Na predlog Komisije za procenu štete na usevima, bačkotopolskim paorima umanjena naknada za samodoprinos

Kao vid pomoći poljoprivrednicima, a na predlog Komisije za utvrđivanje nastale štete od elementarne nepogode – suše, Skupština opštine Bačka Topola je na zasedanju održanom 20. oktobra usvojila Odluku o umanjenju utvrđene prosečne cene merkantilne pšenice za 2022. godinu poljoprivrednicima, vlasnicimna zemljišta, koji su obveznici samodoprinosa na teritoriji Bačke Topole.

Poljoprivrednici će tako mesni samodoprinos po osnovu prihoda od poljoprivrede i imovine za tekuću godinu plaćati po formuli 50 odsto utvrđene tromesečne prosečne cene merkantilne pšenice na novosadskoj Produktnoj berzi, odnosno 15,80 dinara po kilogramu.

U obrazloženju Komisije je navedeno da će proizvodna 2021/2022. godina ostati upamćena kao izuzetno nepogodna za ratarsku proizvodnju zbog velikog nedostatka padavina tokom proleća i leta i izuzetno visoke temperature, što je rezultiralo umanjenjem prinosa svih ratarskih kultura.

Komisija je u svom izveštaju analizirala ovogodišnju količinu padavina i prosečne temperature vazduha, te ih je upoređivala sa ranijim godinama.

Tako je uočeno da je temperatura vazduha tokom cele godine, osim u aprilu, bila viša od proseka, a u avgustu za čak 4,2 stepena, dok su padavine svakog od prvih osam meseci ove godine bile u deficitu – sumirano do 19. avgusta u minusu za 244,4 litre po metru kvadratnom.

Najveće su štete na prolećnim usevima

Analizom je ovogodišnji prinos roda žitarica upoređivan sa trogodišnjim prosekom, gde su uočena umanjenja za sve useve, a najviše za soju i kukuruz kod kojih su ratari prijavljivali gubitke i do 80 odsto. Slede lucerka, suncokret i šećerna repa čiji je rod manji za 42-49 posto, potom uljana repica sa prosečnim umanjenjem roda za 30 odsto, dok su ječam i pšenica podbacili u proseku za 25, odnosno 24 procenata.

Kako je navedeno, podaci koji su analizirani su dobijeni iz Poljoprivredne stručne službe, obilaskom terena i anketiranjem 150 poljoprivrednih proizvođača sa teritorije opštine Bačka Topola.

U Izveštaju devetočlane komisije kojom je predsedavao Viktor Kovač, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i privredu, zaključuje se da su najveću štetu ove proizvodne godne pretrpeli prolećni usevi.

“Velike površine kukuruza su silirane, pošto se ne isplati kombajnirati, a i kvalitet silaže je loš zbog malog sadržaja zrna”, navodi se i dodaje da će ovakvo stanje za posledice imati dodatno opadanje rentabilnosti ratarstva, gde na pojedinim parcelama prihodi neće pokriti ni troškove proizvodnje.

Takođe, komisija smatra da će se stanje loše odraziti i na stočarsku proizvodnju u opštini Bačka Topola:

“Visoke cene ratarskih proizvoda poskupljuju i umanjuju rentabilnost stočarske proizvodnje, pa je u toku značajno smanjenje stočnog fonda, a to ostavlja dubok trag kako u celokupnoj poljoprivredi, tako i u industriji i ekonomiji”, navodi se u izveštaju komisije.

Ovakav zaključak potvrđuje za Magločitač i predsednik Udruženja odgajivača svinja iz Bačke Topole, Čaba Mikuška:

“Za sada brojnost svinja u Bačkoj Topoli održava nekoliko farmi koje su ojačale, ali se polovina malih gazdinstava ugasila zbog neisplativosti proizvodnje, što znači par stotina malih proizvođača manje. Dodatno umanjenje broja tovljača možemo da očekujemo od marta, do kada će stočari utrošiti prošlogodišnje zalihe hrane”.

“Mere države i opštine samo zamazivanje očiju javnosti”

Sa  novom merom opštine nije bio upoznat nijedan od ratara sa kojimo smo razgovarali, a pored toga što poljoprivrednici nisu informisani o novoj meri opštine Bačka Topola, ocenjuju i da im ona nije od velike pomoći.

Ovakvog je stava i naš sagovornik.

“Kada takvu meru pomoći pretvorimo u cifre, onda dobijemo nula. To ne pokriva ni 0,01 posto štete koju su ove godine pretrpeli poljoprivredni proizvođači iz Bačke Topole tako da smatram da je takav potez čisto zamazivanje očiju javnosti i onih koji se ne razumeju u poljoprivredu, i da samo izaziva veći bes samih poljoprivrednika”, kaže Mikuška.

Upitan da li se očekivalo više od rezultata protesta poljoprivrednika održanih letos širom Srbije, a koji su mirnom vožnjim kroz grad bez zaustavljanja saobraćaja podržali i Bačkotopolčani, on odgovara negativno i dodaje da zbog sankcionisanja prave proteste Bačkotopolčani nisu održali unazad 15 godina, kada su bili među prvima:

“Popisivali su tada registarske tablice nama iz prvih redova, i potom nas je policija, koja nas do tada nije zaustavljala, kontrolisala bar jednom mesečno podsećajući nas da smo bili na protestima. A znamo da je 90 odsto naše mehanizacije zastarelo i da uvek mogu da nađu nedostatke zbog kojih bi nas kaznili. Na ovaj način su nas ućutkivali”.

Mikuška dodaje da u resornom ministarstvu i Vladi znaju da su poljoprivrednici slabiji na rečima, te da sa druge strane neće ostaviti neuzorane i nezasejane njive, a štale prazne – na tim činjenicama se uvek baziraju, pa je tako i ove godine.

“Taj dogovor koji je napravljen na sastanku tokom protesta je bio dobar, međutim, kad je došao na potpisivanje u vidu predloga mera, već je bio totano friziran i napravljen da bude dobar i po ministartvo. Poljoprivrednici na kraju ništa nisu dobili od ministartva, a po nekim stavkama su i nazadovali”, zaključuje naš sagovornik.

Pored jednokratne mere umanjenja naknade za samodoprinos, opština ovdašnjim poljoprivrednicima, bez obzira na sušu, pomaže i kroz konkurse, pa je tako ove godine na ime Konkursa za raspodelu sredstava za podsticaj razvoja poljoprivrede predviđeno 13 miliona dinara.

“Konkursi mogu pomoći jedino onima koji su imućniji, pa imaju prostora da od proizvodnje žive i još izdvajaju i sredstva za dalja ulaganja. Mali poljoprivrednici celu svoju imovinu stavljaju na kocku da bi opstali. Zbog toga ove godine i masovno prekidaju sa proizvodnjom jer ne žele više da se zadužuju. Bilo koji konkurs zahteva lična novčana ulaganja, a mladi poljoprivrednici unazad pet godina nemaju od čega da ulažu”, zaključuje Mikuška.