Ombudsman Nešić o staromoravičkom „Otthonu“: „Situacija je složena, a problemi višestruki“

Nakon pisanja Magločistača o nehumanim uslovima u kojima borave korisnici Doma za lica ometena u mentalnom razvoju „Otthon“ u Staroj Moravici, kroz komentare čitalaca i čitateljki, izneseno je još nekoliko tvrdnji koje idu u prilog svedočenjima iz naših tekstova. Međutim, zvanične reakcije nadležnih institucija još nema.

Magločistač se zbog toga za viđenje problema u staromoravičkom „Otthonu“, ali i u drugim ustanovama socijalne zaštite, obratio zaštitiniku građana Opštine Bačka Topola, Miladinu Nešiću, za komentar.

Prema njegovom mišljenju, premda je ova ustanova, kako je rekao, „u poređenju sa drugim, godinama važila za jednu od najboljih u tom domenu“, situacija u kojoj se sada nalazi „Otthon“ je složena, a problemi višestruki.

„Najpre u domenu socijalne zaštite postoje problemi u vezi sa obezbeđivanjem potrebnih sredstava. U ’Otthonu’ su izgrađeni novi objekti, što je sreća, jer su stari bili u zaista lošem stanju. Međutim, problem je, po mom viđenju – a bio sam tamo više puta – u potrebi za većim brojem stručnog osoblja, ali i osoblja uopšte“, smatra Nešić.

Pored toga, kako ocenjuje, problem je i nedostatak motivisanosti postojećih zaposlenih s obzirom na obim i vrstu posla, ali i niske plate radnika u zdravstvenom sektoru socijalnih ustanova.

„Zdravstveni radnici ’Othona’ nisu u istom tretmanu kao ostali zdravstveni radnici. Ovde pre svega mislim na zarade koje se radnicima u ’Othonu’ i drugim zdravstvenim radnicima u domenu socijalne zaštite ne podižu kada govorimo o povećanju plata u zdravstvu“, objašnjava zaštitinik građana, i dodaje:

„Samim tim postoji manja motivisanost zaposlenih stručnih radnika zdravstvene struke u takvim institucijama. Pogotovo iz razloga što su uslovi rada u toj ustanovi dosta teži nego u ustanovama zdravstvene zaštite opšteg tipa. Teško je tamo raditi, a i težak je položaj tih štićenika“.

Istovremeno, Nešić napominje da je „Otthon“ prinuđen da prihvata na zbrinjavanje i štićenike za koje nije kategorisan, „jer se sa njima nema gde“.

„Tako se problemi slažu jedan na drugi i onda dolazimo do toga da vrlo lako dođe do nekih ekscesnih situacija, da se pojavi jedan od štićenika ili više njih sa nekim posebnim problemima i onda tu nastanu neke situacije koje nisu baš poželjne“, smatra Nešić, komentarišući navode ranijih sagovornica Magločistača.

Još jedan od problema je, prema njegovom viđenju, taj što su štićenici mahom zaboravljeni od svojih porodica.

„Ja razumem one koji nemaju porodičnu zaleđinu, ali masa tih štićenika je zapravo odbačena. I porodica i njihovo neko domicilno okruženje ih je jednostavno odbacilo i sigurno bi ova situacija bila drugačija da postoji jedna značajnija podrška i sa te strane“, smatra Nešić.

Kako pojašnjava, tačno je da u „Otthonu“ postoji neki oblik saradnje štićenika sa roditeljima, starateljima i rodbinom, međutim, prema njegovim rečima, na tom polju se mora mnogo raditi, kao i na jačanju svesti zajednice.

„Društvena zajednica bi trebalo da posveti veću pažnju ovom pitanju jer, kada pričamo o takvim ustanovama, uslovi rada su tamo zaista teški i vi zaista treba da imate poseban motiv, ne samo finansijski, da se zaista angažujete tamo na pravi način. Mislim da kroz neka kadrovska jačanja, kroz stručnije kadrove i njihov veći broj, mnogo toga može da se prevaziđe. Moramo se više angažovati“, zaključuje Nešić.

Nešić potvrđuje da, prema njegovim saznanjima, predstavnici institucija pokrajinskog i republičkog ombudsmana vrše redovne i vanredne obilaske institucija, među kojima je i staromoravički „Otthon“, tako da se njihov rad ne odvija bez monitoringa.

Pored toga što rešenje vidi pre svega u kadrovskim promenama, Nešić smatra da savršen „lek“ zapravo ne postoji, te da, kako kaže, „i u svetu lutaju tražeći rešenja u ovom domenu socijalne zaštite“.

„Pokušalo se nešto sa vaninstitucionalnom zaštitom u Staroj Moravici i Pačiru, gde su bile obezbeđene kuće za stanovanje štićenika, u kojima su bili smešteni kao grupa, ali opet ni to nije dalo previše zadovoljavajuće rezultate. I u svetu postoje lutanja u vezi sa tim šta i kako raditi u ovom domenu“, smatra Nešić, i zaključuje:

„Problema ne da ima, nego, nažalost, ja mislim da će ih u budućnosti tek biti, i sigurno da svi mi treba malo više da radimo na tome da pomognemo“.