Poljoprivredna škola Bačka Topola: Prehrambeni tehničari u praktičnom lovu na “superbakterije”

Svi znamo reklamu za deterdžent čijom pojavom sve bakterije vrišteći nestaju, bez obzira na prethodno napravljenu strategiju za njihov opstanak. Međutim, borba za preživljanje je ključ opstanka svake vrste, pa tako i bakterije uspevaju da pronađu nove i nove načine koji će ih učiniti rezistentnim na antibiotike ili različite deterdžente. Upravo su se hvatanjem takvih “superbakterija” proteklog meseca bavili učenici prehrambenog smera Poljoprivredne škole sa domom učenika iz Bačke Topole.

Praksa u nastavi je, reklo bi se, posebno značajna u vreme brzog protoka informacija koje su same po sebi šture, čime srednjoškolci ostaju uskraćeni za svest o brojnim pojavama i dešavanjiima koja se odvijaju oko i mimo njih. Upravo zbog toga Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) beogradskog Univerziteta organizuje brojne projekte u koje aktivno uključuje učenike.

Tokom ove i naredne godine tako se realizuje projekat “Minijaturni vodočuvari”, koji je namenjen srednjoškolcima iz cele Srbije. Ovaj projekat, pored navedenog, ima za cilj i promociju nauke i edukaciju građana, a finansira ga Udruženje za primenjenu mikrobiologiju.

Srednjoškolci u prvom polugodištu prate na koji način se identifikuju i ponašaju bakterije – kaže za Magločistač profesorka mikrobilogije u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika iz Bačke Topole, Hajnalka Kertes:

“U ovaj projekat su se uključili i učenici prehrambenog smera naše škole sa  ciljem da se upoznaju sa značajem molekularne biotehnologije za očuvanje životne sredine, kao i da ih ovakva praktična nastava zainteresuje za karijeru na ovom polju nauke koje se razvija velikom brzinom”.

Ona dodaje da su budući prehrambeni tehničari, sada učenici III-6 razreda, sa velikim interesovanjem učestvovali u prvom delu projekta:

“Početkom oktobra smo tražili i prikupljali bakterije koje imaju moć razgradnje deterdženata. One se mogu naći u odvodima domaćinstava i svakodnevno su izložene dejstvu ovih hemikalija, ali preživljavaju. Uzeli smo osam uzoraka”.

Nakon prikupljanja uzoraka iz laboratorije, nastavničke kuhinje i pekare u kojoj se odvija praksa, zadatak učenika je bio gajenje bakterija iz uzoraka.

“Napravili smo podlogu od želatina. On se rastvara u određenoj količini vode zagrevanjem. Na to se potom dodavala određena količnina deterdženta. Posle smo zasejavali te podloge, tako što smo na njih dodavali i uzorke uzete iz slivnika”, objašnjava Kertes.

Posle ovog koraka usledilo je praćenje zasejanih podloga i evidencija.

“Evidentirali smo šta se gde pojavilo da vidimo koje uzorke možemo iskoristi. Tamo gde ništa nije izraslo i gde su se pojavile samo kolonije plesni, to se isključilo iz analize, pošto mi tražimo bakterije. Na kraju smo poslali samo dva uzorka u Beograd. Sada sa nestrpljenjem očekujemo drugo polugodište kada će nam biti predočeni rezultati i analize dostavljenih uzoraka”, kaže profesorka Hajnalka Kertes.

Institut, naime, radi genetičku analizu uzoraka i u drugom polugodištu će učenici učestvovati u praćenju analize uzoraka u vidu demonstracija i radionica koje će se putem Zoom-a u škole prenositi direktno iz laboratorije ove naučne ustanove.

Novo i korisno iskustvo za srednjoškolce

“S obzirom na to da je za njih sve ovo bilo novo, imali su velika očekivanja od ovog projekta. Kako sam primetila, njih mikroskopiranje fascinira zato što vide svet pod lupom, pa zato mislim da će im, kada budemo analizirali rezultate, biti još interesantnije”, kaže profesorka Kertes, i dodaje:

“Zasejavanje podloga i rast različitih kultura kao teme su nastavnim programom predviđene za drugo polugodište. Mi smo sada zbog toga malo unapred učili i dosta toga sam morala da im objasnim da bi mogli učešće u ovom projektu da iskoriste na najbolji mogući način”.

K.K. je jedna od učenica koja je sa posebnim interesovanjem pristupila ovom projektu i, kako kaže, za nju je ovo iskustvo bilo dragoceno:

“Bilo je veoma intresantno. Moj zadatak je bio dodavanje deterdženta na podlogu od želatna i potom dodavnje uzetog uzorka. Učili smo mi i ranije gde se sve oko nas nalaze bakterije, ali nisam mogla ni da zamislim da postoje i bakterije koje razlažu čak i deterdžent”, ocenjuje ona.

Njenu vršnjakinju R.V. je učešće u ovom vidu prakse podstaklo, kako kaže, na razmišljanje o budućem užem usmerenju:

“Ja manje volim rad u kuhinji, više mi odgovara laboratorija i mnogo mi je značilo ovo iskustvo. Naučila sam dosta o karakteristikama bakterija i gde se sve one mogu naći i razmnožavati, kao i koji faktori utiču na njihov razvoj. Nadam se da će biti još ovakvih prilika jer je mnogo interesantnije i korisnije učiti na ovaj način nego samo kroz teoriju“.

Sličnog je stava i njihova profesorka, koja smatra da je upravo praksa kroz intreresantne projekte poput ovog najbolji način da određeno saznanje dopre do svesti današnjih srednjoškolaca:

“Uključivanjem dece u praktičnu nastavu oni stiču svest o dešavanju oko nas. Razmišljanje im je danas veoma svedeno i skučeno, i tek kada su u prilici da se sretnu sa nečim na ovaj način, oni dobijaju predstavu o nekoj pojavi ili nekom dešavanju. Generalno, barataju sa jako malo informacija, pa ne umeju da zamisle određene pojave, zato je praksa korisna. Parealelno im podižemo i svest o zaštiti životne sredine, što je takođe veoma značajno”, zaključuje Hajnalka Kertes.