastavimo da prikazujemo sve ovo. Prihvatićemo sve pozive, i želimo ovu priču da predstavimo i u veterinarskim stanicama, školama za buduće veterinare, na svim mogućim mestima”, najavljuje Gwenaelle.

Autor Albert Kečkeš kaže da je nakon Bačke Topole, gde će postavka ostati do 3. marta, njena naredna stanica Zrenjanin, a nakon toga Sombor i Beograd.

“Ono što je veoma značajno jeste da je tema počela da se provlači i internacionalno. Kada bi ovo postao standard, kao što je slučaj u kanadskim prihvatilištima, povećao bi se broj udomljavanja pasa”, ocenjuje Albert, i najavljuje da će pristup izložbi uskoro biti omogućen i slepim i slabovidim osobama:

“Radimo na tome da omogućimo pristup izložbi i slepim osobama. Izrađujemo sajt koji će moći i oni da koriste. Nakon toga uzećemo jednog genetski podobnog psa vodiča za slepe osobe i jednog mešanca i uporediti ih. Ovde nam je želja da dokažemo da je onih 90 odsto karakteristika jednog psa samo rad sa njim, i da pas vodič ne mora da bude, recimo, labrador”, najavljuje Kečkeš.