Retrospektivna izložba Atile Černika pod nazivom “AGART” otvorena je sinoć u Muzeju opštine Bačka Topola, kao rezultat ideje da se lokalnoj publici predstave savremeni umetnici. Kao ovogodišnji izbor iz tog niza, izložba je otvorena u sklopu manifestacije “Dani Bačke Topole” i u vreme kada bačkotopolski muzej slavi 20 godina postojanja.
Atila Černik je zbog bolesti bio sprečen da prisustvuje događaju, ali je posetioce sinoć pozdravio putem video-poruke. Tom prilikom, on se zahvalio na interesovanju za njegov rad, dok je posebnu zahvalnost uputio organizatorima izložbe.
Kustosi izložbe “AGART” su istoričarka umetnosti i kritičarka Judit Arva iz Mađarske, koja je svoj diplomski rad zasnovala na delu Atile Černika, mladi likovni umetnik Adrian Klajo iz Bačke Topole, kao i viši kustos i muzejski pedagog Muzeja opštine Bačka Topola Hargita Gažo Vaštag.
“Postavka na celom gornjem spratu muzeja predstavlja bogat odabir pola veka stvaralaštva ovog umetnika, čiji su zaštitni znak slova, te deo izložbe objašnjava šta za njega znače slova – a, e, o, t, i, m. Trudili smo se da obuhvatimo sve sfere njegovog umetničkog stvaralaštva, što nije bilo lako s obzirom na umetnikovu svetstranost”, rekla je za Magločistač Hargita Gažo Vaštag.
Posetioci su tako u prilici da, između ostalog, vide i Černikove umetničke knjige, a izloženi su i njegovi brojni crteži, zatim filmovi, razni oslikani predmeti poput odevnih, kao i drugi konceptualni radovi.
Osim toga, u jednoj prostoriji je izložena “muzejska pedagogija” koju čine Černikove ilustracije književnosti i časopisa za decu Mézeskalács i Jó Pajtás, kao i krpene lutke – za šta Olga Kovačev Ninkov kaže da joj je posebno drago što je publici izdvojeno kao celina:
“Dečije ilustracije je Atila radio paralelno sa konceptualnom umetnišću. Meni je posebno drago što je pažnja data i tome. Ovom sferom se Černik najviše bavio od rođenja svoje dece, od 80-tih godina. Tvrdio je da može da crta za decu tek kada bude blizu njih i razume ih. Neverovatno je koliko je ta ličnost puna ljubavi, puna boja koje je, sa druge strane, znao da isključi kada je radio konceptualnu umetnost, koju je opet stvarao na visokom nivou”.
Od nastanka ideje o “AGARTU” pa do otvaranja izložbe prošlo je oko godinu dana. U proleće je započeta transformacija izložbenog prostora, potom je tokom leta istraživan umetnikov opus i vršena selekcija radova, da bi se na postavljanju izložbe radilo poslednjih mesec dana.
Prikazano je oko 100 radova Atile Černika koji predstavljaju selekciju od više stotina postojećih, uz nastojanje da se obuhvati makar deo iz svakog segmenta njegovog opusa.
Oko posmatrača bi zaključilo da su pojedine grupe izloženih dela oštro odvojene jedne od drugih, ali da ipak čine jedinstvenu celinu, potvrđuje i kustos Adrian Klajo.
“Pažnju umetnika su zaokupirale dve stvari – telo i tekst, te njihova mešavina, koju je na najrazličitije načine prikazao kroz svoje stvaralačke faze. Izložba je grupisala prema slovima sa nekoliko koncepata, imena i lokacija povezanih sa svakim slovom, koji su igrali važnu ulogu u životu Atile Černika”, objašnjava Adrian Klajo za Magločistač.
Klajo ističe da je za njega, kao mladog umetnika i kustosa, bilo veliko zadovoljstvo učestvovati u nastajanju jedne ovakve postavke.
“Svakako mi je velika čast da obrađujem opus umetnika takvog kalibra kakakv je Atila Černik. Proces je za mene bio pravi izazov, zahtevao je mnogo rada, angažovanja i vremena, ali je zaista vredelo”, zaključuje Klajo.
U baštini bačkotopolskih umetnika, Atila Černik zauzima jedno veoma važno mesto. Prisutan je na umetničkoj sceni od kraja 60-tih godina prošlog veka. Veliki eksperimentator, čija se dela zasnivaju na konceptualnoj umetnosti. Neuhvatljiv i svestran, izuzetan i autentičan, i kao umetnik, i kao čovek. Sve to je, prema rečima Olge Kovačev Ninkov – Atila Černik.
“Sve što je Atila radio, radio je istrajno i iskreno. U svim medijima u kojima je radio bio je veoma uspešan. Tu mislim na umetničke knjige, mejl art, obeležavanje tela, kratke filmove konceptualnog tipa”, zaključuje naša sagovornica i izražava nadu da ćemo, nakon jednog ovako kvalitetnog istraživačkog rada kakav je “AGART” biti u prilici da uskoro uživamo u jednoj monografiji posvećenoj Atili Černiku.
Delo Atile Černika ne vezuje se samo za Bačku Topolu, već je njegov trag prisutan i u Senti gde je od 70-tih godina prošlog veka aktivan u tamošnjoj likovnoj koloniji i kao član eksperimentalne grupe “EK”. U Novom Sadu je živeo i radio u – kako voli da kaže – “fabrici slova”, odnosno “Forumu”, a značajan je njegov doprinos i subotičkoj grupi BOSCH+BOSCH u kojoj od 1969. godine deluju i Slavko Matković, Balint Sombati, Katalin Ladik, Laslo Kerekeš, Laslo Salma.
Osim toga, Černik je važan i zbog Omladinskog lista za mlade, koji je edukovao tadašnju ciljnu grupu o najnovijim tendecijama u umetnosti. Listajući danas taj časopis, mnogo saznajemo o tom vremenu i savremenicima tog doba.
Zbog svega toga, ove godine je Atili Černiku dodeljeno i priznanje “Pro urbe” opštine Bačka Topola, kao nagrada za živоtnо dеlо i dоprinos rаzvојu umetnosti.
Prisutnima se prilikom otvaranja izložbe obratio i pisac Oto Fenjveši iz Mađarske, rodom iz Gunaroša kraj Bačke Topole, koji je prethodno živeo i školovao se u Bačkoj Topoli, gde mu je predavač u srednjoj školi bio upravo Atila Černik.
Fenjveši je napravio osvrt na delo ovog svestranog umetnika, naglašavajući da je posebno srećan što je bio u prilici da od Černika uči.
“On me je učio kako da razmišljam o umetnosti, i kako da stvaram. Njega vidim za svog majstora, jer sam i ja radio dosta vizuelnih dela. Od 80-tih godina na ovamo mnogo pišem o likovnoj i vizuelnoj umetnosti. Jako mi je drago što mi je uzor i učitelj bio Atila”, rekao je Oto Frenjvrši u izjavi za Magločistač, i izrazio žaljenje što Černik nije mogao da prisustvuje otvaranju izložbe.
“Mnogo mi je žao što sad nije ovde, da zajedno otvorimo ovu fantastičnu izložbu, dostojnu jednom Atili Černiku i njegovoj umetničkoj praksi. Bačka Topola na mnogo toga može da bude ponosna kada je u pitanju Černikovo delo. Osim na prostorima bivše Jugoslavije, kroz grupu BOSCH+BOSCH poznat je i dostupan i u svetskoj umetnosti, kao i u evropskim fondacijama gde se mogu videti ostvarenja Atile Černika”, kaže Fenjveši.
Postavka “AGART” će u bačkotopolskom muzeju biti otvorne do 8. februara naredne godine, kada je 82. rođendan Atile Černika, a njeni pokrovitelji su pokrovitelji Ministrarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedniama, Nacionalni savet mađarske nacinane manjine, kao i Opštinska uprava Bačke Topole.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.