Humanitarno društvo “Betežda” iz Bačke Topole: Dve decenije u službi osoba sa invaliditetom i roditelja dece sa smetnjama u razvoju

Humanitarno društvo “Betežda” (Bethesda) iz Bačke Topole već gotovo 20 godina radi na unapređenju kvaliteta života osoba sa invaliditetom i njihovih porodica, sloveći za jednu od najstručnijih organizacija ovog tipa u okrugu budući da, osim korisnika sa područja razuđene bačkotopolske opštine, okuplja i one iz Sente i Subotice.

Za svoj rad, ovo udruženje građana dobilo je brojna priznanja, čak i izvan granica Srbije, pa je tako 2010. godine bilo uvršteno u 10 najuspešnijih u Srbiji, u sklopu holandskog projekta CNF-CEE.

Beteždu je 2003. osnovala Roža Cipo sa još nekoliko stručnjaka i roditelja dece sa invaliditetom, prepoznajući probleme funkcionisanja takvih porodica, tim više što je i sama 90-tih godina prošlog veka bila u poziciji da nakon 15 godina rada mora da napusti posao i posveti se isključivo svom detetu, jer u to vreme podrška u vidu ovakve ustanove u Bačkoj Topoli nije postojala.

Na samom početku rada, Betežda je bila pružalac usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, obezbeđujući dnevni boravak za odrasla lica sa invaliditetom. Ovo je bila značajna podrška roditeljima, čija su punoletna deca na taj način mogla biti adekvatno zbrinuta tokom dana, dok su oni mogli da se posvete poslu.

Kako je vreme odmicalo, osnivači su prepoznavali i druge potrebe porodica osoba sa invaliditetom, pa su se u tom pravcu i razvijali i stručno usavršavali. Danas, osim usluge dnevnog boravka, pružaju i uslugu pratioca u okviru Službe za prevoz, zatim dijagnostiku i tretman, ali i psihološko savetovanje.

Prema rečima Rože Cipo, direktorice ovog humanitarnog društva, od osnivanja do danas bili su smešteni u tri različita objekta, a poslednji su dobili na korišćenje od Mesne zajednice “Bačka Topola” na 25 godina. To im daje neku sigurnost na duži period, za razliku od prethodna dva. Ipak, najprikladnije bi bilo da imaju objekat u svom vlasništvu koji bi, značajnijim ulaganjem, u potpunosti mogli da privedu nameni i osposobe za sve trenutne, ali i aktivnosti koje su im u planu. Međutim, za sad rade ovako. Najneprijatnije je, kaže, što je objekat i izborno mesto, pa kroz njega za jedan izborni dan procirkuliše stotine ljudi.

Kao i svim udruženjima građana, problem u stabilnom funkcionisanju oduvek predstavljaju i finansije. Sredstva za rad obezbeđuju iz budžeta Opštine Bačka Topola i Mesne zajednice “Bačka Topola”.

Međutim, kako kroz zarade svojih zaposlenih i sami plaćaju mesni samodoprinos, finansijska podrška Mesne zajednice do sada je bila anulirana. Nadaju se da će nova postavka Saveta Mesne zajednice imati više razumevanja za njihove potrebe i njihov značaj, tim pre što su u rekonstrukciju objekta koje nije njihovo vlasništvo uložili oko 15.000 evra svojih sredstava.

Što se tiče podrške iz opštinskog budžeta, na osnovu licence za rad dnevnog boravka, koju su dobili pre pet godina, a koju treba da obnove početkom naredne godine, izborili su se da kao NVO budu uvršteni u jednu od budžetskih linija kao pružaoci usluga socijalne zaštite.

Ali, i pored svega toga, ne bi mogli da opstanu a da ne konkurišu na sve moguće projekte i da nema raznih donatora, kaže Cipo, dodajući da uz sve to i sami pokušavaju da kroz usluge koje pružaju ostvare sopstvene prihode. Tako prepodne radi dnevni boravak, a popodne su aktivni kroz Službu za pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju.

U dnevnom boravku trenutno broje 14 korisnika, kojima su u okviru usluge svakog prepodneva obezbeđeni prevoz u oba pravca, ishrana, nadzor i nega, a kroz razne prilagođene aktivnosti i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština, kako bi se u što većoj meri osposobili za samostalan život. Aktivnosti u dnevnom boravku se odvijaju u formi grupnog i individualnog rada sa korisnicima, a kako bi usluga bila što adekavatnija, grupe se formiraju prema uzrastu, individualnim sposobnostima korisnika i socijalnim relacijama među njima.

Da bi zadovoljili propisane standarde za ovakav rad, udruženje je moralo da obezbedi dva negovatelja i jedno stručno lice – defektologa oligofrenologa. Na ovoj poslednjoj poziciji angažovana je Aniko Huber Varmuža, koja je po struci učiteljica, ali se po dolasku u Beteždu, prvobitno kao volonterka, razvijala paralelno sa organizacijom, iskustveno i stručno usavršavala, i na kraju osposobila za rad sa osobama sa poteškoćama u govoru i ponašanju.

Služba za pružanje podrške deci sa smetnjama u razvoju, koja je podržana od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, usmerena je na decu uzrasta od 0 do 11 godina. Tako je njen najmlađi polaznik imao svega tri meseca. Usluga obuhvata dijagnostiku, savetovanje roditelja i tretman, a u program se ulazi nakon procene tima koji čine defektolog-oligofrenolog, logoped, reedukator psihomotorike i psiholog.

Ova služba postoji 10 godina, a o efektima rada govori dovoljno činjenica da se njeni polaznici nakon nekog vremena vraćaju na nove tretmane:

“Takođe, utičemo na roditelje, pomažemo im da zauzmu adekvatnu perspektivu problema, lakše ga private, uhvate u koštac sa njim i, što je najvažnije, tako dobijamo na vremenu i deca napreduju. Na osnovu procene koju o detetu da naš stručni tim, lakše se dolazi do dijagnoze, na primer autizma, za koji znamo da se u Srbiji teško dobija, pa na vreme počinje sa njim da se radi. Pravovremena dijagnostika je jako bitna kod ovakve dece, kao i adekvatan pristup i rad nakon dijagnoze”, kaže Aniko Huber Varmuža za Magločistač, dodajući da je saradnja sa lokalnom zdravstvenom i predškolskom ustanovom i osnovnim školama sve bolja na ovom polju.

U okviru ove službe, aktivna je posebno motorno-senzorna terapija (Basic Therapy) kroz koju je do sada prošlo gotovo 250 dece. Reč je o kompleksnoj terapiji motorno-senzornog karaktera za razvoj nervnog sistema, a u nju se uključuju deca kod koje su prepoznati hiperaktivnost, teškoće u učenju, poremećaj pažnje ili ponašanja, motorička nespretnost, kašnjenje razvoja govora ili motorike, nezrelost nervnog sistema ili nespremnost za polazak u školu. Roditelji se stalno interesuju za tretmane, kapaciteti su im prepuni – trenutno rade tri puta nedeljno sa 95 dece najčešće predškolskog uzrasta.

Ko je bar jednom posetio Beteždu, zna da će ga srdačno dočekati labrador Balu, koji tokom toplijih dana takođe učestvuje u radionicama i terapijama.

Srdačnost i toplina ne izostaju, međutim, ni kada iz dvorišta zakoračite u ovo udruženje velikog srca, optimizma i velikih planova za budućnost.

Pandemija im, kažu, nije previše remetila funkcionisanje, i jedni su od retkih koji se mogu pohvaliti dobrim iskustvom sa onlajn radom, koji su primenjivali od marta do juna prošle godine. Dobro su se uklopili i roditelji korisnika, radeći zadate aktivnosti onlajn, ali su negovatelji takođe odlazili dvaput nedeljno da korisnike povedu u šetnju. Kako kažu, njihovi korisnici nisu osetili ni pandemijom preopterećen zdravstveni sistem, te su redovno dolazili do neophodnih terapija i lekarskih pregleda. Jedino što su obustavili zbog kovida, bila su do tada učestala druženja, radionice i učešća na manifestacijama na kojima su takođe veoma aktivni.

Pre pandemije, dobru saradnju imali su sa školama, a kao najuspešnija istakla se inkluzivna radionica “Čas šansa” koja je imala za cilj razbijanje predrasuda o osobama sa invaliditetom u osnovnim školama. Tako je jedan razred nakon više ovakvih susreta na nivou škole napravio i istraživanje na ovu temu.

Značaj ovakvih aktivnosti tim je veći što, prema oceni direktorica Betežde Rože Cipo, inkluzija u našem obrazovnom sistemu nije dobro isplanirana i ne funkcioniše zbog neprimenjivog zakona i nedostatka stručnog nastavnog i pratećeg kadra, zbog čega ispaštaju i deca, i roditelji i nastavnici.