Miladin Nešić, zaštitnik građana Bačke Topole: Država još uvek ne prepoznaje instituciju Ombudsmana kao svoju podršku

Zahvaljujući inicijativi nekadašnjeg predsednika Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Bačkotopolčanina Šandora Egerešija, upravo je Bačka Topola bila prva opština u Srbiji koja je 1. aprila 2003. godine ustanovila instituciju Lokalnog ombudsmana, koja se prvobitno zvala – Građanski branilac.

Danas je ova institucija nezavistan i samostalan organ koji štiti prava građana i građanki i kontroliše rad svih organa, organizacija i preduzeća čiji je osnivač Opština Bačka Topola, a kojima su poverena javna ovlašćenja. Lokalni ombudsman se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih, građanskih i manjinskih prava i sloboda.

U Bačkoj Topoli, od samog osnivanja institucije, ovu funkciju obavlja Miladin Nešić, koji je ujedno i predsednik Udruženja ombudsmana Srbije.

“Mislim da bi instutucija lokalnog ombudmana trebalo da zaživi baš u svakoj lokaloj samoupravi, jer smo i dalje društvo u tranziciji. Kada govorimo o ljudskim, građanskim i manjinskim pravima, najveći problem je što su građani neinformisani. Drugi problem je što ne znaju kome treba da se obrate. A onda je tu i treći problem – što se pitanje ovih prava zna zloupotrebiti u druge svrhe. Građanska, ljudska i manjinska prava su pogodan prostor i za razne manipulacije, što ombudsmanima pravi problem”, ocenjuje Nešić u intervjuu za Magločistač.

Nakon gotovo 20 godina postojanja institucije Lokalnog ombudsmana u Bačkoj Topoli, Nešić zaključuje da su građani prepoznali ulogu te institucije, te da mu se godišnje obrati i preko 1.000 građana i građanki koji smatraju da im je povređeno neko pravo.

Koliko u Bačkoj Topoli ima posla za Zaštitnika građana, gotovo dve decenije nakon osnivanja te instituije?

Posla ima dosta. U godinama pre pandemije godišnje smo imali i preko 1.000 evidentiranih obraćanja. Tu, dakle, nisu ubrojane obične konsultacije i davanja saveta, gde nismo mi intervenisali. Izuzetak su poslednje tri godine, kada smo zbog epidemije prekinuli odlaske po selima, tako da nam se sada broj zvaničnih obraćanja prepolovio. Ukoliko nam stanje to dozvoli, od septembra planiramo ponovo da vratimo prijem građana u mesnim zajednicama, jer smatramo da smo ljudima tamo izuzetno potrebni. Često su to u pitanju socijalno ugrožene osobe koje nisu u mogućnosti da dođu u Bačku Topolu, a posredstvo mesnih zajednica u ovom smislu je odlično funkcionisalo. Bili smo dostupni građanima u 11 mesnih zajednica, dok samo u tri nismo mogli da obezbednimo uslove za rad zbog nedostatka adekvatnih prostorija.

Šta biste rekli, koliko je Vaša institucija zaživela i koliko je prepoznat delokrug Vašeg rada?

Rekao bih da jeste zaživela. Mada, kada su u pitanju građani, ima još dosta nerazumevanja, ali svakog saslušamo i usmerimo gde treba ukoliko nam se obrate zbog pitanja koje nije u našoj nadležnosti. Dakle, nikog ne vratimo sa vrata, već uvek pomognemo koliko možemo bez obzira na nadležnost. Kada govorimo o državi, odnosno lokalnim samoupravama – rekao bih da je tu veći problem, jer nas država još nije prepoznala kao instituciju koja je zapravo njihova podrška. Tako u pojedinim gradovima i opštinama imamo situaciju da nakon penzionisanja ili isteka mandata lokalnog ombudsmana nije imenovan novi, te se instutucija time ugasila. Ovo ide u prilog nerazumevanju važosti naše uloge, što nije dobro ni za građane, ni za državu.

Osim ovog nerazumevanja od strane lokalnih samouprava, sa kojim se problemima i ograničenjima još susrećete u radu?

Tu su i kadrovski problemi, fali nam stručnog kadra. Problem je i nedostatak zakonske regulative, i u tom smislu naše udruženje uz podršku OEBS-a radi na pisanju teksta zakona. Bilo je dosta osporavanja, ali konačno smo imenovani kao organ i to je pomak, jer smo do sad bili služba. Takođe, očekujemo da nam se Statutom omogući i ovlašćenje direktnog obraćanja Ustavnom sudu za pitanja procene ustavnosti, čime bismo značajno olakšali pojedine postupke. Međutim, za sada to pravo nemamo. Takođe, iako smo pri vrhu hijerarhije, odmah ispod predsednika opštine, naša plata je manja od plate šefa odeljenja, što takođe smatram da nije u redu.

Sa kojim povredama prava Vam se Bačkotopolčani najčešće javljaju?

U najvećem broju nam se obraćaju socijalno ugroženi građani, i funkcionalno ili elementarno nepismeni, i tu je jako bitno da sa njima najpre direktno razgovara neko iz lokala, ko će razumeti njihov problem. Uglavnom su to pitanja koja se odnose na socijalnu pomoć, tuđu negu, zbrinjavanje, problemi sa računima za komunalne usluge gde se žale da im se neadekvatno obračunava potrošnja vode, ali su sve zastupljenije i internet prevare, na koje u poslednje vreme u svakoj prilici skrećem posebnu pažnju građanima. Osim toga, mi u društvu nemamo efikasne mehanizme zaštite od nasilnika – bilo da je reč o nasilju u porodici ili saobraćajnom nasilju. Poslednjih godina je nekako kulminiralo nasilje i komšijska netrpeljivost sa raznim situacijama. Tu je osim ombudsmana, bitna i uloga medijatora.

Vi ste takođe licencirani medijator, inicijator osnivanja Centra za medijaciju opštine Bačka Topola, jedan od osnivača Nacionalnog udruženja medijatora Srbije i član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja medijatora Srbije. Koliko je u Bačkoj Topoli popuarno rešavanje sporova putem medijacije?

Imamo dosta uspeha u ovom smislu, posebno u slučajevima dogovora oko podele imovine tokom razvoda braka ili kod međukomšijskih nesuglasica. Od 15 slučajeva u kojima sam bio medijator bračnim parovima koji se razvode, samo jedan nismo uspeli da rešimo dogovorom. U jednom slučaju smo čak uspeli da sačuvamo brak, jer je par nakon madijacije odustao od razvoda, što nam je bilo posebno drago. Posredovanje u rešavanju sporova prepoznali su i sami građani kao odličan insturment koji štedi i vreme i energiju i novac, za razliku od sudskog postupka.

Ima li i dalje obraćanja u vezi sa pitanjima koja nisu u Vašoj nadležnosti?

Imam slučajeve iz radnog prava, kada mi se trudnice obraćaju zbog dobijanja otkaza ugovora o radu, odnosno isteka ugovora o radu na određeno vreme. Bilo je više ovakvih slučajeva, i svaki je rešen nakon što smo građanki odštampali član Zakona o radu koji govori da je poslodavac u obavezi da joj produži ugovor o radu do isteka porodiljskog, i uputili je da to odnese poslodavcu. Dakle, ovaj problem je u nadležnosti Inspekcije rada, ali smo ga mi rešili na ovaj način, lakšim putem. Naša velika prednost je što nismo vezani zakonskom procedurom, i to nam mnogo olakšava posao jer imamo odrešene ruke tražeći najcelishodnije rešenje za svakog građanina.

Pored svakodnevnog rada na rešavanju pravnih problema građana i građanki, Nešić izdvaja i nekoliko aktuelnih projekata kao što su formiranje Saveta za međunacionalne odnose, projekat inkluzije Roma, rad u okviru Nacinalnog konventa za pridruživanje Evropskoj uniji, sporazume sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i razvoj Akcionog plana za širenje mreže ombudsmana.

Država Srbija je, naime, jedna od retkih koja ima instituciju ombudsmana na sva tri nivoa vlasti – lokalnom, regionalnom i državnom. Institucijom Lokalnog ombudsmana pokriveno je oko dve trećine stanovništva Srbije, sa 22 kancelarije te vrste.

Međutim, kako kaže Nešić, time nisu zadovoljni i smatraju da su posebno potrebni građanima u malim sredinama. U tom cilju, Udruženje ombudsmana Srbije uz podršku OEBS-a radi upravo na Akcionom planu za širenje mreže ombudsmana.

Vidite li u svom dvodecenijskom radu pomaka dugoročno ?

Svakako, i to na svim nivoima delovanja. Na osnovu naših primedbi iznetih Skupštini, izmenjene su odluke o mesnim samodoprinosima, koje su bile jako nevešto sastavljene, tako da su mogle da nanesu mnogo štete i građanima i mesnim zajednicama. Takođe, na osnovu naših primedbi, neka ministarstva su iznela nova uputstva za primenu određenih propisa. Kancelarija u Subotici veoma uspešno radi na rešavanju pritužbi po osnovu naknade za odvodnjavanje “Voda Vojvodine”. Osim toga, do kraja godine planiramo da uvedemo obaveznu evidenciju pritužbi građana u javnom sektoru. Mislim da je ova institucija jedan mehanizam koji može dosta da doprinese rešavanju nekih kapitalnih problema.