Na projekat izgradnje crpne stanice “Lukač” na Bačkotopolskom jezeru primedbe uložile lokalne NVO i predsednik Opštine

Studija o proceni uticaja projekta izgradnje zalivnog sistema “Lukač” na bačkotopolskoj akumulaciji na životnu sredinu je urađena na osnovu zakona, ali je potrebno razmotriti podnete primedbe i u skaldu sa mogućnistima ih ugraditi u Studiju – navodi se u zaključku juče održane javne rasprave na ovu temu u Bačkoj Topoli.

Primedbe na ovaj dokument su podnele lokalne nevladine organizacije Ekološko udruženje ribilovaca “Jezero”, Ekološki pokret za sadašnjost i budućnost, zatim Ekološko društvo “Arkus”, Udruženje građana “Zeleno zvonce”, kao i predsednik Opštine Bačka Topola Adrian Satmari, a pored najbrojnijih ribolovaca, javnoj prezentaciji projekta je prisustvovao i direktor preduzeća “AquaTop” d.o.o. Zoltan Ivanič, kao i zainteresovani građani.

Zajednička zabrinutost svih je bila usmerena na nizak vodostaj koji Bačkotopolsko jezero prati unazad godinu dana, kao i na to da će priključivanje još jedne crpne stanice situaciju dodatno pogoršati.

U ime EUR “Jezero” primedbe na projekat je izneo predsednik, Mile Antunivić, koji je naglasio da je izvođač najpre morao tražitii saglasnost upravljača Parkom prirode “Bačkotopolske doline”, kao i da je neophodno sprovesti monitoring vode i staništa u blizini budućeg vodozahvata kako bi se definisalo tzv. nulto stanje.

Potrebno je, takođe, kako su naveli iz ovog udruženja, sprečiti curenje goriva, ulja i antifriza iz budućeg agregata koji će raditi na dizel gorivo, a koji je ”najjeftinija varijanta izvora energije”, te u ovom slučaju, kako je ocenio građanin Aleksandar Bajić, “nije gledan širi društveni interes, već isključivo najekonomičnije rešenje investitora”.

“Mesto na kojem je planirano postavljanje crpilišta predstavlja mesto velikog bogatstva ribljeg fonda, sa karakteristikama posebnog staništa i plodišta”, naveli su ribolovci i naglasili da otuda postoji opravdana bojazan na negativan uticaj ovog projekta na životnu sredinu.

Predstavnik preduzeća “HTM projekt” biro za projektovanje iz Novog Sada, prof. dr Atila Bezdan, koji je izradio projekat, kazao je da zbog vodostaja u pogledu projekta javnost ne treba da  brine jer je sve odrađeno u skadu sa propisima.

“Radni minimum jezera je na koti 97mnm i dostizanjem tog nivoa se uvode restrikcije tj. zabranjuje se navodnjavanje. Ukoliko ipak dođe do crpljenja vode, potrebno je o tome obavesititi nadležne inspekcijske službe”, kazao je Bezdan istakavši i da će, ukoliko komisija tako odluči, biti urađen i nulti monitoring.

Ivanič: “Predstoji nam borba za vodu”

Prvu liniju nadzora će, kako je rečeno, kao i do sada, obavljati ribočuvarska služba. Direktor preduzeća “AquaTop” d.o.o, Zoltan Ivanič, ocenio je da se protiv zakona ne može, ali da predstoji “borba za vodu”.

“Ono što možemo, jeste da kontrolišemo, a to će da rade ribočuvari, koji će da dostavljaju informacije, koje ćemo potom da prosleđujemo nadležnim institucijama. Pratićemo funkscionisanje celog sistema za navodnjavanje jer je to u našem zajedničkom interesu”, kazao je Ivanič.

Predstavnik Ekološkog pokreta “Za sadašnjosti budućnost” Peter Červenak je istakao da je pozitivno to što se u ovom slučaju navodnjava iz akumulacije, a ne crpljenjem podzemnih voda i pijaćom vodom, ali da ceo projekat mora da bude bezbedan za živi svet i životnu sredinu.

“Bolje rešenje bi bilo priključivanje na vod elektroprenosivog sitema za napajanje zalivnog sistema umesto korišćenja dizel agregata, jer bi definitivno i potencijalno zagađenje bilo izbegnuto, a bilo bi manje buke koja bi remetila živi svet”, ocenio je Červenak.

On je kazao i da bi bilo potrebno revidirati biološki minimum koji je postavljen pre 40 godina, kada je jezero bilo značajno drugačije.

Ovom stavu se pridružio i predstavnik Udruženja “Zeleno zvonce”, Milan Šikanja, koji je ocenio da “ono što stoji na papirima ne odgovara stvarnosti”:

“Evidentno je da više nema oscilacije nivoa vode u jezeru kao što je to nekad bio slučaj, da voda varira dva metra. Vegetacija na obali jezera se sada suši zbog niskog vodostaja i povlačenja vode. Manja količina vode dovodi do bržeg njenog zagrevanja i većeg isparavanja. Osamdesetih godina nije bilo ovo jezero, nego neko drugo, a mi se vodimo papirima iz onog vremena”.

U svom dopisu je Ekološko društvo “Arkus” takođe istaklo da je za izgradnju crpne stanice izvođač morao tražiti saglasnost upravljača. Oni su u prvi plan stavili izuzetno nizak vodostaj koji prati akumulaciju i zahtevali da se prilikom izrade projekta ispoštuju svi propisani uslovi o zaštiti prirode, kao i da se na vodozahvatu “Lukač” obavezno ugradi merač protoka kako bi se kontrolisali kvalitet i količina zahvaćene vode.

“Skrećemo pažnju na to da se izgradnja odvija u drugoj zoni zaštite Parka prirode ‘Bačkotopolske doline’, te da je zbog toga veoma važno pridržavati se svih propisa kako ne bi došlo do narušavanja staništa strogo zaštićenih životinjskih vrsta. Poslednjih godina se u javnosti samo nagađa o količini vode koja se crpi iz jezera i stvara se atmosfera nesigurnosti i negativna slika kod korisnika”, navode iz “Arkusa”.

Satmari: ”Neophodno je da se svi akteri ponašaju odgovorno i domaćinski prema vodi”

Tokom javne rasprave se čulo i da se privodi kraju izgradnja kanala kojim će se dopremati voda u Zobnatičko jezero, te da nedostaje svega nekoliko kilometara koji čekaju završetak izgradnje brze pruge.

U vezi sa ovom konstatacijom, prisutni su predložili da bi možda bilo dobro sačekati puštanje u rad tog kanala, kako jezero do tada ne bi ispaštalo.

U pročitanim primedbama predsednika Opštine Bačka Topola, Adriana Satmarija, naglašava se da se uticaj klimatskih promena u vidu suše nesumnjivo odražava i na Bačkotopolsko jezero, te da je zato strahovanje građana da će prekomerna eksploatacija jezera dovesti do njegovog presušivanja – razumno.

“Radi prevazilaženja problema defcita vode za naše područje još četrdesetih godina dvadesetog veka su započete aktivnosti radi zadržavanja sopstvenih voda na području severne Bačke, kao i dovođenja vode iz kanala. Za završetak podsistema Tisa-Palić, sa posebnim osvrtom na Zobnatičko jezero, potrebno je uraditi kanal Orom-Čik-Krivaja druga faza, kao i opremu sa crpnim stanicama za sve prateće objekte na trasi kanala”, podsetio je Satmari.

S tim u vezi, Opština Bačka Topola apeluje kod nadležnih organa da se što pre pristupi izgradnji kanala za snabdevanje Bačkotopolskog jezera vodom, dodaje se, ali je takođe neophodno da se svi akteri na lokalnom nivou ponašaju odgovorno i domaćinski prema vodi u jezeru, kako bi se obezbedili uslove da jezero dugoročno bude oaza mira za građane, istakao je predsednik Opštine, naglašavajući i da posebnu pažnju investitor treba da obrati na stručan nadzor sistema i stručnu radnu snagu.

Ivan Marinkov, projektant ”HTM projekta” je u svom izlaganju naglasio da je obrađivaču Studije “svakako cilj zaštitita životne sredine”, te da će se truditi da u vezi sa tim uvaže iznete primedbe, ali je naglasio da je “Studija rađena prema svim uslovima koje su dale nadležne institucije”.