Osnovnoškolci iz Bačke Topole “zavrnuli rukave” i uključili svoj grad u nacionalu akciju dobrovojnog čišćenja okoline

Povodom Dana planete Zemlje, koji se širom sveta obeležava 22. aprila, učenici petog i šestog razreda Osnovne škole “Čaki Lajoš” iz Bačke Topole su, zajedno sa svojim nastavnikom biologije Mladenom Savićem, na taj dan sakupljali smeće nagomilano uz reku Krivaju, i tako uvrstili svoj grad na mapu od 160 lokacija na kojima je bila sprovedena nacionalna kampanja dobrovoljnog čišćenja okoline pod nazivom “Zavrni rukave”.

“Dogovorio sam se sa svojim učenicima, koji su to želeli, da obeležimo ovaj datum jednom akcijom čišćenja okoline, u okviru koje smo sakupili 17 džakova smeća. Ekologiju i zaštitu životne sredine svakako radimo u okviru redovne nastave tako da je ovo bila prilika i da teoriju sprovedemo u delo. Ujedno, na ovaj način smo podržali nacionalni apel za povećanje svesti o očuvanju životne sredine”, rekao je za Magločistač nastavnik Malden Savić.

“Zavrni rukave” je nacionalna kampanja dobrovoljnog čišćenja Srbije čiji je cilj da za jedan dan okupi što više grupa građana, organizacija i individualaca na što više mesta širom Srbije da čiste u isto vreme.

Akcija je pokrenuta po uzoru na Lets do it Estonia 2008, kada je cela Estonija za jedan dan očistila celu svoju zemlju, ili Let’s Clean Slovenia 2012 – nacionalnu akciju u kojoj je učestvovalo 250.000 Slovenaca, što je 13% populacije.

Kako je objašnjeno na sajtu inicijative zavrnirukave.rs, “nije reč o kampanji kojom se teži čišćenju cele Srbije od smeća jer to nije moguće, ali je cilj osvešćivanje stanovništva po pitanju velikog problema neregulisanih deponija i smeća u prirodi koji imamo, kao i mobilizacija građana koja pokazuje jednu kritičnu masu željnu institucionalnih promena”.

Polazna tačka bačkotopolske ekipe “zasukanih rukava” krenula je sa parkinga Fudbalske akademije TSC, prateći tok reke Krivaje, sve do igrališta na drugom kraju.

“Podršku ovoj našoj ideji pružilo je i Javno preduzeće ‘Komgrad’ koje nam je dalo džakove. Pored toga, jedan naš sugrađanin, koji ima salaš na tom putu i koji je takođe ljubitelj ovog dela našeg grada, odlučio je da nas dočeka. Ugostio nas je i počastio osveženjem. Nakon toga, njegovim vozilom smo odvezli džakove do kontejnera”, objašnjava Savić.

On dodaje da je, po njegovom mišljenju, trasa koju su očistili u subotu, 22. aprila, jedna od najlepših u gradu, te da ju je pre nekoliko godina i sam već čistio.  

“Kada ste ovde, u nekom momentu uopšte ne prepoznajete da ste u Bačkoj Topoli jer ovaj kraj liči na predele Aranđelovca ili Topole u Srbiji. Vrlo je atraktivan, ima voćnjaka i vinograda, interesantnih predela za videti, tu je i arteška česma koja je prošle godine bila presušila prvi put nakon tridesetak godina, tu nam je i naša Krivaja koju treba da štitimo i čuvamo, tako da smo se trudili i nju da očistimo”, rekao je nastavnik Mladen Savić.

Nakon zajedničke konstatacije da put kojim su prošli u akciji još nema ime, rodila se ideja i da po završetku akcije deca iznesu neke svoje predloge.

“Ovaj put nema ime jer verovatno još nije toliko frekventan, pa smo na kraju akcije izneli nekoliko predloga kako bismo u buduće mogli da ga oslovljavamo. Predlozi su bili duhoviti i deskriptivni poput: Vinogradarski drum, Put smeća, Dolina smrada Krivaje, Dolina umora. Sve su to bile asocijacije učenika na ovu današnju turu”, uz osmeh prenosi Savić.

A s obzirom na realna očekivanja da će upravo ova trasa u buduće postati popularnija za šetnje, on dodaje da bi bilo neophodno da ovde osvanu i kante za odlaganje smeća.

„Pluća planete“ Zemlje polako odumiru

Za Dan planete Zemlje odabran je 22. april kao podsetnik na događaje iz 1970. godine kada je na ulice Sjedinjenih Američkih Država izašlo 20 miliona ljudi koji su protestovali zbog štete koju životnoj sredini nanose aktivnosti ljudi.

Ove, 2023. godine, u fokusu kampanje su posledice ilegalne seče šuma. Ogranak Svetske fondacije za prirodu (WWF Adria) u svom saopštenju navodi da šume polako odumiru uprkos brojnim dogovorima i sporazumima koji su postignuti na globalnom nivou, a odnose se na zaustavljanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepen i proglašavanje 30% teritorije planete Zemlje za zaštićeno područje.

“Godišnje zbog ilegalne seče šuma gubimo teritorije veličine Portugala što kao direktnu posledicu ima još pogubnije klimatske promene i veći procenat gubitka biodiverziteta”, navode iz ove organizacije.

Cilj obeležavanja Dana planete Zemlje je da podstakne svakog pojedinca, organizaciju, kompaniju i vladu svake države da preduzmu korake ka održivijoj budućnosti.