Ivan Ivačković sa “Panonskim admiralom” posetio Bačku Topolu: Prva biografija o Đorđu Balaševiću za neke nove klince

“I Dilanu se omakao neki loš album, ali Đoletu nije nijedan od oko 15 objavljenih”, rečenica je kojom je autor “Panonskog admirala”, novinar i pisac Ivan Ivačković, u četvrtak, 27. aprila, u bačkotopolskoj Biblioteci “Eržebet Juhas” možda najjednostavnije sažeo delo Đorđa Balaševića.

Autorov doživljaj i njegovo tumačenje Đoletove umetnosti, pregršt osećanja, kao i uspomena ličnih i generacijskih, osvrt na jedno doba i jednu zemlju kojih više nema, ali i putokaze za razumevanje najvećih hitova novosadskog kantautora, objedinio je naslov “Panonski amiral”, objavljen juna prošle godine.

“To je jedna stara ideja. Ja sam  je dobio još 90-tih godina, u vreme Balaševićevog albuma ‘Jedan od onih života’, koji se meni jako dopao. Napisao sam tada za Politiku tekst o tom albumu, Đole ga je pročitao i jako mu se dopao. Tada sam prvi put pomislio da bi vredelo napisati i čitavu jednu knjigu o muzici i pesništvu Đorđa Balaševića”, rekao je Ivan Ivačković za Magločistač.

Nakon toga, kako dodaje, pisao je o svakom novom Balaševićevom albumu čekajući pogodan trenutak da sve zaokruži u jednu celinu.

A kao povod za objavljivanje ove knjige, autor navodi to što pripada prvoj generaciji koja je odrastala uz Balaševićeve pesme.

“Mi smo bili mladi u pravom trenutku i iz njegovih pesama smo učili i kako se voli i kako se zaljubljuje i kako se pati. 90-tih smo učili dosta o ljudskom poštenju. Taj moral i ta čestitost spadaju među najvažnije teme nekih od Balaševićevih pesama, kada je on pokazao i ljudsku i umetničku hrabrost suprotstavljajući se tadašnjim vlastima u Srbiji”, priča Ivačković.

Istovremeno, objašnjava dalje, ova knjiga je pisana i za “neke nove klince”, kao kolekcija putokaza koji daju uputstvo o načinu kretanja kroz bogatu Đoletovu karijeru, a ujedno je i prva knjiga o Đoletu koji je, prema mišljenju Ivačkovića, najveći pesnik novije istorije.

“Smatrao sam da je naša sramota što ne postoji knjiga o njemu i rešio sam da tu veliku prazninu u našoj kulturi popunim svojom knjigom onako kako ja umem. On se radovao ovoj knjizi, ali sudbina je, nažalost, odlučila da je ne dočeka. Međutim, ja verujem da Đole to od gore vidi sve”, rekao je autor “Panonskog admirala”.

“Jednako uspešan u slalomu kroz mnoštvo žanrova”

“On je bio poseban na više načina. Balašević je i u muzičkom smislu bio jedan vanserijski talenat kakvih nema mnogo u svetu. Njegova diskografija je zbir veoma uzbudljivih i hrabrih muzičkih eksperimenata. Đole je napravio jedan slalom kroz mnogo žanrova i bio je uspešan u svakom od njih”, smatra Ivan Ivačković.

Pored toga, dodaje, iako za sebe to nikada nije smeo da kaže, Balašević je bio i odličan pevač:

“Kako je bio veoma skroman, često je umeo da kaže za sebe da nije baš neki pevač. Međutim, to nije tačno. On je perfektno pevao svoje pesme. Nema mnogo obrada njegovih pesama zato što ih je veoma teško pevati. I onda, ako napravite pesme koje samo vi umete da otpevate kako treba, onda to nešto govori i o vašoj pevačkoj inteligenciji”.

Balašević se na sceni pojavio sa pesmom “U razdeljak te ljudim” i, kako ocenjuje Ivan Ivačković, nije mnogo obećavao, ali je kasnije napravio čudo i ostavio za sobom neizbrisiv trag.

“Umetnička istina je snažnija od bilo čega“

“Sve moje knjige daju neku širu sliku, širi kontekst, pokazuju stalni razvoj muzičke scene i politike, pa je tako i sa ovom. Kod nas je svaki dan istorijski. To jeste loše za život, ali je dobro za pisanje knjiga jer uvek imate neku novu dramu. Tako je i Đoletov život bio jedna drama”, rekao je Ivačković.

Jedna od pesama kojoj je autor “Panonskog admirala” posvetio posebnu pažnju u tom kontekstu jeste “Računajte na nas”, koje se Balašević naknadno odrekao.

“Đole ju je napisao kada je dobio poziv da peva pred Titom, međutim, naknadno je se odrekao, ali smatram da to nije trebalo da uradi jer je pesma napisana iz srca i u patriotskom zanosu. Ali to nije bio onaj jeftini patriotizam koji smo posle često sretali. Đole je bio istinski patriota”, objasnio je svoj stav Ivačković.

Miloševiću se suprotstavljao humorom i intervjuima, gde je govorio nešto što je bilo opasno pričati u to vreme u Srbiji, pa je tako “Geda” bio jedno od oružja, uslovno rečeno.

“Zabluda je da je Đole tokom 90-tih mnogo propatio zbog cenzure. Na primer, kulturna rubrika Politike je tada imala svoju slobodu. Samo mu je bilo zabranjeno da se pojavljuje na RTS-u”, rekao je autor “Panonskog admirala”, dodajući:

“On je na svojim koncertima osećaj građanske nemoći pretvarao u osećaj ogromne moći i sa njegovih koncerata ste izlazili puni elana i samopouzdanja. Nikada, međutim, nije govorio sa stanovišta političke opcije, već iz pozicije zdravog razuma i normalnog rasuđivanja”.

Pesma koja je, pak, smatra Veličković, bila veća i od same sebe i koja je odredila Balaševićevu dalju karijeru jeste “Ne lomite mi bagrenje”:

“Ta pesma je posvećena sudbinama Srba i Crnogoraca koji su trpeli nasilje kosovskih Albanaca i ključna je na albumu ‘Bezdan’. Među brojnim izveštavanjima koja smo mogli u to vreme da vidimo, nijedna novinska vest nas nije potresla kao ova pesma, što govori o snazi njegove umetnosti. Umetnička istina je snažnija od bilo čega”, zaključio je Ivan Ivačković.

Ivan Ivačković je na knjizi “Panonski admiral” radio tri godine. U momentu kada je bio na polovini rukopisa, Balašević je preminuo, što ga je na trenutak odvratilo od nastavka pisanja biografije. Danas je pred čitaocima već treće izdanje ovog dela u tiražu od pet hiljada primeraka, samo deset meseci nakon objave.

Kako najavljuje, pored postojećih knjiga koje je napisao o Đoletu, Bajagi, Azri, Stonsima i Madoni, čitaoci u bližoj budućnosti mogu da očekuju i sažetak o “Bijelom dugmetu”.