Hraniteljica iz Bačke Topole zbog svojih godina ne može da usvoji dete o kojem brine od rođenja: Zakon jači od interesa deteta

“Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina” – tako glasi član 99 Porodičnog zakona. Taj član je, smatra hraniteljica Erika Ozorak iz Bačke Topole, jedini razlog zbog kojeg ona ne može da usvoji dete o kojem se stara od decembra 2019. godine, kada je ono u njenu porodicu stiglo iz porodilišta.

Erika Ozorak je na listi Centra za socijalni rad prethodno bila 14 godina kao srodnička hraniteljica. Tu svoju dužnost je, veruje, obavljala predano, pa joj je zbog toga, ali i na osnovu procene da poseduje sposobnosti i kapacitete, pre četiri godine bilo povereno i ovo dete.

Ugovor o hraniteljskom smeštaju Erika Ozorak je sa Centrom za socijalni rad opštine Bačka Topola sklopila 31. decembra 2019, od kad teče i Rešenje o vršenju starateljstva nad detetom.

“Pozvali su nas i rekli nam da su jako bili zadovoljni načinom na koji smo se brinuli o prethodnom detetu, koje smo izveli na put i koje sad već ima svoju porodicu. Objasnili su da su zvali ljude sa spiska hranitelja koji su imali, ali niko nije hteo da prihvati ovu bebu, pa sam tako došla ja kao opcija, i ja sam prihvatila”, priča za Magločistač pedesetpetogodišnja Erika.

U tom trenutku, tvrdi, nije joj dato do znanja da će dete ostati u njenoj porodici samo privremeno, što je ona, poučena pethodnim slučajem hraniteljstva očekivala, kao i njeni ukućani, među kojima su tada bili i sin, snaja i petogodišnja unuka.

“Mi smo u to vreme živeli u zajednici sa sinom, snajom i njihovom ćerkom, koju sam ja takođe čuvala, tada je imala pet godina i svima je govorila da je dobila sestru. Brzo smo zavoleli bebu i jako je lepo napredovala. Ja sam je tokom pola godine pet puta na dan vozila na podoje kod jedne mame koja je imala bebu u to vreme, i to zna i naš pedijatar, to stoji u njenom zdravstvenom kartonu”, priča Erika.

Kad je dete imalo mesec i po dana, nakon razgovora sa prijateljem koji joj je ukazao na mogućnost da dete neće moći dugo da ostane kod njih, Erika odlazi u Centar za socijalni rad po odgovor.

“Rekli su da biološka majka ima još mesec dana da se odluči, jer su se nadali da će da se predomisli i da vrati bebu sebi. Objasnili su da, ako potpiše da se odriče deteta, onda će možda dete ići na usvajanje, ali ga možda niko nikad neće ni tražiti. Konkretan odgovor nisam dobila i vreme se razvlačilo”, priseća se hraniteljica koja je tada shvatila i da zbog svojih godina neće moći da usvoji dete, ali je očekivala da mu bar ostane hraniteljica do punoletstva.

“Ako su moje godine problem, zašto ne može da ga usvoji moj tridesetogodišnji sin”

Erika Ozorak naknadno je saznala od advokata da status napuštene novorođenčadi mora da se reši do navršenih šest meseci starosti. Međutim, ona smatra da se u ovom slučaju odugovlačilo jer je dete sve vreme bilo u blizini biološke majke i njene porodice, pa je postojala nada da će je ipak neko od njih uzeti.

Eriki je tako tek u maju prošle godine prvi put konkretno rečeno da detetov status mora da se rešava.

“Pozvali su me i rekli: ’Detetov status mora da se reši’. Dodali su da znaju da će to biti jako bolno, i ponudili mi odmah drugo novorođenče pošto su jako zadovoljni mojim radom. Kad sam došla do vazduha, pitala sam da li sam ja inkubator. Naglasila sam da ne tražim naknadu za brigu o ovom detetu, samo da nas ostave na miru.”

Erika je potom postavila i pitanje zbog čega dete ne bi mogli da usvoje njeni tridesetogodišnji sin i snaja, da bi odgovor glasio da oni već imaju dete, a da je toliko porodica koje nemaju nijedno.

“Ja sam pitala zašto onda odmah bebu nisu dali roditeljima koji nemaju decu i da je više nikad ne dirate i ne pomerate iz porodice. Moj sin i snaja bi momentalno usvojili ovo dete. Oni su nedavno kupili kuću sto metara od nas i odvojili se. Nama nije bitno kako će se to zvati na papiru, samo da dete ostane kod nas”, naglašava Erika.

Istovremeno, ona ističe da ima pisanu saglasnost biološke majke deteta, sa kojom održava kontakt, da dete ostane u sadašnjoj porodici do 18-te godine.

Zahtev ministarstvu za usvajanje deteta sa svom pratećom dokumentacijom Erika je poslala pre pet meseci, ali do danas zvaničan odgovor nije dobila.

“U zahtevu smo naveli da nama nije bitan način na koji će dete ostati u našoj porodici, da li preko nas ili preko mog sina. Uz zahtev i svu potrebnu dokumentaciju, Centar je priložio i jednu zahvalnicu kojom su posvedočili da smo dobro brinuli o detetu i da je njemu lepo kod nas. Odgovor nismo dobili.” 

Umesto toga, Erika je pre dve nedelje iz Centra za socijalni rad dobila obaveštenje da dete od ove nedelje uzlazi u postupak usvajanja kod neke druge porodice.

“Tek prošle nedelje smo dobili konkretnu informaciju da dete neće moći da ostane kod nas. Ako su moje godine problem, u redu, ali tu su naša deca koja imaju 30 godina i koja nas u ovome podržavaju. Dete se jako vezalo za nas i u njegovom je interesu da ne menja porodicu ako mu je ovde lepo“, zaključuje Erika. 

Iz Centra za socijalni rad bez konkretnih odgovora

Magločistač nije dobio konkretne odgovore Centra za socijalni rad na pitanja jesu li godine hraniteljice jedina prepreka za usvajanje deteta, odnosno da li je Erika Ozorak do sada adekvatno obavljala ulogu starateljice i hraniteljice.

“Postupak zaštite maloletnog deteta je urađen u skladu sa zakonom i standardima stručnog rada. Centar za socijalni rad nije u mogućnosti da daje lične podatke o detetu i porodici s obzirom da su takvi podaci zaštićeni zakonom i ne mogu se dostavljati javnosti. Predmet maloletnog lica je bio dostavljen na uvid u zakonskoj proceduri u nadležno ministarstvo. Izvršen je uvid u stručni postupak i zakonitost rada u predmetu, te je vraćen centru s mišljenjem o daljem postupku u cilju njegovog okončanja”, navodi se u pisanom odgovoru.

Takođe, nije nam odgovoreno ni kako je Erika 2019. godine uopšte dobila dete na staranje kada je u tom momentu imala 50 godina.

Karabasil: Postoji mogućnost izuzetka, ali uz posebnu proceduru u nadležnom ministarstvu

Advokat iz Bačke Topole, Aleksandar Karabasil, za Magločistač kaže da Porodični zakon predviđa institut starateljstva, pri čemu se pod starateljstvo u ovom slučaju stavlja dete bez roditeljskog staranja kao maloletni štićenik, i to od strane nadležnog centra za socijalni rad.

“Starateljstvo po sebi ne zasniva odnos srodstva između staratelja i štićenika, i prestaje kada se steknu predviđeni uslovi – kao što je, na primer, punoletstvo ili sticanje poslovne sposobnosti štićenika pre punoletstva ili usvojenje maloletnog štićenika, kao što bi to ovde mogao da bude slučaj”, objašnjava Karabasil.

Za razliku od starateljstva, ističe on dalje, usvojenjem se zasniva veza između usvojenika i usvojitelja i njihovih srodnika koja u potpunosti odgovara odnosu između deteta i roditelja i drugih srodnika, odnosno ta veza traje ceo život.

“Za usvojenje je potrebno ispuniti niz uslova i na strani usvojenika i na strani usvojitelja, i uz to neophodno je da razlika u godinama između usvojenika i usvojitelja ne može biti manja od 18, niti veća od 45 godina, kako bi se na što približniji način uspostavila generacijska razlika koja odgovara odnosu između roditelja i dece”, navodi Karabasil.

Međutim, on dodaje da ipak postoji mogućnost izuzetka, ali uz posebnu proceduru u nadležnom ministartvu:

“Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta“, navodi advokat Karabasil citirajući drugi stav člana 99 Porodičnog zakona.