I nakon obilnih padavina, suša uzima danak: U Krivajskom jezeru za vikend uginulo 1,5 tona ribe

Odmah nakon početka dugoočekivanih padavina, usled nedostatka kiseonika i pojave poznate kao “prevrtanje vode”, došlo je do masovnog pomora ribe u akumulaciji “Moravica”, tzv. Krivajskom jezeru, u bačkotopolskoj opštini. Iz Ribolovačkog saveza Vojvodine (RSV), u čijoj je nadležnosti ovo jezero, kažu – očekivano.

“Kombinacija promene vazdušnog pritiska, nagle promene vremenskih prilika, zamuljenog dna i izuzetno nizak vodostaj prouzrokovan ovogodišnjom sušom i navodnjavanjem doveli su do pomora ribe usled nedostatka kiseonika, što smo očekivali, posebno ovog leta i kod ove akumulacije”, kaže za Magločistač Ljubomir Pejčić, diplomirani ekolog i stručno lice Ribolovačkog saveza Vojvodine.

Kako on pojašnjava, usled višegodišnjeg nagomilavanja mulja, u većoj meri se talože i supstance koje troše kiseonik. S druge strane, tokom leta i u vreme niskog vodostaja kiseonika je i inače manje u jezerskoj vodi, na šta su posebno osetljive veće ribe.

“U subotu su nam ribočuvari nakon obilaska terena prijavili da su uočili uginule primerke u akumulaciji ’Moravica’. Tokom vikenda smo radili na sanaciji i izvukli oko 1,5 tona pretežno tostolobika, ali je bilo i primeraka somova i amura. Na nedostatak kiseonika posebno su osetljive ovakve krupnije ribe”, objašnjava Pejčić.

Iako je pojava “prevrtanja vode” karakteristična za dublje akumulacije, pojašnjava Pejčić, dešavanje u krivajskoj akumulaciji može se pripisati upravo tome.

“To je proces kada se, usled promene vazdušnog pritiska, podigne voda sa dna jezera, a iz mulja se puste gasovi u vodu. Imamo raslojavanje temperature vode, kada je ona u donjem sloju hladnija. Nakon velikih atmosferskih padavina, kakve smo imali u petak na subotu, dolazi do kretanja sloja padavina ka hladnijem sloju vode tj. ka dnu, što dovodi do tzv. prevrtanja vode, usled kojeg dolazi do pomora ribe”, pojašnjava Pejčić.

Na osnovu procene stručnjaka Saveza, trenutno je nivo vode niži za oko 1,5 metara od uobičajenog vodostaja. Temperatura vode pre pomora i promene vremena bila je i do 27 stepeni, da bi danas bila izmerena 23.

Iz Saveza napominju da su u ovoj akumulaciji povremeno uočavani i znakovi zagađena vode usled spiranja đubriva i zaštitnih preparata sa zemljišta, ali da je poslednji pomor, prema svim naznakama, posledica suše.

Slučaj je prijavljen inspektoru za zaštitu životne sredine, Veterinarskoj inspekciji, kao i Pokrajinskom sekretrijatu za zaštitu životne sredine i Ministarstvu zaštite životne sredine, a u skladu sa procedurom, uginulu ribu, koju su u nedelju prikupili ribočuvari, odvezli su nadležni iz kikindske “Zoohigijene”, gde će ona biti uništena kao animalni otpad.

Jezero služi i za navodnjavanje, ali nema vodomerne letve: Kako se, onda, određuje biološki minimum?

Akumulacija „Moravica“ dugačka je oko 5 kilometara i, sa ukupnom površinom od oko 69 hektara, njena prosečna dubina prilikom redovnog vodostaja iznosi oko 4 metra. Osim što je atrakcija za ribolovce i turiste, iz ovog jezera vodu na zasebnim crpnim stanicama izvlače “Krivaja” doo iz Krivaje, koja pod zalivnim sistemom obrađuje oko 500 hektara, i PIK “Moravica” iz Stare Moravice, koja zaliva duplo veću površinu.

U saopštenju Ribolovačkog saveza Vojvodine naglašava se da nije diskutabilno da je jedna od namena ovog jezera i navodnjavanje. Međutim, višegodišnji je problem ove akumulacije nefunkcionalna vodomerna letva, te se i korektnost obima navodnjavanja, kao i momenat progašenja biološkog minimuma godinama unazad dovode u pitanje.

Naime, kada je akumulacija formirana, merna letva koja određuje nivo vode bila je postavljena kod brane na osnovu tadašnje dubine jezera. Nakon višegodišnjeg nagomilavanja mulja, dno jezera se izdiglo, dok vodomer nije bio prilagođen takvom stanju, niti je postavljen novi, već je, kako saznajemo u RSV, kao takav pre nekoliko godina – uklonjen.

Prema Zakonu o vodama, vodomerne letve su vodni objekti za monitoring, kojima upravlja Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine”, te se pretpostavlja da je vodomer uklonjen pod njihovim nalogom. Tako se biološki minimum na ovoj akumulaciji sada proglašava na osnovu procene nadležnih iz tog preduzeća, a nakon alarma onih koji brinu o jezeru.

Ribolovački savez Vojvodine je tako ovim povodom reagovao na vreme, te je pre oko mesec i po dana izdejstvovao obustavu navodnjavanja, istovremeno kad je crpljenje vode zabranjeno i iz akumulacija „Zobnatica“ i „Sava“, po nalogu pokrajinske vodne inspekcije, a zbog proglašenja biološkog minimuma.

Upravo zbog mernih problema i oko količine izvučene vode sporile su se i “Krivaja” i “Moravica” od kojih bi svaka trebalo da kod svoje crpne stanice ima i svoj vodomer, koji je u zakonskoj obavezi da prati i održava.

Stare akumulacije imaju svoj vek trajanja: Nebriga dovodi do njihovog nestajanja

Akumulacije imaju svoj vek trajanja koji je – zbog geološkog starenja, odnosno erozije i nagomilavanja nanosa – ograničen na tri-četiri decenije. Nakon toga, njihova rehabilitacija zahteva značajna finansijska ulaganja ili akumulacije nestaju.

U obraćaju Ribolovačkog saveza Vojvodine, na njihovoj Fejsbuk stranici, izražava se zabrinutost da će pojave poput ove koja je zadesila Krivajsko jezero, i egzodus ribljeg fonda,  postati uobičajene usled višestruke i višegodišnje nebrige.

“Plašimo se da ćemo ovako nešto sve više i češće viđati, zahvaljujući stavovima svetskih sila da ne postoje klimatske promene i jalovom politikom EU, koja na primerima svojih zemalja koje su potpuno presušile pokazuje sav besmisao trenutne svetske energetske krize”, navodi se u obraćanju.

Veštačko jezero „Moravica“ se ne može dopunjavati vodom iz prirodnih vodotokova ili kanalske mreže, te je jedini način njegovog privremenog oporavka upravo kiša koja ga je zadesila proteklih dana.

U razgovoru sa Ljubomirom Pejčićem, saznali smo da je na terenu koji pokriva njihov Savez, odnosno u Vojvodini, slična situacija sa većinom akumulacija, zbog višegodišnjeg taloženja mulja i neodržavanja.

“Problem je dugogodišnji i kulminira u sušnim godinama kakva je ova. Jedno od rešenja jeste odmuljavanje veštačkih jezera, međutim, to je zahtevan i skup proces za koji naša država nema sredstva. Ozbiljnije i dugogodišnje rešenje svakako bi bila što skorija izgradnja kanalske mreže za navodnjavanje“, ocenjuje Pejčić.

On zaključuje da je prisutno nastojanje da se uspostavi balans između potrebe za navodnjavanjem radi proizvodnje hrane, i one za opstankom akumulacionih jezera, ali da za ovakve probleme nema brzih rešenja.

Jezero „Moravica“ je tako poslednje decenije postalo posebno osetljivo na nedostatak kiseonika i prevrtanje vode. Sličan pomor u njemu je zabeležen i 2015. godine, kada je uginulo na hiljade riba.

Kako ocenjuje naš sagovornik, ribolov zbog minulog dešavanja nije zabranjen u Krivajskom jezeru, i za ovu godinu bi trebalo da je sa ovakvim situacijama završeno, s obzirom na to da od septembra, sa prestankom žege, značajno opada i mogućnost ponovnog prevrtanja vode.