Gošća Biblioteke “Eržebet Juhas” – Biljana Grbović, savetnica za roditelje: Nije sve u tradicionalnom vaspitanju bilo pogrešno

O definiciji kritike, njenim oblicima, ali i posledicama ukoliko se u negativnoj formi ona primenjuje kao metod vaspitanja dece, govorila je sinoć u bačkotopolskoj Biblioteci “Eržebet Juhas” savetnica za roditelje, pedagoškinja Biljana Grbović iz Novog Sada, kroz predavanje na temu “Kako vaspitavati bez kritikovanja”.

Praktične odgovore ovo, ali i druga pitanja sa kojima se roditelji svakodnevno suočavaju – poput onog kako ograničiti upotrebu mobilnog telefona, kako se izboriti sa lenjošću i bezvoljnošću, kako steći radne navike i rešiti se drskosti – jučerašnja gošća Biblioteke ponudila je iz ugla roditelja, ali i savetnice za roditelje, koja je i autorka bloga „Lični razvoj” i koordinatorka novosadskog Udruženja roditelja „Matica“, gde drži radionice za decu i roditelje.

Istovremeno, ona je i autorka naslova “Volim što sam rodila baš tebe, baš takvu, takvog”, priručnika za roditelje dece uzrasta od 3 do 18 godine, sačinjenog od konkretnih rešenja za ove najčešeće probleme sa kojima se roditelji danas suočavaju.

Biljana Grbović za Magločistač kaže da je tema koja se odnosi na pitanje vaspitavanja bez negativne kritike izuzetno aktuelna jer roditelji danas prepoznaju da kritika nije baš najboja metoda, te da često nije ni učinkovita.

“Oni žele da takav metod promene, ali im se to čini nemogućim i ne znaju kako. Onda dolaze na predavanja i voljni su da uče, što me raduje”, kaže Grbović.

Na predavanjima su, kako kaže, osim roditelja, prisutni i bake i deke, koji budu iznenađeni jer je model vaspitanja koji ona propagira sličniji tradicionalnom, nego modernom:

“Oni budu iznenađeni kako se bez kritikovanja vaspitava, ali ako imamo čvrst autoritet i ako smo osoba koja lako postavlja granice. Dakle, dobro se razumem sa starijim ljudima, ali ono što me takođe raduje jeste što nakon ovog predavanja, i mlađi roditelji kažu ‘Hvala vam što ste me ohrabrili da se ponašam prirodno’, ili ‘Bila sam u pravu kako sam razmišljala, ali imam utisak da mi je to bilo zabranjeno'”, objašnjava Grbović.

Celu priču čine čvrste granice, ljubav i prihvatanje istovemeno

Osim toga što je u vaspitavanju bitno slediti svoj unutrašnji roditeljski instinkt, smatra Biljana Grbović, jednako je važno i da roditelj prethodno izgradi sebe kao osobu jer, kada je roditelj samopouzdana osoba, onda njemu ne treba metoda.

“Da budemo samopouzdani, da razmišljamo i budemo samosvesni svojih uverenja i osećanja, da smo osoba koja rešava svoje životne probleme. Onda možemo da imamo fokus na roditeljstvo. Dakle, roditeljstvo i lični razvoj su dva neraskidiva pojma. Zato ja, kada se bavim roditeljstvom, zapravo se bavim ličnim razvojem, pa samo povezujem to sa roditeljstvom”, kaže Grbović.

Osim izgrađene ličnosti, za dobro roditeljstvo su, smatra ona, potrebne i čvrste granice, ali uz ljubav i prihvatanje:

“Pola priče zdravog roditeljstva jesu čvrste granice i ono što se zove strogost i autoritet, zahtevi, očekivanja. Druga polovina jeste ljubav, prihvatanje deteta onakvog kakvo ono jeste, taj nekritički stav ili, kako glasi naslov ove knjige – volim što sam rodila baš tebe, baš takvu ili takvog”.

Grbović naglašava da kao problem uviđa to što roditelji danas često misle da je ova druga polovina u vaspitanju sasvim dovoljna:

“Međutim, to ima smisla i dobija svoju punoću samo kada ide istovremeno sa ovim čvrstim granicama. Roditeljima se čini da to jedno drugo potire, međutim to jedno drugo dopunjuje i može da bude sprovedeno istovremeno kada mi disciplinujemo dete i u tom trenuku šaljemo i poruku ljubavi i prihvatanja”.

Biti strog autoritet – nije greška

Prema rečima pedagoškinje Biljane Grbović, roditelji danas imaju osećaj da ne smeju da budu strogi autoriteti, da treba sve da rešavaju dogovorom i bez podizanja glasa, što je pogrešan stav.

“Roditelji se ustručavaju, osećaju krivicu kada se malo usprave pred decom i postave neka očekivanja pred njima. Onda skreću sa pravog puta i kao rezultat mi danas imamo prečesto decu koja nemaju volju, koja su egoistična, nemaju empatiju, radne navike, vrlo su niskofunkcionalna, što je tužno. Za jedno društvo je najgora moguća opcija da odnegujemo sebičnjake i bezvoljne ljude”, ocenjuje Grbović.

Njen stav je, takođe, da za postavljanje dobrih temelja nikad nije kasno, te da je povratak na ispravan put moguć sve do trenutka dok roditelj ima bilo kakav uticaj na dete. Rezultat, međutim, zavisi pre svega od dubine problema:

“Zavisi i od uzrasta deteta i od intenziteta roditeljske greške. Nije toliko važno dokle ćete stići, bitno je da onog trenutka kada dobijete rešenje, na taj put krenete. Od nas se i inače u životu očekuje da radimo ono što možemo, da se stalno trudimo, da radimo ono za šta smo u tom trenutku kadri, i koliko nam tako bude dato rezultata – bude”.

Savetnica za roditelje, Biljana Grbović, smatra i da nije sve u tradicionalnom vaspitanju bilo pogrešno, te da nema potrebe za potpuno novim modelom, već dorađenim starim.

“Ako ćemo iskreno da pogledamo rezulate potpuno novih modela, mi ćemo videti da su oni čak i lošiji od tradicionalnih. Ja sam za to da se tradicionalni modeli podešavaju i izgrađuju, doteruju, da se u njima usavršavamo i da ih tako postepeno nadograđujemo, a ne potpuno zamenjujemo”, smatra Grbović, i dodaje:

“Nama se čini da smo mi sada mnogo nežniji prema deci, više smo uviđajni. Ako se malo dublje zamislimo, to je suluda ideja jer nismo mi izmislili ljubav. Ona je postojala i pre nas, i oduvek su roditelji voleli svoju decu, trudili se da postupaju najbolje moguće. Nije njihovo sve bilo pogrešno”, zaključuje savetnica za roditelje, Biljana Grbović.