Pisci o Urošu Mikuliću, mladom pesniku iz Bačke Topole: Svetla tačka u vremenu izgubljenosti, novotarija i vulgarizacije

Pred prepunom Izložbenom salom Doma kulture, mladi Uroš Mikulić je promociju svoje prve zbirke pesama “Pod pogrešnim nebom” krunisao upravo u svojoj Bačkoj Topoli, a među onima koji su bili potpora kako bi njegov prvenac dospeo u ruke čitalaca i kritike, našli su se pre svega dečiji pesnici Tode Nikoletić i Goran Novakov, koji su bili i recenzenti Uoševe zbirke pesama.

Pored njih, poetsko veče su upotpunili i kantautor Ivan Leščanin, kao i recitatorke dečijeg edukativnog centra iz Bačke Topole “DecArt” koje su publici predstavile odabrane naslove iz Mikulićeve zbirke.

Iako već iskusan u nastupima pred publikom, Uroš nije krio tremu što sada staje pred, kako je rekao za Magločistač, svoje ljude:

“Budući da sam već iskusan u ovim stvarima i da dosta često učestvujem i na festivalima i susretima, uglavnom inače nemam tremu. Međutim, kad sam pred Bačkotopolčanima, uvek imam tremu!”.

Nakon Novog Sada, Lipara i Feketića, naslov “Pod pogrešnim nebom” je uspešno bio ispromovisan i u Bačkoj Topoli, a Uroša smo pitali za dalje književne planove i da li ostaje veran dosadašnjem žanru:

“Možda tu bude malih promena. Svakako da je poezija moja prva ljubav i prva ljubav svakog književnika koji je možda kasnije prešao u prozu. Dakle, poezija će svakako ostati onaj moj prvi stepenik kojim sam počeo da hodam, a za dalje ćemo još da vidimo”.

U njegovom prvom naslovu su se našle ljubavna i rodoljubiva poezija, međutim, sada i tematski najavljuje novine:

“Planiram malo više sada da se posvetim dečijem stvaralaštvu. Dakle, pesmama za decu, kao što to rade Nikoletić, Novakov, Ršumović, Violeta Jović i neki drugi pisci. Stihovi za decu su jedno veliko blago koje ima naša poezija tako da planiram i tu da se oprobam”, kaže šesnaestogodišnji Uroš Mikulić.

Pored toga, u budućnosti bi više voleo da se angažuje i u pozorištu:

“Nedavno sam završio jedno pisanje dramskog komada sa tri uloge koje planiram da realizujem samostalno tako da ću se oprobati i u ulozi scenariste i reditelja. Uskoro će i to krenuti da se postavlja na pozorišne daske Novog Sada”, najavljuje Uroš.

Novakov: “Rekao sam mu – kad postaneš popularan jednog dana, seti me se“

Pisac za decu, Goran Novakov iz Novog Kneževca, našao se u ulozi recenzenta zbirke pesama “Pod pogrešnim nebom”, ali i njenog ilustratora što mu, kako je rekao za za Magločistač, nije bio nimalo lak zadatatak.

“Drago mi je što me je pozvao da mu budem ilustrator, međutim, nije baš lako ilustrovati knjigu ovog tipa. Iznenađujuće je koliko Uroš, kao mlad čovek, piše tako ozbiljnu poeziju. Drago mi je i što sam deo ekipe koja mu je pomogla, a među kojima su i Ršum i Tode Nikoletić. Želim mu puno uspeha u životu, pesništvu i svemu čime se bavi”.

A pored zrelosti, ono što izdvaja Uroša u odnosu na njegove vršnjake, dodaje Novakov, jeste i njegova nesvakidašnja svestranost:

“Uroš je, pre svega, veoma talentovan mlad čovek. Bio je saradnik u režiji, u scenariju, što je neverovatno za jednog mladog čoveka. Ja, kad sam bio njegovih godina, igrao sam se kauboja dok on piše ozbiljne scenarije, piše ozbiljnu poeziju koju slobodno možete porediti sa nekim našim značajnim pesnikom. Vidim ga kao veoma uspešnog i rekao sam mu – kad postaneš popularan jednog dana, seti me se”.

Nikoletić: “Uroš je prvi pesnik ovog kraja, posle Branka Stevanovića”

Ističući koliko je značajno da jedna sredina ima pesničko nasleđe i svog pisca, kroz koje može da vidi svoju pesničku budućnosti, dečiji pesnik Tode Nikoletić iz Crvenke, Urošu predviđa svetlu perspektivu:

“Ja slobodno mogu da kažem da je on prvi pesnik koji se posle Branka Stevanovića, takođe rođenog u opštini Bačka Topola, pojavio na ovom književnom nebu sa svojom prvom knjigom i to vrlo uspešno. Kritika ga je dobro prihvatila, a brojne nagrade svedoče da je on zaista pisac koji ima svoju perspektivu i pesničku budućnost”, rekao je Nikoletić za Magločistač.

A šta je to, iz ugla starijeg kolege, tako posebno kod Uroša Mikulića?

“Za nas je važno što je poezija u njemu. Ona je njegov način života, odevanja… Dakle, sve ono što njega zanima jeste put kao poetskom nebu i otuda je on jedan tragalac koji je u toj lepoj misiji da se iskaže, da se dokaže, u ovom svetu, pogotovo u ovo vreme kada se vrednosti urušavaju i kada nam se nameće nešto što prelazi u vulgarizaciju”, objašnjava Tode Nikoletić, i dodaje:

“On je odbrana jezika, on je odbrana našeg slova, naše reči. Naravno, on je sada tek krenuo sa svojim poetskim vibracijama i ko zna do koje mere i do kojeg sazvežđa će se one čuti”.

Teško doba za poeziju: “Narod koji ne peva – umreće”

“I sama poezija se bori za poeziju”, kazao je Tode Nikoletić, objašnjavajući period u kojem se danas nalazi ovaj književni žanr, ali i društvo uošte:

“Mi se svi sada nalazimo u jednom velikom iskušenju, u ovom vremenu izgubljenosti, novotarija koje ne čine smisao života, već nas samo sputavaju da se u pravom smislu dokažemo i pokažemo ono što u sebi nosimo”.

Uroš je, ipak, jedna svetla tačka:

“On je jedan lakmus papir na koji se mogu ugledati mladi, i pre svega mogu shvatiti koliko to što radi njemu čini lepote jer se na taj način on spaja sa istomišljenicima, sa ljudima od zrele misli, od književne reči, i onda tako i ovu sredinu predstavlja kao jedan kulturni diplomata, da se kaže da ovde ipak postoje oni ljudi koji će braniti pravo na poeziju, pravo na lepu reč i zrelu misao”, zaključuje Nikoletić.

Iz istog razloga i Goran Novakov smatra da je upravo zato sada zadatak svih pesnika da pomognu mladim ljudima koji pišu:

“Mislim da je zadatak svih nas da pomognemo mladim ljudima koji pišu pošto je poezija u jako teškom stanju. Odnos prema poeziji stoji loše. Jedan od primera kako može da se radi na popularizaciji poezije jeste Ršumovićev kamp ‘Saradnici Sunca’ na Zlatiboru“, ističe Novakov, i dodaje:

“Vrlo je važno da je neko kao Ršum pokrenuo tako nešto, da okupi mlade talente, da ih podstiče i pomaže. Na takav način poezija raste u našem društvu i dobija na značaju. Pored toga, raduje što postoje brojni festivali na kojima učestvuju deca poput Uroša. Ima neke nade ipak, što je dobro, jer narod koji ne peva – umreće”, zaključio je Goran Novakov.