Od Dana Republike više nije ostao ni svinjokolj: Tovljenika teško naći, u marketima 200 grama čvaraka košta 500 dinara

Osam decenija nakon ustanovljenja 29. novembra za Dan Republike, nema više asocijacija na ovaj praznik, a nisu iste više ni prilike, pa čak ni klima. Popularni “Dvadesetdeveti”, koji se nekada praznovao dva dana, ne prolazi u znaku familijarnih okupljanja, druženja, školskih priredbi, pa čak više nema ni tradicionalnog svinjokolja za koji je upravo idealno vreme bilo pred kraj novembra – em se dva dana nije radilo, em su temperature uveliko bile ispod nule.

“Sećam se, uvek smo dva dana klali na 29. novembar. Okupljali smo se i družili, komšije, familija… Danas sve manje ima tog tradicionalnog svinjokolja, pa čak i ja unazad nekih pet godina nosim svinju u klanicu. Sve je manje druženja, ljudi nemaju vremena za tako nešto, nego kupe svinju i donesu kući gotovo meso”, kaže za Maločistač Čaba Mikuška, predsednik Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Topole.

I dok će kod jugonostalgičara ovaj datum sigurno izmamiti uzdah za nekim “lepšim vremenima”, oni koji su navikli da se u ovo doba godine snabdeju mesom za narednih 12 meseci, doći će do novog saznanja, a to je da su tovljenici postali “retka vrsta”.

Razlog? Loše prilike u svinjarstvu.

Porodica Radojević iz Bačke Topole unazad nekoliko godina u novembru kupuje tovljenika od preporučenog odgajivača da bi im potom majstor Mića uslužno klao, izrađivao i dimio prerađevine sa spiska koji mu dostave.

“Na ovaj način smo značajno povoljnije obezbeđivali sveže meso i kvalitetne suhomesnate proizvode. Ako platimo cenu žive vage, obradu mesa i dimljenje, i dalje smo finansijski u prednosti, a pri tom znamo šta jedemo, što je još bitnije”, ocenjuju naši sagovornici.

Međutim, kako ističu, ove godine majstor Mića nije uspeo da im nađe proizvođača svinja, te su tovljenika jedva uspeli samostalno da pronađu:

“Čovek koji kolje nam je uglavnom proteklih godina preporučivao gde možemo naći tovljenika. Međutim, ove godine, kaže, više niko koga on poznaje ne drži svinje zbog neisplativosti. Tako da smo do tovljenika uspeli da dođemo jedva tek nakon mesec dana traganja.”

Pozivajući istog mesara, i mi smo dobili sličan odgovor: “Zbog trenutno male platežne moći građana, najtraženiji su tovljenici kilaže od 100 do 130 kilograma, ali njih ćete sada teško naći”.

Ako ste, međutim, uporni kao Radojevići, za kilogram žive vage ćete plaćati oko 300 dinara, a za obradu mesa još 45 dinara. Ovome treba dodati začine za kobasice koji koštaju oko 1.500 dinara, dok usoljavanje sa čuvanjem i dimljenjem po kilogramu staje 120 dinara. Ukoliko želite da odimite samo kobacice, naplaćuje se 400 dinara “po štapu”. Na ovaj način, tovljenik od oko 120 kilograma sa kompletnom obradom izađe oko 45.000 dinara.

Mikuška: “Broj malih proizvođača se prepolovio za pola godine”

Cena svinja žive vage u Bačkoj Topoli se kreće od 230 do 300 dinara za kilogram. Otkupna cena u zadrugama i kod otkupljivača je 230 do 250 dinara, dok za kupovinu pojedinačnih grla cena iznosi oko 300 dinara.

Na teritoriji opštine Bačka Topola trenutno ima više od 3.000 krmača, a ova cifra je raspoređena tako što 30 odsto pripada malim odgajivačima, dok se 70 procenata od ukupnog broja uzgaja na farmama, kaže za Magločistač Čaba Mikuška, predsednik Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Topole.

“Broj grla i broj malih proizvođača su se prepolovili za poslednjih pola godine, i ja znam sigurno 100 gazdinstava koja su se ugasila zbog neisplativosti uzgoja svinja. Cifre nešto malo idu u prilog većim farmama, koje neznanto povećavaju broj grla”, ocenjuje Mikuška.

On dodaje da je upravo ovo razlog trenutne nedostupnosti tovljenika:

“Pojedinci su zapravo navikli da svinju kupe od nekog svog čoveka, i onda pitaju njega – ne držim više svinje, pitaju nekog drugog – ne držim više svinje, jer to su sve oni mali proizvođači koji su stavili katance na svoje farme. Veći farmeri tovljenike prodaju otkupljivačima, a ne pojedincima, i zato deluje da tovljenika nema”. 

Cene stočne hrane duplirane su u odnosu na lane, dok je kilogram žive vage svinje porastao za oko 30 procenata. Sa trenutnom cenom tovljenika koja se kreće od 270 do 300 dinara, proizvođači su tek na nuli – ocenjuje Mikuška.

“Trenutno najbolju cenu za proizvođača drže krmače, tu je cena od oko 240 dinara realna jer možemo da izvučemo uloženo. Ako gledamo iz ugla kupca, onda je sve ovo preskupo. Ali opet, ako uporeimo sa cenama u mesarama, ipak se isplati ukoliko čovek može jednu prosečnu platu da izdvoji za svinju.”, zaključuje Mikuška.

U marketima najskuplji sveži losos i goveđa pršuta

U skladu sa trendom rasta cena svih namirnica, i cene mesa i mesnih prerađevina otišle su u visine, a sve češće su dostupna pakovanja od po 300 ili čak i 100 grama, što je obrok za jednu osobu. Ovako se, kažu trgovci, lakše proda jer su cifre koje vidimo manje.

Tako se, kada je pitanju junetina, prema podacima sajta cenoteka.rs, rebra mogu naći po akcijskoj ceni od 750 dinara za kilogram, dok but ide i do 1.300 dinara. Kada je reč o piletini, najpovoljnija su krilca koja se nude po ceni od 320 dinara, dok je kilogram belog mesa dostigao 730 dinara.

Od svinjetine je najskuplji kilogram karea bez kostiju koji košta i do 1.200 dinara, zatim sledi file za 1.000 dinara, dok su najpovoljnija svinjska leđa sa kostima, koja se mogu pazariti po ceni od oko 550 dinara po kilogramu. Kilogram ćevapa staje oko 650 dinara, a roštilj kobasica se može naći za 100 dinara manje.

Sinonim svinjokolja postao je pravi luksuz – pakovanje čvaraka od 200 grama kreće se i do 500 dinara. Pečenica u pakovanju sa duplo manjom gramažom doseže i 420 dinara, a za kilogram čajne kobasice potrebno je izdvojiti od 1.100 do 2.000 dinara.

Kila goveđe pršute ide i do 5.000 dinara, dok se svinjska u pakovanju od 100 grama može naći po ceni od oko 300 dinara. Pančeta je oko 2.500 dinara, a takođe se prodaje i u vakumiranim pakovanjima od po 100 grama sa cenom od oko 250 dinara.

Pred početak posta, za kilogram sveže ribe potrebno je izdvojiti bar 550 dinara, na primer za kilogram pastrmke, do čak 2.300 dinara za losos.