Otvorena XV izložba članova Likovne sekcije penzionera “Jožef Ač”: “Umetnost pomaže da nas istina ne bi uništila”

Petnaestu izložbu radova Likovne sekcije amatera “Jožef Ač”, koja deluje pod okriljem Opštinskog udruženja penzionera Bačka Topola, njeni članovi i članice su, kažu, odlučili da otvore programom koji su sami osmislili kako bi pokazali svoj rad, ali i život.

Tako je ova postavka u izložbenoj sali Doma kulture u petak, 30. juna, i bila otvorena recitacijama i pevanjem članova sekcije uz pratnju gitare, na srpskom i mađarskom jeziku.

Prisutnima se na samom početku obratila predsednica i članica Sekcije “Jošef Ač”, Klara Slifko, koja je naglasila da im je ovaj put namera bila da posetioci osete kako je “duša stvaraoca smirena” i kako se dobro osećaju zajedno – nekad uz pesmu, nekad uz recitaciju ili čitanje, a ne isključivo uz slikanje.

“Najviše me raduje što mogu da vidim veliki broj ljudi koji su se zainteresovali za naš rad. Mi ne radimo za publiku, više je to za sebe, ali kad vidite da je to nekome i interesantno, onda je to jedan veliki plus”, rekla je Klara Slifko za Magločistač.

Kako je dodala, kao predsednica ove sekcije, veoma je zadovoljna izgledom i sadržajem ovogodišnje izložbe, ali i onim u šta se sekcija razvila danas, nakon 15 godina od njenog osnivanja:

“Veoma sam zadovoljna kako ovo danas izgleda. Atila Černik, kao naš mentor, daje nam savete, ali nas pusti da radimo sami. Kad nešto napravimo i ne budemo zadovoljni, on kaže da je to dobro i da nastavimo. Uvek nas hvali i to mnogo znači, tada imate više samopouzdanja. Kako volimo da kažemo – mi smo amateri, ali jako smo umišljeni”.

Sekcija je, naime, počela sa radom 2008. godine, kada su se oko nje okupili penzioneri koji vole da slikaju, pri čemu većina njih tada još nije imala iskustva sa ovom umetnošću, već samo talenat ili želju za učenjem:

“Neko je crtao, neko je imao želju da nauči, a neko nije znao ni jaje da nacrta. Svi mi smo počeli da slikamo kada smo postali penzioneri, a danas, evo, možete videti veoma lepe slike. Radujemo se što umemo nešto lepo da stvorimo”, priča Klara.

Černik: “Odgovorno tvrdim da ovi radovi zaslužuju veliko priznanje”

Iako su autori izložbe skromni u oceni svojih dometa, njihov mentor, akademski slikar Atila Černik, smatra da većina članova Likovne sekcije “Jožef Ač” po kvalititu svog slikarskog rada može da učestvuje i na likovnim umetničkim kolonijama.

“Veoma sam srećan i za mene je ovo velika satisfakcija i praznik za oči. Treba da budemo ponosni na njih. Ja putujem po kolonijama, svašta vidim i odgovorno tvrdim da ovo zaslužuje veliko priznanje. Većina njih može da učestvuje na umetničkim kolonijama”, ocenio je Černik.

Kolar: “Slikam jer me to ispunjava i osećam se korisnim”

Andraš Kolar, penzionisani ekonomista iz Bačke Topole, član je Likovne sekcije “Jožef Ač” od 2011. godine. Od tada je svake godine izlagao, a deo te priče postao je sasvim slučajno:

“Atila Černik, koji je bio moj razredni starešina u gimnaziji, rekao mi je da postoji ova likovna sekcija u kojoj je on mentor. U to vreme sam ja taman počeo da slikam, kako sam otišao u penziju. Černik je pogledao moje radove i od tog momenta sam ja član”, priča Kolar. 

Kako naglašava, drago mu je što je deo kruga slikara amatera jer ga to ispunjava;

“U ovom društvu mi je jako prijatno, svi se lepo slažemo. Trudimo se da jedno drugom izađemo u susret, dajemo zapažanja i dobronamerne kritike na rad. Mi nismo aktivni samo u slikarstvu, nego i u drugim vidovima aktivnostia u kojima se dobro osećamo”.

Sam, pak, voli da se oprobava u različitim tehnikama slikanja, i čemu vidi posebne izazove:

“Odabrao sam za ovu izložbu realistični prikaz prirode, mada sam se oprobao i u drugim tehnikama jer, ako imam neki novi izazov, onda mogu da se udubim u to. Ja slikam jer se tako osećam nekako korisnim i svi moji zidovi su već oblepljeni slikama”.

Červenak: “Ko se prepozna, može da preuzme svoj portret”

Jedna od članica Likovne sekcije amatera Opštinskog udruženja penzionera Bačka Topola je I Ružica Červenak, koja je, pored ulja na platnu, na izložbu donela i veliki broj portreta rađenih grafitom.

“Izdvojila sam dve uljane slike jer nisam imala vremena za više ovaj put pošto sam bila na putu. Međutim, dodala sam i portrete koje su ljudi iz Doma kulture izuzetno lepo postavili. Ja sam i uramila te slike i svakome ko se prepozna, pokloniću od srca njegov portret”, poručuje Ružica, dodajući:

“Kad smo počeli da slikamo, prvi portret mi je bio moj kolega, Bandika Kolar. Ja sam ga nacrtala uljem u boji i postavila na Fejsbuk, čemu se on jako obradovao. Meni se to toliko dopalo da sam onda počela da radim portrete naših sugrađana uljanim bojama”.

Nakon toga je, kaže, sticajem okolnosti promenila tehniku, ali ne i praksu da urađene portrete “kači” na društvene mreže:

“Kad sam otišla da radim u inostranstvo, tamo nije bilo dozvoljeno da se radi uljanim bojama zbog mirisa. Pošto ja nisam pušač, meni je crtanje došlo kao cigareta i svaki dan sam naslikala po jedan portret. Kada ga postavim na Fejsbuk, čekam i oduševim se kada se ljudi prepoznaju. I tako crtam, crtam… i sad sam već preterala”, zaključuje Ružica uz osmeh.

Likovna sekcija “Jožef Ač” aktivna je pod okriljem Opštinskog udruženja penzionera, a pored Klare Slifko, Andraša Kolara i Ružice Červenak, u izložbenoj sali bačkotopolskog Doma kulture, posetioci do 9. jula mogu da pogledaju i odabrane radove Rože Bata, Iboje Milisavljević, Eve Kertes, Edite Sakmanj Major, Vladislava Takača, Margite Tot, Zlatibora Ikraša.