Muzejska pedagogija u Muzeju opštine Bačka Topola: Inovativnim metodama do nove publike

Praktične i teorijske odgovore na pitanje kako najmlađe “namamiti” u svet knjiga i pripovedanja, četvrkom nudi serijal radionica Centra za omladinsku i dečiju književnost iz Mađarske, usmeren na decu uzrasta do tri godine, a u organizaciji Muzeja opštine Bačka Topola. Uporedo, svakog utorka, takođe u okviru programa muzejske pedagogije, roditelji sa decom mlađom od tri godine na istom mestu imaju priliku da učestvuju u radionicama “Ljuljanje beba na rukama”, gde se okupljeni druže uz gotovo zaboravljene dečije pesmice i igre.

Jučerašnja sesija na mađarskom jeziku pod nazivom “Divlji losos” održana je bila u muzejskoj prostoriji u kojoj su izložene ilustracije književnosti za decu u okviru retrospektivne izložbe “AGART” likovnog umetnika Atile Černika, koji je ilustrovao nekoliko dečijih knjiga i časopisa pomažući tako deci da razumeju tekst.

Tokom ovog šestodelnog programskog serijala zainteresovanim roditeljima sa malom decom, ali i muzejskim pedagozima, vaspitačima, nastavnicima, bibliotekarima i pedagozima, metode rada sa najmlađima otkrivaju pegagoški stručnjaci iz Mađarske.

Svi učesnici su u prilici da nauče aspekte prihvatanja savremenih dečjih književnih dela, dok se svako od okupljanja sastoji iz teorijske prezentacije i praktičnog dela – saznajemo od Hargite Gažo Vaštag, muzejske pedagoškinje bačkotopolskog muzeja.

“Za teorijske prezentacije angažovali smo predavače, dva ili tri stručnjaka, koji predstavljaju različite tehnike i pružaju metodološku pomoć za datu temu. Danas nas je posetila Ilona Groh, pronalazačica programa Ringato što u prevodi sa mađarskog znači ‘Ljuljanje beba na rukama’. Ona je održala sesiju za decu, a zatim je odraslima govorila o teorijskoj osnovi metode”, objašnjava Hargita.

U narednim nedeljama, na radionicama “Divlji losos” biće reči o čitalačkim navikama “alfa generacije” – kako ih vaspitati likovnim metodama i muzikom da postanu čitaoci, kao i o značaju pripovedanja, papirnom pozorištu, pedagogiji doživljaja. Ulaz je besplatan, ali je potrebna registracija učesnika putem mejl adrese topmuz@gmail.com.

U nastavku programa jučerašnje radionice bilo je reči o razvoju estetskih emocija u ranom detinjstvu uz pomoć književnosti za decu, o čemu je govorila dr Ana Zaluski Bereckine.

Radionica kao značajno iskustvo za mlade vaspitače

Jedna od onih koji redovno pohađaju ovakve vidove stručnog usavršavanja je Tamara Čuvardić, vaspitačica iz Subotice.

“Jako su mi se svideli sadržaji. Mnogo toga sam i zapislala sebi, neke pesmice, recitacije. Mislim da je predivno i nadam se da će biti više prilika da se nešto ovakvo vidi, i svakako bih svima preporučila učešće u radionicama”, prenosi svoje utiske Tamara.

Ona radi u dvojezičnoj grupici i, kako kaže, prisustvovanje ovakvoj radionici za nju je značajno sa dva aspekta:

“Interesantno mi je i sa aspekta mog zanimanja, ali i sa apekta buduće majke i rođake jer mi je bitno da mogu da provedem kvalitetno vreme sa decom koja me okružuju i koja će me okruživati u budućnosti”.

Vaspitačica Tamara dodaje da su sadržaji radionice veoma zanimljivi, te da je muzika deci važna iz više uglova – ona im skreće pažnju i umiruje ih, a ujedno i animira.

“Svakako da znanje sviranja na instrumentu, koje smo danas bili u prilici da vidimo, puno znači jer deci prija taj zvuk i nisu svi u tom uzrastu još bili u prilici da vide uživo, na primer, violinu. S druge strane, atmosfera sa roditeljima doprinosi da deca to ne shvataju kao neku aktivnost gde moraju da sede i rade. Ovde su opuštenija sa roditeljima, a usput se igraju i mogu da čuju neke stare pesmice i instrumente”, objašnjava Tamara.

Mama Ana: Radionice su prilika za učenje i druženje, ali i povratak u detinjstvo

Ana Dragoslavić je više puta sa njenim sinovima učestvovala u radionicama bačkotopolskog muzeja. Ona izdvaja da je njenoj deci posebno bilo interesantno upoznavanje sa instrumentima, i smatra da bi zato bilo dobro da se oni češće uključuju u praktične delove programa radionica.

Pored toga, kako kaže, znače joj lično ovakva okupljanja pedagoških stručnjaka i roditelja.

“Kada čujete ove tradicionalne pesmice, javlja se nostalgija, jer se sećam da mi je baba pevala isto dok sam bila mala. S druge strane, svi smo danas okupirani ekranima, a ja volim sa svojom decom nešto konkretno da radim, da kvalitetno provodimo vreme, pa ponekad ovde pronađem inspiraciuju za takve aktivnosti”, kaže Ana.

Takođe, dodaje ona, ovakvi skupovi su i prilika za druženje i upoznavanje.

“Mene interesuje svašta, lepo je sresti se i razgovarati sa različitim ljudima koji imaju decu sličnog uzrasta. Ovde sam stekla i nekoliko novih prijateljica. Družimo se na jedan drugačiji način, kroz pevanje, igranje i muziku, ali mislim da svako druženje ima neki svoje prednosti”, kaže naša sagovornica.

Program na mađarskom jeziku “Ljuljanje beba na rukama”, koji je otpočeo prošle godine, odvija se u muzeju svakog utorka od 17 časova. Učešće zainteresovanih roditelja sa decom je besplatno.