Početak kupališne sezone na Bačkotopolskom jezeru, prema svedočenjima pojedinih posetilaca, obeležili su ubodi insekata praćeni alergijskim reakcijama na koži, naročito kod dece. Dok ocenjuju da ubode stvaraju vodene stenice, građani su se Magločistaču obratili pitanjem: Da li je voda bezbedna za kupanje?
Informaciju o prenamnoženim insektima u jezeru i na plaži, potvrdio je i Zoltan Ivanič, direktor preduzeća „AquaTop“, u čijoj je nadležnosti i upravljanje zaštićenim područjem jezera i ribarskim područjem, koji ocenjuje da će priroda sama urediti situaciju.
„Svaka prirodna voda ima svoje godišnje cikluse, tako smo i na Bačkotopolskom jezeru unazad par godina suočeni sa razmnožavanjem vodenih i ostalih insekata na početku kupališne sezone. Po našem mišljenju priroda će i ove godine uravnotežiti broj insekata“, rekao je Ivanič.
U ovom smislu, kako pojašnjava, računa se na „pomoć“ velikog broja riblje mlađi u plitkim vodama uz obalu.
„Sem alergične reakcije na ubode insekata, drugih pritužbi posetilaca nije bilo. I ovim putem bismo pozvali posetioce da paze na sebe kao i na prirodu, i da rekvizite štranda koriste na sopstvenu odgovornost“, poručio je Ivanič.
On je dodao i da je obala jezera u delu od štranda do poluostrva 18. i 19. juna bila tretirana sa zemlje sredstvom protiv krpelja i letećih insekata, kao i da će se tretman po potrebi ponoviti i u toku letnje sezone.
U Zavodu za javno zdravlje Subotica za Magločistač kažu da od strane opštine Bačka Topola nije bilo zahteva za analizu površinske vode Bačkotopolskog jezera, te da iz tog razloga nemaju ni uvid u kvalitet vode za kupanje, odnosno odgovor na pitanje da li je jezero bezbedno za kupanje.
Hidrobiolog i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Branko Miljanović za Magločistač kaže da je izuzetno mala mogućnost da su ubode na koje se kupači žale napravilevodene stenice.
„Vodene stenice retko kada diraju ljude. One se vide golim okom i plutaju po površini vode. Ukoliko se radi u ubodima koji nastaju u vodi, to može biti i neka ribica. A da se u samoj vodi insekti toliko prenamnože da bi napadali ljude, to je gotovo nemoguće“, navodi prof. Miljanović.
On ocenjuje da postoji mogućnost da je reč o papatačima, sitnim mušicama koje brzo lete i skoro se ni ne vide, ali i naglašava da s obzirom na to da nemamo uzorak insekta, možemo samo da nagađamo i o uzroku i o tretmanu.
„Trebalo bi uzeti uzorak vode i uraditi ozbiljnu analizu i ispitati da li je ciklus u jezerskoj vodi kompletan ili ima nekih poremećaja koji dovode do prenamnožavanja pojedinih vrsta“, naveo je.
Kako objašnjava, ribe donekle rešavaju situaciju, jer se hrane insektima u vodi i tako mogu da regulišu njihovu brojnost, međutim ističe da je brojnost svake vrste njen biološki ciklus.
„Svaka vrsta ima svoj ciklus, odnosno momenat na svake dve ili tri godine kada se prenamnoži i imamo njihovu najezdu. U tom momentu postoji povoljan momenat za njihovo razmnožavanje, desi se splet okolnosti i ekoloških faktora koji su povoljni za tu vrstu. A da bismo tačno rekli zbog čega se to dešava, potrebno je uraditi ozbiljno naučno istraživanje“, kaže prof. dr Branko Miljanović.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.