Likovna nagrada “Nađapati Kukac Peter” ove godine dodeljena umetničkoj koloniji iz Sente (FOTO)

Umetnička kolonija iz Sente „Umetnost i očuvanje umetničkih vrednosti” dobitnik je ovogodišnje nagrade za doprinos u likovnom stvaralaštvu “Nađapati KukacPeter”, koju Opština Bačka Topola tradicionalno dodeljuje zaslužnim pojedincima i umetničkim kolonijama. Tim povodom, u Izložbenoj sali Doma kulture je priređena i izložba radova nastalih tokom desetogodišnjeg delovanja umetnika okupljenih oko ove kolonije.

Tročlana stručna komisija – koju su činili istoričaraka umetnosti Olga Kovačev Ninkov, rukovodilac bačkotopolske umetničke kolonije Adrian Klajo, i akademski slikar Atila Černik – bila je jedinstvena u oceni da to priznanje, koje nosi ime prvog naivnog slikara na ex-yu prostorima, pruži ovom uduženju umetnika zbog, pre svega, njihovog doprinosa u vidu skretanja pažnje na propadanje lokalnih spomenika kulture, kroz umetnički izraz.

“Mlada umetnička kolonija u Senti na jedan dobar način prilazi velikoj problematici kod nas u Vojvodini, a to je problem zaštite spomenika, te je upravo ona dobitnik ovogodišnje likovne nagrade ‘Nađapati Kukac Peter’”, kazala je istoričarka umetnosti, dr Olga Kovačev Ninkov, sinoć u Bačkoj Topoli prilikom dodele ovog umetničkog prizanja, zaključujući da “ima nešto posebno u toj Senti”.

Naime, stara senćanska umetnička kolonija ove godine slavi sedam decenija postojanja, i ujedno je prva jugoslovenska posleratna kolonija, a trenutno i najstarija kolonija koja je opstala do danas. Istovremeno, u istom mestu, pre deset godina rodila se i mlada umetnička kolonija  – “Umetnost i zaštita umetničkih vrednosti”.

Opština Bačka Topola ovu likovnu nagradu dodeljuje po 19. put s cilljem odavanja priznanja onima koji doprinose razvoju i očuvanju likovne umetnosti na ovim prostoroima, a priznanje je dr Endreu Rafaiu, rukovodiocu te kolonije, uručio predsednik Opštine Bačka Topola, Adrian Satmari.

“Nagrada ’Nađapati Kukac Peter’je ustanovljena 1973. godine s ciljem da iskažemo priznanje izvanrednim rezultatima na polju likovne umetnosti. Tokom 90-tih, praksa dodele ovog priznanja je bila prekinuta, da bi ponovo bila nastavljena 2003. godine. Od tada se rukovodstvo opštine trudi da neguje tradiciju ove nagrade. Veliko mi je zadovoljstvo što se ona danas dodeljuje umetničkoj koloniji u Senti. Ja im čestitam i želim im puno uspeha u daljem radu”, rekao je Satmari prilikom uručenja nagrade.

Ne krijući radost, istoričar umetnosti, dr Endre Rafai, zahvalio se na uručenoj nagradi i istakao da ona za njega predstavlja potvrdu za rad i zalaganje. Rafai je poreklom Senćanin, koji je i šef Katedre za istoriju i teoriju umetnosti Fakulteta umetnosti Univerziteta u Pečuju.

“Kada smo 2011. godine započeli s radom u umetničkoj koloniji, nismo ni slutili da ćemo biti ovde 10 godina kasnije. U Senti smo za to vreme imali ukupno 10 izložbi u različitim gradskim objektima. Ova izložba, koja je danas otvorena u Bačkoj Topoli, nastala je kao odabir radova svih naših prethodnih izložbi”, rekao je Rafai prilikom obraćanja publici, nakon čega je izveo i svojevrstan performans pred projektorom u zamračenoj Izložbenoj sali Doma kulture.

Priznanje u čast prvog bačkotopolskog i jugoslovenskog naivca

Likovna nagrada “Nađapati Kukac Peter” sledeće godine slavi 50 godina postojanja, što je svrstava u starija vojvođanska priznanja te vrste, a nazvana je po umetniku iz Bačke Topole koji je živeo i stvarao između dva svetska rata.

Nađapati Kukac Peter se smtara prvim naivnim slikarem na teritoriji cele stare Jugoslavije. Njegov rad je otkriven u Bačkoj Topoli 1923. godine, zahvaljujući tadašnjem profesoru crtanja u gimnaziji, Peteru Bičkeiju.

Likovni kritičari ga nazivaju slikarom obilja, jer nikada na svojim delima nije prikazivao siromaštvo, već bogatstvo poljoprivrednih imanja i njihove žitelje sa mnoštvom naslikanih detalja, a sve u zamenu za hranu i piće koju su mu domaćini davali.

Imao je samo 36 godina kada je umro.

Stvaralaštvo Nađapatija je više puta prikazivano i obrađivano, kao zbir dela velikog slikara koji je radio neprimetno i nenametljivo, ali su njegova dela nosila ogromnu vrednost. Na ovom terenu njegovo stvaralaštvo do kraja je ostalo autentično.

Kovačev Ninkov: Inicijativa lokalnog stanovništva je jako poželjna

Članica žirija, Olga Kovačev Ninkov, ističe da joj je posebno drago što je nagrada otišla senćanskoj koloniji, pre svega zato što u njihovom radu vidi veliku sličnost sa onim što je radio Nađapati Kukac Peter.

“To je jedan jak materijal sa jakom koncepcijom, gde rukovodilac dr Endre Rafai dovodi svoje studente iz Pečuja u Sentu, gde im se pridružuju i vojvođanski studenti likovnih škola. Oni arhitekturu Sente koriste kao inspiraciju za umetnost, ali uvek na neki angažovan način. Oni ne deluju samo kroz izložbe, već i kroz razne akcije na ulicama Sente, u vidu performansa ili označavanja građevina, tako da te oznake i natpisi ostaju na uvidu”, kazala je Kovačev Ninkov u izjavi za Magločistač.

Ona je dodala i da umetničke kolonije i rukovodioci gradova i opština u tom smislu treba da budu u sprezi i zajedno traže rešenja, te da upravo ova nagrada služi tome da se reflektorom osvetli jedan dobar primer, pa da se masovnije ide tim putem.  

“Nema svaki grad zavod za zaštitu spomenika kulture koji bi brinuo o spomenicima kulture, a i oni koji ga imaju – imaju problem jer je mali broj stručnjaka, a teritorija pokrivenosti ogromna. Pored toga, svetski primeri iz Engleske i Nemačke pokazuju da je jako poželjno da ovakva inicijativa krene od stanovništva, da upravo stanovništvo drži do kolektivnog identiteta i skreće pažnju na probleme”, zaključila je Kovačev Ninkov u svom obrazloženju.

Ona smatra da je upravo ovakav pristup umetničkih stavraoca pravi način da se određena tema popularizuje, te da zavičajna kutura i zavičajna istorija umetnosti treba da se neguju na ovakav način.

Martina Gondi, direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara sa sedištem u Senti, koji podržava rad kolonije, istakla je takođe da su, u cilju očuvanja lokalnih kulturnih spomenika, bitni projekti i inicijativa pojedinaca.

“Ovo priznanje mnogo znači za nas pošto je ova kolonija relativno mlada. S druge strane, mi kao pokrajinska organizacija imamo priliku da vidimo jedno ovakvo izuzetno lokalno delovanje. Ova nagrada tako znači da senćanska kolonija radi na pokrajinskom nivou i da možemo da radimo i dalje. Ako želimo nešto da pokrenemo, onda to treba da krene iz lokalne sredine, na inicijativu građana. Ako želimo da očuvamo ’lice grada’ onda treba da imamo energije i ideja za to, i mi kao Zavod, i lokalne samouprave, i građani kao pojedinci”, kazala je Gondi.