Iako je osnovno obrazovanje u Srbiji zakonom obavezno, a trebalo bi da bude i dostuno svima bez diskrimancije, značajan broj dece ne završava osnovnu školu.
Najviši stepen odustajanja od školovanja registruje se kod dece iz romske nacionalne zajednice – samo 64 posto od upisane romske dece završava osnovnu školu, a 10 posto školovanje prekida na prelasku u drugi ciklus.
Srednju školu završava 61 posto upisanih đaka romske nacionalnosti, za razliku od 98 posto kod opšte populacije. Istovremeno, manje od 2 posto Roma i Romkinja je uključeno u visoko obrazovanje.
Među odraslima, 53 posto njih je bez obrazovanja ili sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 33 posto je samo sa osnovnim obrazovanjem.
U dostupnim podacima za Bačku Topolu, nema izdvojenih za decu iz romske populacije. Ukupno posmatrano, 2019. godine stopa odustajanja od školovanja u osnovnom obrazovanju u ovoj opštini je prilično visoka i iznosi 1.6 posto, što je znatno iznad republičkog i pokrajinskog proseka, dok je kod srednjoškolskog obrazovanja stanje još drastičnije, pa je ova opština sa stopom od 2.4 posto iznad susednih, ali i znatno iznad republičkog i pokrajinskog proseka.
Zbog ovakvih pokazatelja, Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. kao jedan od ciljeva u oblasti obrazovanja definiše povećanje stope upisa i završavanja osnovne škole kod Roma i Romkinja na najmanje 90 posto, dok je cilj za srednje škole minimum 50 posto.
Stara Pazova je 2022. brojala 62.318 stanovnika, od čega je Roma i Romkinja 1.253, odnosno oko 2 odsto. Upravo se ova opština navodi kao primer dobre prakse kada je u pitanju stopa obrazovanja kod romske populacije, gde gotovo 100 posto romskih učenika završava osnovnu školu, dok 90 posto njih upisuje, a 80 posto završava i srednju školu, da bi potom dva do četiri učenika iz te opštine godišnje upisala i visoku školu ili fakultet.
Lokalna samouprava Stare Pazove kroz više projekata i konkusa podržava romske porodice, pa je tako izgradnjom kuća rešeno stambeno pitanje za njih 30. Ovaj projekat vredan oko milion evra realizovan je uz podršku Evropske unije koja je obezbedila 85 odsto sredstava, dok je ostatak izdvojen iz opštinskiog budžeta. Pored toga, kroz projekat vredan 100 hiljada evra Opštine Stara Pazova i Novosadske humanitarne organizacija EHO, dograđena su kupatila i rekonstruisano je blizu 30 romskih kuća.
Školovanje dece iz romske populacije Opština Stara Pazova podržava obezbeđivanjem školskog pribora i udžbenika za sve učenike romske nacinalnosti, a izdvajana su i novčana sredstva kako bi se nagradili najuspešniji učenici staropazovačkih osnovnih i srednjih škola sa prosekiom iznad 3.00, u pojedinačnom iznosu od 12 hiljada dinara, a dele se i tablet računari najboljima svake godine.
U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kao izuzetno značajno se navodi stipendiranje kao mera podrške obrazovanju Roma, gde je navedeno da je za pet školskih godina (2016-2021) bilo dodeljeno ukupno 5.419 stipendija romskim učenicima, od kojih je 65 posto devojčica.
Ranijih godina staropazovačka lokalna samouprava sprovodila je i konkurs za studente sa prosekom ocena preko 9, gde je onima koji su zadovoljili kriterijume bila dodeljivana jednokratna novčana nagrada od oko 60.000 dinara po studentu. Takođe, povodom Svetskog dana Roma, 2021. godine 10 studenata romske nacionalnosti – sedam studentkinja i tri studenta – sa teritorije opštine Stara Pazova, nagrađeno je bilo novčano od strane Opštine.
Za 15 godina, koliko postoji Osnovna škola “Simeon Aranicki” u Staroj Pazovi, do sada je obrazovanje napustilo četvoro učenika, od kojih su tri devojčice. U tekućoj školskoj godini, ovu obrazovnu ustanovu pohađa 477 učenika, a od tog broja je 40 dece romske nacionalnosti, po čemu je ova škola prva u opštini.
Kako kažu u OŠ “Simeon Aranicki”, svi učenici su pod istim uslovima uključeni u život i rad škole, dok se nastava realizuje i za izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Škola ima i pedagoškog asistenta.
“To nam veoma znači jer su njih dve dobar primer učenicima, a takođe pomažu u identifikaciji učenika koji treba da krenu u prvi razred, odlaze na teren, pomažu porodicama oko ostvarivanja prava, prikupljanja dokumentacije, povezivanja sa relevantnim ustanovama, rade individualno sa učenicima i u saradnji sa nastavnicima i drugom decom, održavaju radionice za učenike i roditelje na temu higijene, obrazovanja, ranih brakova, komunikacije, pomažu u profesionalnoj orijentaciji osmaka”, objašnjava pedagoškinja škole Jasna Pavlović Anić.
Tamara Nikolić je jedna od dve pedagoške asistentkinje koja čini sponu između OŠ “Simenon Aranicki” i roditelja đaka.
“Budemo im podrška i pomoć u učenju i vodimo računa da se dobro osećaju. Sa njima sam tokom časa, obavljam terenske posete roditeljima, organizujemo radionice o važnosti obrazovanja i ranih brakova, ali i vodimo računa o tome da imaju obezbeđen pribor za rad i školski pribor, pa i odeću. Tako, kada je detetu nešto potrebno, kontaktiramo Crveni krst ili organizujemo humanitarnu akciju na nivou škole”, objašnjava Nikolić svoje radne zadatke.
U saradnji sa nastavnim osobljem, dodaje ona, prati se napredak deteta i potom procenjuje koji vid podrške i pomoći mu je potreban. U momentu kada se ispostavi da dete napreduje i da ne izostaje sa nastave, onda više nema potrebe ni za intervencijama i terenskim posetama.
Kako Nikolić ocenjuje, mere lokalne samouprave kojima se podstiče obrazovanje romske populacije jesu efikasne i značajne, ali jednaku ulogu u istrajniosti u obrazovanju igraju i zapsleni u školi.
“Nagrade deluju stimulativno na njih, u smislu da se naredne godine potrude da i oni dobiju, na primer, tablet, motiviše ih. Dobili su i stanove što je jako važno, međutim, problem je što su roditelji najčešće korisnici socijalne pomoći, nisu zaposeli i sa niskim primanjima ponovo dođu u situaciju da ne mogu da plate račune, isključi im se struja. Mislim da je još zaposlenje roditelja ta karika koja nedostaje i utiče i na obrazovanje dece”, zaključuje pedagoška asistentkinja Tamara Nikolić.
Pored toga, škola sa predškolskom ustanovom i srednjim školama sačinjava plan tranzicije kako bi se učenici lakše i bolje prilagodili novoj sredini.
U ovoj obrazovnoj ustanovi postoje jasne procedure i koraci koji se tiču izostajanja i uspeha učenika, kojih se pridržavaju i na taj način se bave svakim učenikom. Po potrebi se pravi individualni plan podrške za određeno dete, prilagođava se i rad, i sadržaj, kao i raspored i način rada. Održava se dopunska nastava, nekad i individualna.
“Po procedurama, u situacijama koje to zahtevaju, uključujemo i ostale institucije: Centar za socijalni rad, Interresornu komisiju, Dom zdravlja, Crveni krst, Kancelariju za inkluziju Roma”, navodi Pavlović Antić.
U školi se obeležavaju Dan Roma, Dan tolerancije, Dan maternjeg jezika, gde se predstavljaju jezik i kultura Roma i tako šalje poruka o jednakosti. Pored toga, i roditelji učenika romske nacionalnosti su uključeni u život i rad škole.
Roditelji romske dece u ovoj školi su uključeni i u rad Saveta roditelja, a jedna od njih je i Maja Jovanović, čije troje dece pohađa nastavu u OŠ “Simeon Aranicki” iz Stare Pazove.
Ona za Maglolistač kaže da su napori škole i finansijska podrška Opštine značajni, ali da je jednako važno i prihvatanje u zajednici koje je, kako ocenjuje, poslednjih godina značajno napredovalo.
“Mi smo ovde dobili stan. Moja deca su odlični i vrlo dobri učenici i sin je ove godine nagrađen tabletom, kao najbolji učenik. Znači nam i podrška u vidu knjiga i školskog pribora na početku školske godine, ali i stalna podrška u školi, svaka pomoć nam mnogo znači”, kaže Maja.
I prema njenom viđenju, kod Roma su problem finansije zato što ne rade i žive od socijalne pomoći, a teško im je da dođu do zaposlenja jer nemaju školu.
Ona sama je, međutim, zaposlena na pola radnog vremena – kao jedina Romkinja u firmi.
“Ja sam studirala, ali nažalost nisam završila fakultet. U moje vreme nije bilo puno studenata, a sada sam zadivljena koliko ih je, kao i onih koji završavaju srednje škole. Iako i dalje ima odvajanja i samoizloacije među Romima, mislim da su i društvo i politika doprineli da se podigne svest o značaju obrazovanja i uključivanju Roma u društvene aktivnosti”, ocenjuje Maja.
Ona smatra da su – kao vid nefinansijske i nematerijalne pomoći – od velikog značaja i pedagoški asistenati, te da bi njihove aktivnosti i kapacitete trebalo dodatno osnažiti i pojačati.
“Deca su jako povučena, ne žele da pričaju, ne druže se. Tu bi trebalo poraditi, videti šta je problem i uključiti ih u društvo. Da li su problem pocepane patikice, zadirkivanje, treba ih podučiti kako da reaguju. Tu je i pubertet, kao posebna i jako bitna faza gde ih treba osnaživati i gurati na pravi put. Rana udaja devojčica je danas jako retka, ali je i dalje prisutna“, kaže Maja Jovanović.
Direktorka lokalnog Centra za socijalni rad, Rada Žugić, za Magločistač navodi da u Staroj Pazovi živi između 350 i 400 romskih porodica, iz kojih se obrazuje oko 220 dece, a od tog broja je 60 srednješkolaca.
Ona smatra da na visok broj romske dece u obrazovnom sisitemu utiču mere koje se u ovoj opštini poslednju deceniju sprovode u kontinuitetu i kroz sinergiju svih relevantnih ustanova i nevladinih organizacija.
“Interesantan je pokazatelj da je udeo školske i srednjoškolske populacije kod Roma tek malo manji od udela školaraca u ostalom stanovništvu. Bližimo se idealu da se udeo školske dece ne razlikuje kod Roma i drugih nacinalnih zajednica”, ističe direktorka Žugić.
Ona navodi da je tamošnji Centar za socijalni rad prvi u Srbiji bio pokrenuo projekat „Socijalni radnik u školama“ zahvaljujući kojem su imali uvid u svaki segment socijalne zaštite među školskom decom, pa i onog dela koji se tiče Roma.
“Na žalost, u Srbiji je praksa da se neka dobra mera sprovodi samo dok traje projekat preko koga se finansira i posle nestane. Mislim da je uspeh opštine Stara Pazova to što su sve mere i projekti sprovođeni bar deset godina u kontinuitetu. I politička volja je važna”, ocenjuje Žugić.
Da li model podsticanja školovanja dece iz romske nacionalne zajednice koji se primenjuje u Staroj Pazovi može da se primeni i u drugim sredinama?
Ombudsman Bačke Topole, Miladin Nešić, kaže za Magločistač da se radi o složenom društvenom problemu koji zahteva mnogo veće angažovanje celog društva, ali i da modeli uspešnosti u jednoj opštini ne moraju da budu efikasni i u drugoj.
Kada su u pitanju benefiti za učenike romske populacije u vidu prednosti za upis u srednje škole ili niži prag potrebnih bodova za ostvarivanje prava na upis u određenu srednju školu, Nešić kaže da se tu otvaraju mogućnosti za zloupotrebe.
“Izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezujuće, pa se građani u jednoj prilici izjašnjavaju na jedan način, a potom u drugoj drugačije, a onda ne postoji mogućnost da to neko proverava, pa je u ranijem periodu bilo i zloupotreba prilikom upisa na fakultete ili u srednje škole”, navodi ombudsman Nešić.
Komentarišući mere koje propisuje zakon u pogledu obaveznosti osnovnoškolskog obrazovanja, Nešić naglašava da je osnovni cilj da dete završi školu, a ne da se roditelj kazni.
“Kažnavanje ne dovodi do rešenja problema. Pre svega, imamo deo populacije koji ni ne zna za tu zakonsku obavezu, niti razume zašto dete mora i treba da ide u školu, jer smatra da ono mora da pomaže, da radi, da čuva mlađu decu. Dakle, postoje otpori”, navodi bačkotopolski ombudsman.
On smatra da veoma značajnu ulogu u istrajnosti kod osnovnoškolskog obrazovanja imaju pre svega obrazovne ustanove i centri za socijalni rad, koji pak često ne raspolažu adekvatnim kadrom i kapacitetima da bi se usvojena strategija primenjivala do kraja.
“Trebalo bi neko da se baš usredsredi na tu populaciju i da prati i insistira na obrazovanju, potreban je pojačan nadzor. Na nivou opštine treba da postoje kapaciteti u ljudstvu i finansijama za to. Ako je opština razvijena, i ako ima resurse, to je dobro polazište, ali morate imati i opredeljenje i politiku, planove i projekte”, rekao je Miladin Nešić, i precizirao:
“Situacija nije svuda ista. Treba tu populaciju najpre skenirati, utvrditi njihov položaj, njihova interesovanja i potrebe i na osnovu toga da se kreira loklani program. Ako su mere koje primenjuje Stara Pazova kod njih efikasne, ne mora da znači da bi one i kod nas bile delotvorne. Na primer, imate za početak pitanje da li je populacija orijentisana prema urbanom delu ili imate ljude na selima. Drugačiji su i pristupi i potrebe”.
This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.